Fudbal još stanuje u Novom Pazaru, ali više nije sport broj jedan.
Paradoksalno je, a opet istinito, da posle 2017. godine u kojoj su ostvareni najveći dometi u istoriji novopazarskog klupskog sporta, uopšte moramo postavljati pitanje, ko je lider gradskog sporta? Po rezultatima to je odbojka, međutim, skoro da je neobjašnjivo kako to da mečevima najboljeg novopazarskog kluba, ne trenutno, nego u čitavoj istoriji ne prisustvuje više od 300 gledalaca u proseku, izuzmemo li mečeve sa Crvenom zvezdom i Vojvodinom, pa ni tada se dvorana ne popuni. Šta je još potrebno da ti momci urade da bi skrenuli pažnju na sebe?
Kvalitet tima postoji, glavni rival za titulu je niko drugi do velikan Vojvodina, a kao da sve to nije dovoljno. Publika se danas profilisala i razmazila, traži atraktivne protivnike, želi da vidi najbolje sportiste, to je privlači. Sve to postoji u odbojkaškoj Superligi, pa je opet nema u onolikom broju u kojem to ovi momci zaslužuju. U domaćim takmičenjima odbojkaši još nemaju samo titulu prvaka Srbije, ne neke tamo zemlje, nego odbojkaške sile – Srbije. Bez značajnijeg povećanja poseta utakmicama posao bi mogao da im bude debelo otežan. Kada bi se posmatralo koliko gledalaca imaju ostali klubovima mogao bi se izvesti zaključak, dakako ispravan, da ih je u Novom Pazaru najviše. Međutim, moglo bi da ih bude još više, zbog sjajnih rezultata, zbog igre, pa i zbog domaćih igrača. Nijedan gradski klub ih nema više u sastavu, pa još je tu i vedetu u liku Novopazarca – Irfana Hamzagića.
Posle osvajanja Kupa i Superkupa Srbije došlo se, doduše, do nezvanične titule najboljeg tima Superlige na poluvremenu sezone. I to kako, pobedama u svih devet mečeva, stiglo se i do polufinala Kupa Srbije i još dva duela sa Vojvodinom NS Seme, kao i do 1/16 Kupa CEV. Teško je i pretpostaviti gde će se ovaj tim zaustaviti, pošto nije limitiran. Realno je nadati se da mogu mnogo i daleko. Koliko daleko, ne zavisi samo od njih, već ponajviše od Novosađana. Da postoji realna opasnost od gubljenja oba trofeja, Osmankačeva Vojvodina pokazala je neposredno pred Novu godinu. Angažovanje bivšeg tehničara Novog Pazara Luke Šormaza i ukrajinskog korektora Vitalija Suhinjina direktno je povezano sa snagom Zatrićevog tima. Sa njima Vojvodina ima jak prvi tim i jaku klupu. Novi Pazar ima snažnu prvu postavu i ne tako snažnu klupu. ,,Plavi“ od početka sezone igraju sa sedam igrača, a to je rizik. Kad ne bi dolazilo do premora i kad bi se izbegle i najmanje povrede, kao i kad ostali sporedni činioci ne bi pokatkad uzimali maha, to ne bi bio nikakav problem. Mogli bi da kažemo, neka ih neka dovode, neće im to ništa vredeti. Ovako, da se baš ništa što je neželjeno ne dogodi ravno je dvostrukom uzastopnom dobitku glavne loto premije. Potpuno drugačija priča bila bi da je Novi Pazar uspeo u svojim nakanama da se pojača.
Postojala je ideja da se dolaskom jednog od dvojice primača, Srećka Ristića ili Luke Veličkovića, preduprede eventualne loše stvari. Nažalost, pikirani igrači, iako su imala otvorene pozive, odlučila su se za odlazak u inostranstvo. Tako je namera da se opterećenost dva Marka – Vukašinovića i Radosavljevića dovede u razumnu meru, nažalost otpala. Kako je pozicija na kojoj igraju i zahtevna i odgovorna biće potrebno odmarati ih više nego je potrebno, a kad jurite sam vrh to može da se odrazi na rezultate. Hoće li Hamza Zatrić pronaći formulu zbog koje se neće gubiti na kvalitetu, ostaje da vidimo. U drugi deo prvenstva odbojkaši su krenuli prvim prvenstvenim porazom, Spartak je u Subotici bio bolji 3:2. Potom su Zatrićevi momci prosto pregazili Mladi radnik, ali i u sred ,,Pendika“ se spotakli o Crvenu zvezdu. Onda su samo pet dana kasnije pobedili u prelepom meču odličnu Vojvodinu, u okviru polufinala Kupa, pa iznenađujuće poraženi u Kragujevcu. Ta toplo – hladna izdanja mogla bi se podvesti samo pod jedno, zadovoljni drugim mestom pred početak plej-ofa, igraju opušteno čuvajući se za ono najvažnije. Naravno, ogroman je uspeh, ma toliko, da ogromniji ne može biti i da se zastane stepenicu ispod… Nego pojavila se šansa, pa imamo pravo da o njoj ne samo maštamo, već i da joj idemo u susret.
Hamza Zatrić, trener Novog Pazara, ovako razmišlja o trci njegovog tima i Vojvodine, koja će, po svemu sudeći, odlučiti o novom šampionu Srbije. ,,Novosađani godinama forsiraju drugu postavu koju čine njihovi juniori. U jakim utakmicama oni stasavaju, kao što je sad slučaj sa Mehićem i Kujundžićem. Zato im ne treba mnogo vremena da postanu nosioci igre. U ovaj šampionat ušli su i sa dva mlada tehničara, a dobro je poznato kad na toj poziciji upadnete u problem, onda je u problemu ceo tim. Nedostajalo im je iskustvo, tako da nismo iznenađeni što su doveli korektora, jesmo izborom tehničara. Ukrajinac Suhinjin je iskusan i značiće im, iako nije Rus podseća na predstavnike ruske škole, a dobro je poznato da su njihove mogućnosti velike. Ima iskustvo igranja u Iranu i Iraku. Pokazalo se da to što je prilično nepoznat igrač nije njegov minus. Iskusniji je od Vučurovića, koji je obzirom na svoju mladost imao odličnu sezonu. Očigledno da im je za ovakav nivo takmičenja potrebnije iskustvo od mladosti. Dva igrača mogu da donesu promenu nabolje, videćemo“, kaže Zatrić. On dodaje da postoji bojazan da Novi Pazar mogu da sustignu raznorazni problemi, ali se nada da će ih zaobići povrede. „Kako bi sačuvali neke igrače sigurno ćemo pre početka plej- ofa na pojedinim utakmicama odmarati one koji su odigrali najviše utakmica“, najavljuje Zatrić.
Revanš polufinala Kupa
Od četiri prvenstvene utakmice u ovoj godini, Novopazarci su izgubili tri. Poslednju u Kragujevcu, u meču 14. kola od Radničkog 3:0 (25:22, 25:21, 25:22). Već sinoć u ,,Pendiku“ igran je duel sledećeg kola sa Nišom. U sredu, u Novom Sadu, na programu je revanš polufinala Kupa Srbije sa Vojvodinom, Novi Pazar iz prvog susreta ima lepu prednost (3:1).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
