U "potpisu" Marina Maljković 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC

Ali, uprkos svim otežavajućim okolnostima i remetilačkim faktorima selektorka i njene „lavice“ drugi posle Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru idu i na najveće planetarno sportsko takmičenje u Tokiju.

I to ni manje ni više nego kao osvajačice bronzane medalje na prethodnim OI, trećeplasirana ekipa sa prošlogodišnjeg prvenstva Evrope i kontinentalni prvak iz 2015. godine, kada je ovdašnja šira javnost prvi put videla kakve heroine ima u liku Sonje Vasić (eks Petrović), Jelene Bruks (Milovanović), Ane Dabović, Saše Čađo, Dajane Bulatović, Aleksandre Crvendakić….

– Ono što rade Marina i devojke je prosto neverovatno. Rezultati košarkašica Srbije poslednjih godina su više od čuda. Mnogo više. Imati takav kontinuitet uspeha, a maltene nemati domaću ligu…. To je je tako teško i komplikovano, zbog čega njihove medalje vrede više nego neke druge – počinje priču za Danas naš ugledni košarkaški trener Vladislav Lučić, čija profesionalna biografija ima i epizode u ženskoj klupskoj košarci, pa iz prve ruke poznaje tlo na kom su „nikle“ cure vođene harizmatičnom ćerkom nekada fenomenalnog ideologa igre pod obručima a sada predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića.

– Nema uspeha preko noći, pa ni ovo što one rade nije slučajno, ali Marina je njihov prvi ili glavni faktor. Preuzela je „ostatke“ generacije koja je 2005, 2006, 2007.. dominirala u međunarodnim okvirima, u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji, na fantastičan način ih ujedinila u ekipu, stvorila hemiju među njima, učinila da joj devojke veruju, misle kao ona o košarci, budu jednako ambiciozne i posvećene. Priključe im se tu i tamo neke nove igračice, ali to je otprilike taj sastav sa kojim Maljkovićeva pravi vanserijske stvari. Ne mislim tu samo na rezultate… Milina ih je gledati kako se bacaju po parketu za svaku loptu. Lepo je što ih je u Beogradu videlo puno mladih devojaka sa tribina, bez obzira što su sve imale telefone u rukama. Došlo je vreme takvih navijača, na svim sportovima – rekao nam je naš sagovornik, koji baš zato što pamti vremena kada su ženski centri, plejmejkeri…. za reprezentaciju selektirani u LJubljani, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Beogradu…. posebno ceni podvige aktuelne generacije.

– Ne znam kako će sve to izgledati u budućnosti, kada prođe vreme ove ekipe i dođu neke mlađe snage, ali se nadam da će naš Savez nastaviti da pruža svaku moguću podršku ženskoj selekciji. Verujem da će im i OKS obezbediti uslove kakve imaju od KSS. Ovaj turnir je sasvim dobar početak priprema za ono što ih čeka u Tokiju – zaključuje Lučić.

Majstor televizijskog komentarisanja košarkaških događaja Slobodan Šarenac je takođe potkovan sagovornik kada je u pitanju ova materija.

– Da odmah razjasnimo nešto. Srbija je mala zemlja u svim sportovima, ako se priča o veličini teritorije i broju stanovnika. Pa, opet su nas košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti navikli na medalje sa velikih takmičenja… Poslednjih godina sve više i ženska košarkaška reprezentacija. S tim što su njeni uspesi veći od svih onih iz vremena velike Jugoslavije, jer nikada pre 2015. godine nismo imali šampionke Evrope. Limit su bila kontinentalna srebra. Pri tom je naša zemlja, tako skromne baze, uspela da veže dva učešća na Igrama, a na prvim u svojoj samostalnoj eri sve iznenadi i zadivi bronzanom medaljom. Učinivši da Srbija stane uz velesile kao što su SAD i Španija, s reprezentacijama na pobedničkim postoljima u obe polne kategorije – objašnjava za Danas novinar RTS-a, čija je supruga Anđelija Arbutina, osvajačica jedne od dve olimpijske medalje iz vremena SFRJ.

Poput Lučića i on najsjajniji „orden za zasluge“ stavlja na rever Maljkovićeve.

– Marina je glavni „šraf“ i „lepak“ ove reprezentacije. Sve ide iz glave jednog od najboljih evropskih trenera u ženskoj konkurenciji. Zadivljen njenim znanjem i načinom vođenja ekipe i utakmice, nekada veliki košarkaš sarajevske Bosne i reprezentativni saigrač Đorđevića, Kukoča, Rađe…. Samir Avdić mi je jednom prilikom rekao „Dao bih joj da vodim mušku ekipu“. Toliko o njenom znanju i umeću Maljkovićeve.

Naravno, košarka nije individualni sport pa da sve zavisi od jednog čoveka.

– Imamo sjajnu selektorku, od oca „zaražene“ košarkom, ali i kvalitetne igračice. Počev od jedne od najboljih u Evropi – Sonje Petrović. NJoj uz rame su Jelena Bruks i Ana Dabović. Generalno, imamo dobru i vrlo iskusnu ekipu, s tek dve reprezentativke ispod 30 godina u sadašnjem sastavu. Znači da se dovoljno poznaju i da su uigrane, što je veliki plus kada se skupe sa svih strana sveta i imaju samo četiri dana za zajedničke treninge, kao što je bio slučaj s ovim kvalifikacionim turnirom. Takođe, Marina i ekipa imaju podršku Saveza. Još od 2011. godine, kada ju je tadašnji predsednik Dragan Đilas doveo za selektorku, gde je s jednim prekidom ostala do današnjih dana. Važnu saradnicu ima i u potpredsednici KSS Ani Joković, zaduženoj upravo za žensku košarku. Skupa su godinama „kuvali“ evropsko zlato, a onda smislili kako da se padne ili nestane posle tog podviga – nabraja Šarenac, inače sumnjičav kada je u pitanju nastavak niske sjajnih rezultata dama pod obručima.

– To je opšti problem sporta u Srbiji. Nema nužne posvećenosti radu sa decom, među kojom se regrutuju novi reprezentativci. Sve lošije se radi s talentima, a oni najbolji sve brže odlaze preko. Da tuga bude sve veća, često u zemlje lošijeg ili nikakvog, u ovom slučaju, košarkaškog pedigrea. Nije da ih ne razumem, samo se bojim kakve će se to odraziti na budućnost. Već imamo situaciju da se muški srpski klubovi za rezultate u regionu i Evropi bore s gomilom stranaca i premalo naše dece. Ekonomski opravdano, ali to na duge staze ne može izaći na dobro.

Svi selektorkini uspesi

Hemofarm

* titule (2008, 2009)

* kup trofeji (2008, 2009)

Partizan

* titule (2010, 2011, 2012, 2013)

* kup trofeji (2011, 2013)

* regionalne lige (2012, 2013)

Galatasaraj

* Evrokup (2018)

………..

Srbija

Evropsko prvenstvo

2013. polufinale

2015. zlato

2019. bronza

Svetsko prvenstvo

2014. četvrtfinale

* Olimpijske igre

2016. bronza

………..

kao asistent selektora

* Svetsko prvenstvo U-19

2005. srebro

Legionarka do legionarke

Maja Miljković, Sonja Vasić, Saša Čađo, Nevena Jovanović, Jelena Bruks, Dajana Butulija, Aleksandra Crvendakić, Nikolina Milić, Dragana Stanković, Miljana Bojović, Jovana Nogić, Snežana Bogićević, Aleksandra Stanaćev, Ana Dabović, Maja Škorić i Tina Krajišnik su iznele teret borbe za olimpijsku vizu, ali nijedna nije te sreće da igra u Srbiji. U potrazi za ličnom afirmacijom u ozbiljnim klubovima i ligama, odnosno adekvatnom finansijskom nadoknadom za velike napore, raštrkale su na razne inostrane adrese.

Dabovićeva u idealnoj petorci

Na kraju kvalifikacionog turnira A grupe u Beogradu proglašena je najbolja petorka u kojoj se našlo mesta i za našu Anu Dabović. Ona, Leja Donge (Mozambik), Ezine Kalu (Nigerija), Neka Ogvumike (Sjedinjene Američke Države) i Ejdža Vilson (SAD) dobile su prigodne poklone od prvog čoveka srpskog Saveza Predraga Danilovića, dok je poslednja sa spiska izabrana i za najkorisniju učesnicu (MVP), za šta joj je nagradu uručio predsednik FIBA Hamane Niang.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.