Posledice i narednih sezona

Situacija je toliko teška i tragična u Italiji i Španiji, dok se u većini ostalih zemalja tek očekuje eksponencijalni rast zaraženih, nažalost i preminulih, da je sport trenutno u trećem planu. Ipak, kada se jednog dana situacija bude normalizovala, pitanje smisla nastavka šampionata biće na stolu svih takmičenja, pogotovo „nefudbalskih“, odnosno onih koja sami po sebi nisu profitabilni.

Među njima je svakako i Evroliga, čiji učesnici, barem većina njih, već cupkaju nervozni zbog  toga što Đordi Bertomeu još ništa konkretnije nije rekao, niti dao podršku klubovima da već sada povuku neke konkretnije poteze.

Nesumnjivo, evropsku ekonomiju očekuje recesija, samim tim i smanjenje budžeta klubova koji direktno zavise od sponzorstava privatnih, ali i državnih kompanija.

Niko još uvek, od 18 evroligaških klubova, ne zna na koji će način morati da reprogramira budžete predviđene za takmičarsku 2019/20, ali je procena da umanjenje prihoda neće biti ispod nekih 20-30 odsto. Automatski, čelnici klubova moraju da odluče kako će i na koji način revidirati ugovore igrača, naročito inostranih „oročenih“ do juna ove godine.

Barselona je već pripremila svoje igrače na umanjenje primanja na osnovu ugovora; Bajern je podvukao koliko klub košta svaka neodigrana utakmica u Minhenu; Fenerbahče je i bez pandemije bio u finansijskim problemima, tako da se svi evroligaši, osim možda ruskih predstavnika i Makabija, pozivaju na opciju „viša sila“, stavke koja je opciona u ugovorima u NBA ligi.

Crvena zvezda, kao jedini srpski i regionalni evroligaš ove sezone, biće u istoj situaciji kao i većina od 18 klubova učesnika. Prosečan prihod crveno-belih od prodatih ulaznica iznosio je oko 50.000 evra; na mečevima na kojima je bilo više od 15 hiljada navijača ne manji od 80.

U preostalih šest kola, puleni Dragana Šakote trebalo je da dočekaju Milano u 30. i Zenit u 32. kolu sa objektivnim šansama da zabeleže obe pobede i tako prihoduju maksimalnih 74.000 evropskih novčanica (za pobedu se dobija 37.000 evra).

Pitanje raspodele prihoda od TV prava Zvezdu možda neće pogoditi kao pojedine klubove nalik izraelskom Makabiju.

Po važećem ugovoru, crveno-beli je trebalo da prihoduju 200.000 evra, što je neuporedivo sa čak 3.200.000 evra koliko je trebalo da pripadne Ponosu Izraela, ali ne i zanemarivo sa aspekta isplate igrača.

Prema pravilima Evrolige, iz projektovanog budžeta za ovu sezonu, do 60 odsto moglo je da bude potrošeno za plate igrača i stručnog štaba, što je jedna od važnijih stavki,  s obzirom na trenutnu situaciju i činjenicu da gotovo niko neće uspeti da zatvori budžet prema ranije napravljenoj projekciji. Barselona je prva „povukla nogu“ tako što je informisala svoje igrače da ih sasvim sigurno očekuje smanjenje plata.

Katalonci su ove sezone imali najveći projektovani budžet u Evroligi – 41.000.000 evra, međutim rashodna strana izvesno ne bi bila manja od 36.000.000 (najveći deo na plate igrača) zbog čega ni ne čudi što su u Barsi tako brzo reagovali. Real i Barselona su zapravo košarkaške sekcije fudbalskih klubova i njihovi budžeti direktno zavise od odluka čelnih ljudi fudbalskih velikana.

Grčki klubovi Olimpijakos i Panatinaikos i pre pojave pandemije, kontinuirano su iz sezone u sezonu smanjivali budžete i pritom su imali problema sa redovnom isplata plata, dok je u Fenerbahčeu finansijska situacija veoma problematična (navodno je za narednu sezonu najavljeno značajno umanjenje i budžet od svega 10.000.000 dolara).

Sudbina Milana direktno zavisi od Đorđa Armanija, vlasnika kluba, koji je za takmičarsku 2019/20 direktno izdvojio oko 12.000.000 evra dok je sponzorski pul „investirao“ 18.000.000 evropskih novčanica. Bajern je za ovu sezonu imao projektovan budžet od 23.000.000 evra; Marko Pešić, sportski direktor kluba, nedavno je izjavio da u novonastaloj situaciji klub na mesečnom nivou gubi i do milion evra. Hala u Minhenu je gotovo uvek rasporodata, a na osnovu prodatih karata Bajern je po meču bio dobar 150.000 evra, a sličnim iznosom mogli su da se pohvale i Alba, odnosno Žalgiris.

U Zvezdi su već revidirali projektovani budžet nakon odlazaka Derika Brauna, Mohameda Fajea, Milana Tomića….finansijski spremni da zaključno sa 1. aprilom igračima isplate sve zarade pre objave pandemije, a da se preostale finansijske obaveze definišu nakon dogovora na nivou Evrolige i FIBA BAT koji bi trebalo da se dogodi.

Možda i pitanje svih pitanja jeste kako će izgledati budžeti klubova za narednu sezonu, tačnije da li će svi preživeti izvesnu recesiju, odnosno značajno manje investiranje u klupsku košarku na Starom kontinentu.

Rusi u najpovoljnijoj poziciji

Opšte je poznato da su ruski košarkaški klubovi državni, odnosno pod direktnim sponzorstvom prebogatih javnih preduzeća. CSKA je vojni klub, Zenit pod direktnim sponzorstvom Gasproma, dok Himki veći deo budžeta formira na osnovu sredstava dobijenih od gradske opštine i par banaka. Samim tim, njihovi budžeti preterano ne zavise od prodatih ulaznica, odnosno novca prihodovanih od TV prava, međutim potencijalan ekonomska recesija mogla bi i te kako da ostavi traga. Budžeti CSKA, Himkija i Zenita u takmičarskoj 2019/20 bili su među sedam najvećih u Evroligi.

Evroliga neuporediva sa NBA

U doba pandemije, često se može čuti da će Evroliga poteze povlačiti u skladu sa odlukama NBA lige.Gubitak svih 30 NBA franšiza višestruko je veći u poređenju sa evroligaškim klubovima. Samo na dnevnom nivou, kao profitabilna liga, u kojoj se obrću milijarde dolara, klubovi gube ne manje od milion dolara. Primera radi, Golden Stejt je po domaćinstvu pred punim tribinama prihodovao oko 3,5 miliona dolara, dok u Evroligi praktično nijedan klub tržišno nije profitabilan. U NBA, s tim u vezi, opravdano i razmišljaju o neophodnosti završetka tekuće sezone, a pritom imaju i komfor pomeranja kalendara od juna do avgusta, što je za Evroligu jednostavno neizvodljivo, a i finansijski za klubove neopravdano.

Fenerbahče najbolji primer

Istorijske 2017. kada je prvi put u klupskoj istoriji Fenerbahče osvojio Evroligu, pritom i duplu krunu u Turskoj, klub je prihodovao osam miliona evra, dok su rashodi bili čak 30 miliona evropskih novčanica. U rezultatski najboljoj godini ikada, „kanarinci“ su završili sezonu u minusu od 22 miliona evra, što je najbolji dokaz odnosa između Evrolige i NBA.