TOSKIĆ: Alan Toskić, pivotmen naše najbolje rukometne reprezentacije, s tribina je svedočio sramotnoj igri i porazu u Ranani, gde su Cvetkovićevi izabranici dobili packe od autsajderske ekipe Izraela u meču drugog kola pretkvalifikacija za prvenstvo Evrope u Norveškoj, 2008. godine.
– Nezgodno je, možda i nekorektno, da komentarišem igru momaka koji su bili na parketu, ali moram priznati da se odavno nisam osećao tako jadno i nemoćno, kao te večeri. Domaćin je od prvog minuta kontrolisao igru i rezultat, a mi samo bezuspešno jurili minus… Nije sramota izgubiti, porazi su sastavni deo sporta, ali biti lošiji od jednog Izraela… – rezigniran je kružni napadač ekipe Zagreba, koji je, kao i naš prvi pivotmen Nikolić i golman Šijan, zbog pojačanog gripa, na dan utakmice ispao iz konkurencije za revanš duel sa Smolerom i drugovima.
Čini se da ste s potcenjivačkim stavom izašli na „crtu“ Izraelcima?
– Slažem se. Sami smo sebe pobedili. Dozvolili smo da nas ponese i uljuljka ubedljiva pobeda u prvom susretu. Niko ne može da opovrgne ogromnu razliku u kvalitetu u našu korist,ali nikako nismo smeli da ih potcenimo. Pogotovo ne u ovoj situaciji, kada, zbog raznih povreda i otkaza, iz meča u meč „krpimo“ ekipu, odnosno pravimo igru. Nismo smeli ni da smetnemo s uma iskustvo izraelskog golmana. Jeste da Dorošenko izgleda kao ostareli rekreativac, ali je sa dvadesetak odbrana pokazao da još uvek nije za staro gvožđe. Na drugoj strani, nama u odbrani ništa nije išlo.
Sledi dvomeč sa Luksemburgom, u kojem nemate pravo na kiks?
– Odmah posle utakmice održli smo sastanak na kojem je dogovoreno da, ma kako bolan i sramotan bio, odmah izbacimo iz glava ovaj poraz. Prosto, nemamo vremena za plakanje. Moramo se podići na noge i protiv Luksemburga nadoknaditi izgubljeno na ovom gostovanju, a onda se spremiti za najteže i najvažnije duele sa Makedonijom – jasan je Toskić, koji sa ostatkom tima danas odlazi u Luksemburg, gde je za sredu zakazan prvi od dva susreta ove dve ekipe.