Produžena Olimpijada i još mnogo jada 1Foto: STARSPORT

… ogroman broj umrlih od kovida 19 širom sveta, brojna ograničenja u kretanju ljudi i pre svega sveopšti strah za bezbednost učinili da najveća sportska planetarna smotra bude odložena za sledeće leto.

– Očekujem rekordan broj medalja sa Olimpijskih igara, ne zadovoljavam se manjim brojem od osam odličja iz Rija, gde je napravljen veliki iskorak – tako je ministar omladina i sporta Vanja Udovičić pre dva meseca zadao domaći članovima naše olimpijske ekspedicije, čije brojno stanje još nije konačno, jer nisu u svim sportovima završene kvalifikacije.

No, već sada je poznato da, kao na mnogim prošlim OI, najveće šanse za gledanje srpske trobojke na dodeli odličja imamo u: košarci, (ženskoj) odbojci, vaterpolu, tenisu (čitaj Novak Đoković), streljaštvu, tekvondou, veslanju, džudou i kajaku, mada nekadašnji vaterpolista dopušta mogućnost iznenađenja od strane nekih drugih članova olimpijske porodice.

– Ne odričem se uspeha ni u plivanju, sportskom penjanju, stonom tenisu koji je dobio novu energiju kvalifikovanjem za Tokio – dopunio je spisak Udovičić, ali kako se svi, pa i naši sportisti pripremaju u skroz izmenjenim okolnostima, a uvek postoji opasnost od povređivanja, niti se koroni stalo na „rep“, prerano je za prognoze, pa ćemo se baviti onim što se ipak desilo.

Sportski događaji koje ćemo pamtiti u 2020. (POGLEDATI GRAFIKU U NASTAVKU)

NOVAK ĐOKOVIĆ – Red meda, red pelina

Ako izabere da pamti samo lepe stvari, Novak Đoković će se 2020. godine sećati najviše po tesnoj pobedi u finalu Australijan opena, jer je protiv Dominika Tima, početkom februara, osvojio osmi trofej na omiljenom mu terenu u Melburnu, broj grend slem titula podigao na 17 (ima ih tri manje od večitih rivala Rafaela Nadala i Rodžera Federera) i vratio se na vrh ATP liste, na kom je ostao sve do kraja sezone i gde bi na proleće trebalo da obori Federerov rekord u zbiru šampionskih nedelja.

Prvi reket sveta ima razloga da bude ponosan na još nekoliko manjih titula, ali i na pokoravanje konkurencije u tek pokrenutom ATP kupu, gde je s ostatkom selekcije Srbije savladao Nadalovu Španiju u finalu takmičenja svetskog formata u Sidneju.

Ono što bi voleo da nije doživeo, a, kako on kaže, donelo mu je neke nove važne lekcije u životu jesu diskvalifikacija sa Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država i prevremen završetak Adrija tura, čiji je idejni tvorac i glavni organizator.

U prvom slučaju je nenamerno, lopticom udario linijskog sudiju i to tako da je za malo ugrozio zdravlje jednog od pomoćnih arbitara, a pomenuto kršenje pravila iz septembra i Đokovićevo napuštanje Njujorka već posle osmine finala ispraćeno je polarizacijom na svim meridijanima – na one što su ubeđeni da bi neki drugi asovi, sa Zapada, bolje prošli na njegovom mestu i na one čija se percepcija tog događaja svodi na primenu propisa „ni po babu ni po stričevima“.

U drugom slučaju je ispao žrtva empatijske želje da pomogne kolegama da se što pre vrate u formu posle duge takmičarske pauze, izazvane korona virusom; pogrešnog uveravanja naših vlasti da je broj zaraženih ovde tako mali da nema mesta bojazni od organizacije jednog od turnira u Beogradu; preteranog druženja aktera bez adekvatnih mera zaštite i lične neodgovornosti pojedinaca među njima.

Rezultat toga bio je Đokovićev pozitivan nalaz na kovid testu, a kako su tako prošli još neki teniseri regionalna turneja je morala biti prekinuta, a Novak je pretrpeo žestoke kritike zbog rizikovanja usred borbe sa najvećom zdravstvenom pošasti ovog veka.

VATERPOLO – Sa trona na peto mesto

Na medalje naš „najpretplaćeniji“ nacionalni tim otišao je u januaru u Budimpeštu kao izraziti favorit, osvajač četiri poslednja prvenstva Evrope, u najjačem sastavu i rasterećen borbe za olimpijsku vizu, jer je leto pre toga preko Svetske lige stigao do prilike da u Tokiju brani krunu iz Rio de Žaneira 2016, a završio je dva mesta ispod najnižeg stepenika pobedničkog postolja.

Jedna od najdominantnijih ekipa u sportu u 21. veku, prvi put posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom nije doplivala do polufinala, jer je, takođe ozbiljno jaka, Španija nastavila frišku mini-seriju slavlja u međusobnim duelima.

I to je nešto što će svi prvo da upamte, jer se pišu jedino rezultati, dok će manje površni ljubitelji vaterpola među zemljacima selektora Dejana Savića i njegovih izabranika doveka lamentirati nad „okeanom“ neiskorišćenih igrača više u regularnom delu meča.

Da su bili samo nijansu mirniji, odlučniji i precizniji ne bi otišli u produžetke, a posle zavrteli rulet sa četiri metra.

– Čudno je kad pet pobeda nije dovoljno za medalju, to je sport… Na Olimpijskim igrama smo imali jednu nerešenu i poraz, pa smo opet osvojili zlato. Treba naučiti nešto iz ovoga i spremiti se za Tokio. Važno je da nismo izgubili samopouzdanje, a pozitivna stvar je i naša igra u odbrani – primetio je Milan Aleksić posle uparivanja ovog i 5. mesta sa Svetskog prvenstva 2019, planski odrađenog bez brojnih vedeta, dok će buduće vreme pokazati kada i kolika će cena biti plaćena za kontinuirano urušavanje kvaliteta klupskog vaterpola.

FUDBAL – Opet bez EURO i selektora

U srpskom reprezentativnom fudbalu ni poslednjih 12 meseci nisu uneli vedre boje u crnilo.

Posle titula omladinskog prvaka Evrope 2013. godine i svetskog šampiona 2015. krenuo je sunovrat mlađih selekcija, jer je za „orliće“ raznih uzrasta odlazak na velika takmičenje sve mislenija imenica, istina ni blizu koliko za A tim.

Učešća na Mundijalima 2010. i 2018. godine bili su samo svetlo na kraju tunela, da bi ga jedne neuspele kvalifikacije za kontinentalni šampionat opet ugasile.

Polufinalna pobeda nad Norveškom, garnirana sjajnom partijom u Oslu, preko noći je podigla optimizam, dugom istorijom neuspeha, frustriranim navijačima „orlova“, ali je on potrajao samo do baraž finala sa Škotskom.

Luka Jović je pogotkom u foto-finišu meča produžio lažnu nadu u prekid tradicije zaobilaženja EURO, započete posle kraha „male“ Jugoslavije u Belgiji i Holandiji 2000, ali je promašaj sa bele tačke (igrom zle sudbine) jedinog našeg, za „kidisanje“ na loptu i protivnika, bukvalno uvek spremnog reprezentativca Aleksandra Mitrovića došao kao zaslužena kazna za iritantno nemušt i kilav fudbal do 90. minuta.

– Verovali smo da imamo kvalitet i da smo zaslužili da se plasiramo na Evropsko prvenstvo. Posebno posle utakmice u Norveškoj. Nažalost, to se nije dogodilo i naravno da se postavlja pitanje odgovornosti. Odgovorni smo svi. Rukovodstvo Saveza, stručni štab, igrači… – prokomentarisao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, a naivdžije se ponadale da će on ili makar neko iz FSS u novembru ili decembru podneti ostavku.

Naravno, gledali smo drugačiji, mnogo puta repriziran film.

Ni javno i oštro izraženo nezadovoljstvo sistemskim defektima u srpskom fudbalu, od strane legendarnog štopera i kapitena Mančester junajteda Nemanje Vidića, nisu zaljuljali fotelje na Terazijama 35 nego je ceh isporučen dežurnom krivcu na selektorskoj klupi – ovog puta Ljubiši Tumbakoviću.

A da (još) nije nađeno rešenje za mesto od koga beže oni što ga zaslužuju.

KLUPSKI FUDBAL – Zvezdino proleće u Ligi Evrope

Sve što nije uradio državni tim učinila je Crvena zvezda još jednom, malo je reći, berićetnom sezonom na međunarodnoj sceni.

Celu jednu deceniju pre renesansne 2017. godine, redovna „padalica“ u kvalifikacijama za UEFA takmičenja, vezala je četvrtu evropsku jesen.

Na žalost kontinentalnog i planetarnog vladara sa početka devedesetih godina prošlog veka ne u Ligi šampiona, gde je boravila 2018. i 2019, ali je zato trener početnik Dejan Stanković ponovio ono što je ne tako davno pošlo za rukom njegovom daleko iskusnijem prethodniku Vladanu Milojeviću – uprkos svim objektivnim i subjektivnim otežanjima našao modus za prezimljavanje u Ligi Evrope.

A to crveno-belima donelo razne benefite i pre utakmica sa Milanom.

– Jedan od najvažnijih ciljeva ove sezone je ostvaren i to konkretnom, poštenom i organizovanom igrom. Pre svega sam zadovoljan time, jer smo napredovali kao ekipa. Sve što je došlo je proizašlo iz toga… Fenomenalno je ono što smo dali klubu. Crvena zvezda to zaslužuje – tako je crtu ispod tri pobede, dva remija i jednog poraza podvukao šef stručnog štaba tima sa „Rajka Mitića“.

I rekao je istinu.

Ne računajući goleadu protiv poluamaterske Evrope sa Gibraltara, na startu kvalifikacija za Ligu šampiona, saigrači konstantno odličnog golmana Milana Borjana porasli su i popravili se u odnosu na povuci-potegni eliminaciju Tirane i dramatičan remi u regularnom delu meča sa Omonijom, čiji ju je rasplet sa penala izbacio iz trke za još jače i unosnije takmičenja, pa i na neubedljiv ulazak u LE preko Ararata.

Tek nakon poslednjeg letnjeg duela, bez prava na revanš (zbog korona virusa skraćenih borbe), prvak Srbije je stabilizovao igru i krenuo da ređa bodove u LE, čak 11.

I ne samo to, prvi put od kada se primenjuje ovaj način bodovanja, Zvezda se našla među 50. najboljih klubova na UEFA listi, što bi moglo da joj donese povlastice počev od sledećeg kruga kvalifikacija, a El Fardu Ben, Nemanja Milunović i Borjan su (po) jedanput birani u tim kola.

TEKVONDO – Evropska titula i srebro

Reprezentativci Tekvondo asocijacije Srbije još jednom su obradovali domaću sportsku javnost, s tim što su to posle dužeg vremena uradili muškarci, a ne Milica Mandić, Tijana Bogdanović…

Na Evropskom prvenstvu u Sarajevu u olimpijskim kategorijama, Iranac Mahdi Hodabahši sa srpskim pasošem se u kategoriji preko 80 kilograma, na debitantskom nastupu za novu državu, izborio za zlatnu medalju, dok je doskorašnji junior Novak Stanić (do 58 kg) odneo drugo mesto.

– Posle 22 god konačno muško zlato na Evropskom prvenstvu i posle 10 god još jedno srebro na istom takmičenju. Mahdi Hodabahši je ovim zlatom potvrdio naša verovanja u njegov kvalitet, a mi se zahvaljujemo ministru sporta Vanju Udovičiću na pomoći za dobijanje našeg državljanstva. Novak Stanić je prvi put bio na EP za seniore i ovim rezultatom najavio još uspešniju karijeru od juniorske – ponosio se u decembru selektor Dragan Jović.

STRELJAŠTVO – Berićetno Prvenstvo Evrope

Ko zna koliko bi vrhunskih rezultata „upucali“ naši strelci da i njihova sezona nije okrenuta naglavačke, ali su samo neki dan pred martovski početak vanrednog stanja u Srbiji uspeli da se proslave na još jednom Evropskom prvenstvu.

Ovog puta u Vroclavu, iz kog su doneli čak pet medalja i jednu olimpijsku kvotu. Intoniranje „Bože pravde“ slušale su Bobana Momčilović Veličković (u gađanju vazdušnim pištoljem) i ženska postava u kom su pored nje bile Zorana Arunović i Jasmina Milovanović (pištolj).

Srebrnina je završila oko vrata miks tandema Z. Arunović – Damir Mikec (pištolj), dok su muški trio Dimitrije Grgić – Duško Petrov – Mikec (pištolj) i Andrea Arsović (vazdušna puška) pokupili bronzane kolajne, s tim što je jedina dama u tom kvartetu ispunila i uslov za učešće na Olimpijskim igrama.

– U bilansu medalja u olimpijskim disciplinama, Srbije je završila na drugom mestu. Samo je Rusija ispred nas, sa sedam odličja. Učinak u Vroclavu dodatan je vetar u leđa za sve ono što nas očekuje ove godine – tako je govorio ovog proleća sportski direktor Streljačkog saveza Srbije Dragan Marković.

DŽUDO – „Žetva“ odličja na EP

Na „silu“ zaustavljena džudo sezona dugo je čekala na zeleno svetlo za nastavak, ali se to višestruko isplatilo predstavnicima Srbije na novembarskom seniorskom prvenstvu Evrope u Pragu, pošto su se iz Češke vratili sa nekoliko odličja.

Jedno „žensko“ srebro pripalo je mlađanoj Andrei Stojadinov, do finalne borbe sa Širin Bukli iz Francuske nesavladivoj na njenom „vatrenom krštenju“ na najvećoj sceni.

S četiri pobede u kategoriji do 48 kilograma produžila je nisku vrhunskih dometa u 2020. godini, s obzirom da je za manje od mesec dana uzela bronzu na EP za mlađe seniore i juniorsku tutulu na EP u istoj starosnoj koknkurenciji.

Medalju istog sjaja zaslužio je i puno poznatiji Nemanja Majdenov, kog je u finalnoj borbi u kategoriji do 90 kg porazio Rus Mihail Igoljnikov, njegov dužnik iz borbe za tron na EP pre dve godine u Tel Avivu.

I ovog puta je preskočio četvoricu protivnika, ali ponovo nije imao rešenja za „baćušku“.

RUKOMET – Debakl i ženskih i muških

Muška selekcija se u januaru godine pojavila na prvenstvu Evrope u Austriji, Norveškoj i Švedskoj, a ženska reprezentacija na njenom samom kraju na EP u Danskoj i obe ekipe su katastrofalno prošle.

S tom razlikom što su izabranici Nenada Peruničića izgubili sve tri utakmice u grupi i završili na 20. mestu na turniru sa 24 ekipe, pa domaći ljubitelji rukometa sa nestrpljenjem čekaju da vide mogu li poznati stručnjak Španac Toni Đerona, sa selektorske klupe, i (njegovim trudom) u tim vraćeni Petar Nenadić, kao jedan od najboljih igrača u Evropi, izvući havarisana kola muškog srpskog rukometa iz nataloženog mulja loših izbora svih vrsta, u dogledno vreme, a onda ih vratiti ga stazu uspeha.

Naše dame nisu menjale stratega, pa se od njih i Ljubomira Obradovića očekivalo da na turniru u Danskoj nastave tamo gde su stale na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Japanu, gde su sve oduševile na putu do visoke šeste pozicije.

I jesu, uprkos (na licu mesta dobijenim) pozitivnim rezultatima testiranja na korona virus nekoliko igračica, izolacije cele ekspedicije, nemogućnosti organizovanja treninga pred prvu utakmicu i teškoj povredi ekstremno bitne Andree Lekić, našle načina da šokiraju aktuelne planetarne šampionke iz Holandije.

Međutim, prosule su „mleko“ sa dva poraza do kraja osnovne faze turnira, pa im je pripalo razočaravajuće 13. od 16 mesta.

Sportisti Rusije kao žrtve države

Tokom ove godine određena je i sudbina reprezentativaca Rusije na Olimpijskim igrama, ali i svim velikim takmičenjima u sledeće dve godine. Tako što je Sud za sportsku arbitražu u smiraj 2020. ublažio izrečene sankcije, odnosno dozvolio im da se pojave u Tokiju na leto 2021. i na mnogobrojnim prvenstvima sveta i Starog kontinenta u tom periodu, ali u svojstvu neutralnih učesnika. Dakle, u opremi bez upadljivo istaknutih državnih obeležja, bez podizanja nacionalne zastave i dizanja zastave najveće države sveta u slučaju da njeni atletičari, rvači, košarkašice, strelci, odbojkaši, plivači, gimnastičari, klizačice… osvoje neku od medalja. I sve to zato što je uz pomoć američkog zaštićenog svedoka u liku bivšeg direktora državne laboratorije u Moskvi i mastermajnda višedecenijskog sistemskog dopingovanja brojnih osvajača međunarodnih odličja Grigorija Rodčenkova raskrinkana sprega između državnog vrha i pravljenja miksa nedozvoljenih anaboličke supstance pod imenom Vojvotkinja, ali i drugih oblika „muljanja“ u želji da Rusija bude za koplja ispred ostalh zemalja u sportskim arenama.

Odlasci Bobane, Maradone i Brajanta

Ova godina „odnela“ je više domaćih i stranih sportskih veličina. Srbiju je najviše potresla smrt 30-godišnje Bobane Momčilović Veličković u junu, osvajačice puno evropskih i jedne svetske titule (u pojedinačnoj i timskoj konkurenciji) u streljaštvu koja je umrla od posledica komplikacija na porođaju. Ovdašnji ljubitelji košarke i njeni poklonici u celom svetu u januaru je šokirala vest o padu helikoptera, u kom je između ostalih poginuo 41-godišnji NBA megastar Kobi Brajant, upamćen po „svemirskoj“ igri, titulama sa LA Lejkersima, silnim rekordima u dresu tog kluba i olimpijskim peharima sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država. A onda je u decembru ceo svet duboko potresen smrću 60-godišnjeg Argentinca Dijega Armanda Maradone, čiji je melodramatičan život na terenu i van njega, završen srčanim udarom. Iza njega su ostali titula svetskog prvaka sa „gaučosima“, čuveni gol rukom u meču sa Engleskom, nezamislivi driblinzi i pogoci, slavna odiseja u Boka juniorsu i Napoliju, silna deca, skandali u privatnom životu…

Prekidi, odlaganja, turniri

Teško da postoji iole profesionalnije, nacionalno ili međunarodno, takmičenje na zemaljskoj kugli koje nije u nekom trenutku prekinuto pandemijskim širenjem korona virusa, samo što su neka nastavljena pod novim uslovima (u velikoj većini slučajeva bez prisustva publike), mnoga ukinuta za ovu sezonu, a neka završena administrativnim putem – sa ili bez prvaka. Na primer: fudbalska Liga šampiona i Liga Evrope su okončane turnirima u dve zemlje, košarkaška Evroliga, Evrokup i ABA liga su ostali bez epiloga, NBA i US open rasplet se desio u tzv. „balonu“…

close
Produžena Olimpijada i još mnogo jada 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.