Strah sudija od jedanaesterca protiv večitih

Prekršaji nad protivničkim fudbalerima ili igranje rukom u sopstvenom šesnaestercu, odnosno kazneni udarci sa 11 metara kao sankcija za te nedozvoljene radnje, uobičajena su pojava u fudbalu. Svako malo se dešava i da penalima budu rešene utakmice u njihovom regularnom toku, kao i to da nedosuđeni jedanaesterci bace senku na regularnost ishoda mečeva, međutim statistika Superlige Srbije za sezonu 2021/2022. otkriva krajnje zanimljivu činjenicu na tu temu, vezanu za večite rivale.

U 34 dosadašnja kola protiv branioca titule Crvene zvezde svirana je tek jedna najstroža kazna, dok niko od protivnika doskorašnjeg lidera, Partizana, nije imao priliku da izvede šut sa bele tačke, što se smatra jednom od najizglednijih šansi za gol.

– Za mene je to krajnje indikativan podatak. I očekivani prilog staroj tabu temi zvanoj strah arbitara da velikim klubovima, čitaj Crvenoj zvezdi i Partizanu, sude kao ostalima. Frapantno je da svi ostali timovi, zajedno, dobiju samo jedan penal protiv čuvenog dvojca. Jer, nije da nije bilo takvih situacija u njihovu korist – počinje priču za Danas bivši arbitar Miroslav Radoman.

Mnogi će reći „ništa novo, privilegovan status beogradskih „blizanaca“ nije od juče“ ili „uvek će tako biti“, ne i on koji je sudio mnoge večite derbije, njihove susrete sa domaćim ekipama, ali i utakmice Lige šampiona i Kupa UEFA.

– Takve ocene su paušalne i nemaju dodirnih tačaka sa istinom. Ni crveno-beli ni crno-beli nikada nisu bili ovako privilegovani i zaštićeni. Čak ni kada su bili mnogo sportski, finansijski, politički… moćniji. Oduvek je postojalo preterano poštovanje prema njima, pa i strah kod pojedinaca, jer ta dva kluba mogu da te postave na sudijsku listu ili izbrišu sa nje, međutim nekada smo bez problema njihovim rivalima svirali penale. Na primer, sećam se da sam u jednom od važnijih mečeva u borbi za titulu dosudio penal na štetu Partizana, a u korist Smedereva, u vreme kada je to bio ozbiljan i stabilan klub. Pa i „maloj“ Loznici u Kup susretu sa crno-belima. Nisam se libio takvih odluka ni na Zvezdinim utakmicama. Bez obzira da li je to bilo na stadionu Obilića, Železnika, Zete… Ni manji klubovi nisu ovoliko ćutali, sklanjajući se izbegavali konflikte ili pristajali na kratkoročne dilove. Prosto mi je neverovatno to pristajanje na nejednak tretman.

Sudije (ne)namerno greše i u mnogo jačim nacionalnim ligama, pa i UEFA klupskim takmičenjima, ali za našeg sagovornika to ne predstavlja dovoljan argument za zaključke tipa „sve to ide u rok službe“.

– Izrazito favorizovanje nije naš izum, od istog balkanskog sindroma boluju i fudbal u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj… U onim drugim, ozbiljnijim ligama i državama, jer fudbal je uvek odraz šireg stanja u jednom društvu, nema sistemskog suđenja u nečiju korist. „Samo“ ne sme ništa da im se uzme. A, ostali imaju isti tretman. U jednoj Bundseligi sudije isto tretiraju i moćni Bajern i svakog drugoligaša, kada se probije do elite – tvrdi Radoman.

Rade Đurović nadovezuje se na poslednju konstataciju svog bivšeg kolege sa srpskih travnatih terena.

– Ima indikativno očiglednih grešaka na štetu manjih klubova i u jednoj Engleskoj, poput one sa nedavnog meča Evertona kada je tim iz Liverpula ostao uskraćen za penal, iako je ceo stadion video da je igrač Mančester sitija igrao rukom. To je ipak neka druga dimenzija, jer ovde puno toga nije slučajno.

Nekadašnji član Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije uviđa ipak neke benefite uvođenja video tehnologije u srpski klupski fudbal, od ove sezone. Anomalije, takođe.

– Od kada postoji ta vrsta dopunjavanja i nadzora sudijskih odluka ne poseže se tako lako za kaznenim udarcima. Uz to, mečevi Superlige direktno se prenose na televiziji, pa cela javnost može da isprati sve propuste arbitara. Međutim, gde su ljudi, a oni upravljaju VAR-om, tu su i zloupotrebe. Pratim naše prvenstvo i uviđam dve pojave. Nije pravilo, ali dešava se da se sudije ili toliko drže svoje procene da neće ni da vide snimak sporne situacije ili odgovornost prepuštaju ekipi iz VAR sobe. Recimo, sudija nedavne utakmice Radnika i kragujevačkog Radničkog, inače kvalitetan arbitar i čovek na mestu, video je igranje rukom pre postignutog gola i svirao prekršaj, ali je VAR tu odluku preinačio. Nije se bunio, kao da je hteo da kaže „eto, vidite šta sve rade“ – u tom slučaju njegove kolege iz regiona kom pripadaju Surduličani, jer gazde ovih mogu da im pomognu da napreduju. I druga strana ume da šalje indirektne poruke… Ovde ljudi i ne kriju da su u sukobu interesa, kao čovek iz čačanske oblasti, koji je u isto vreme predsednik lokalnog lokalnog Saveza i trener kluba – kandidata za plasman u viši rang. Da ne pričam što u snimcima iz VAR soba ponekad vidimo lica kojima tamo nije mesto.

Za položaj Crvene zvezde i Partizana kaže da je drugačiji nego nekada, ali i da dvojac i na terenu štrči u odnosu na konkurenciju.

– Uvek su bili iznad drugih, s tim što je u vreme Jugoslavije bilo više centara moći, svih vrsta pa i fudbalske. Od kada se Srbija osamostalila imali smo fazu kada je Partizan u tome prednjačio, dok je poslednjih godina to slučaj sa Crvenom zvezdom. Sa druge strane, treba biti realan i pošten pa reći da su igrački bolji od ostalih. Prvo šampion, a onda odmah iza njega i njegov večiti rival. Kada je tako onda je logično da više napadaju, a manje se brane i ređe prave faulove za penale – zaključuje Đurović.

Svaki peti penal za večite

Na 202 utakmice Superlige Srbije u tekućoj sezoni svirano je ukupno 65 penala, od toga je svaki peti značio mogućnost da igrači Crvene zvezde ili Partizana zatresu mrežu. Tim sa „Rajka Mitića“ dobio je sedam kaznenih udaraca, a ekipa iz Humske šest. S tim da je jedino Proleter (protiv branioca titule) imao mogućnost da uzvrati istom merom kada su na drugoj polovini terena bili večiti rivali. U Evropi su i crno-beli i crveno-beli tri puta bili suočeni sa takvim zicerima takmaca.

Dinamo na tragu srpskog dvojca

I u vreme SFRJ i posle raspada zajedničke države, Dinamo iz Zagreba je (bio) reper (ne)uspeha tandema najtrofejnijih srpskih klubova i obrnuto, a statistika modrih u 33 kola Prve lige Hrvatske slična je ciframa Crvene zvezde i Partizana. Vodećem timu komšijskog prvenstva dosuđeno je pet penala u njegovu korist, a dva na konto rivala kluba sa „Maksimira“.