Printscreen Aktivnošću Fudbalskog saveza Srbije, još za vreme Mirka Bunjevčevića, reprezentacija Srbije kontinuirano se pojačava igračima iz dijaspore. Među njima je i Đuro Đulio Đekić, Srbin iz Hrvatske, koji je partijama u zagrebačkoj Lokomotivi zaintrigirao i tamošnje medije.
Reč je o desnom beku rođenom 2005. godine u Zagrebu, koji je odrastao u Gračacu, iz kojeg je, kao dečkić, svakodnevno putovao u prestonicu Hrvatske na treninge.
U pitanju je udaljenost od nekih 250 kilometara. Đurov otac je maltene svakodnevno vodio sina na treninge, čekao i vraćao u Garčac kako bi talentovani fudbaler mogao da se nadmeće i uči u mlađim kategorijama Dinama.
Upornošću Fudbalskog savez Srbije, tačnije Mirka Bunjevčevića, koji ga je svojevremeno primetio na jednom turniru u Osijeku, Đekić je odlučio da nastupa za našu reprezentaciju, kao daroviti desni bek, što je godinama deficitarno mesto u našem klupskom i reprezentativnom fudbalu.
„Nije to bila teška odluka jer me niko iz HNS nije zvao da igram za njih. Rekao sam da želim i brzo sam stigao na okupljanje. Mislio sam da ću imati nekih problema kada se objavi vest da igram za Srbiju, ali ništa. Niti u Beogradu, niti u Zagrebu. Svako bira svoj put“, obrazložio je sovj potez Đekić u razgovoru za Germanijak.
U Dinamo je prvobitno stigao na probu, koju je uspešno prošao. Imao je velikih logističkih problema, s obzirom na to da je tri puta nedeljno morao da prelazi veliku kilometražu iz Gračaca do Zagreba i nazad.
„Tu je otac uskočio i vozio me za Zagreb. To je oko 300 kilometara po putovanju, ali kada nešto silno želiš onda nije problem. Veliko je to odricanje i mnogo sam ponosan na porodicu što je donela tu odluku kako bi mi olakšala. Nisam siguran da bi se priča razvijala na ovaj način da su oni ostali tamo, a ja se preselio u Zagreb“, zahvalan je Đuro svojim roditeljima koji su podneli veliku žrtvu kako bi mladi Đekić mogao da ostvari svoj sportski cilj.
Vremenom je shvatio da će veću i konkretniju šansu dobiti u komšijskoj Lokomotivi. Uprkos odličnim partijama, pogotovo u reprezentaciji Srbije na Evropskom prvenstvu do 17 godina, na kojem su se „orlovi“ domogli mesta u polufinalu, još uvek nije dobio šansu u prvom timu.
„Ovde mi je jako lepo. Svestan sam kako funkcioniše Lokomotiva i da ću tu dobiti priliku pre nego što bih je dobio u nekim drugim sredinama. Strpljiv sam, čekam svoju priliku da se nametnem i želim da budem spreman kad ona stigne.“
Germanijak otkirva da je na otm prvenstvu Starog kontinenta Đekić zaintrigirao brojne skaute evropskih velikana, što je, delimično, dovelo do toga da je nedavno potpisao ugovor sa jednim proizvođačem sportske opreme.
„Ne zamaram se tim detaljima, imam ljude koji se brinu o tome. Igram svoju igru, treniram i želim da se nametnem trenerima u Lokomotivi i selektorima Srbije za sledeći ciklus. Beskrajno sam zahvalan Jurici Čabraji za kojeg se vidi da brine o meni, jer me redovno pita kako sam i prati moj rad, potom direktoru Šikiću, treneru Agiću i svima ostalima na Kajzerici. Naravno, i ljudima u Srbiji koji su mi dali priliku, ali i mojoj porodici koja se mnogo čega odrekla kako bih ja mogao da uživam u fudbalu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
