U uniformi si sit i možeš da treniraš

Dvadesetčetvorogodišnja džudiskinja je jedna od 145 sportista i sportiskinja u brazilskom olimpijskom timu koji čine takozvanu „vojnu delegaciju“. Silva, zajedno sa desetima drugih takmičara uključujući i strelca Filipea Vua, koji je osvojio srebro prvog dana takmičenja, deo je vladinog programa za vrhunske sportiste koji zajedno vode ministarstva odbrane i sporta a čiji je cilj da u godini kada je Brazil domaćin najvećeg sportskog događaja uveća broj osvajača medalja. Mesečna plata od 850 evra, znatno veća od prosečnih primanja, smeštaj, hrana, novac za putne troškove, i možda najbitnije – pristup savremeno opremljenim salama za treniranje u zamenu za pohađanje kratke vojne obuke pokazala se kao dobra trampa s obzirom da su jedine medalje Brazilu do sada doneli upravo sportisti-vojnici.

– Možete da se opustite. Znate odakle vam dolazi hrana svakog meseca. Možete da se skoncentrišete na treniranje – rekla je Silva, inače i svetska šampionka iz 2013.

Silva, koja je rođena u jednoj od najsiromašnijih i najopasnijih favela Cidade de Deus – Božji grad, prikazanoj u istoimenom filmu ovogodišnjeg reditelj a ceremonije otvaranja OI Fernanda Meirelesa, poznaje glad dosta dobro. NJen trener Geraldo Bernandes u razgovoru za NJujork tajms opisao je kako je Silvi tokom prvog zajedničkog treninga pozlilo jer nije doručkovala tog jutra.

– DŽudo zahteva dosta žrtvovanja. Ali u siromašnim zajednicama, ljudi su naviknuti na žrtve. Svedoci su nasilja, ponekad nemaju šta da jedu. Dok je bila veoma mlada video sam da je dosta agresivna. I zbog mesta iz koga potiče želela je nešto bolje – rekao je Bernardes.

Ceo brazilski džudo tim, koji uključuje 14 takmičara, deo je vojnog programa. Činjenica da su džudisti na svakim Igrama od 1984. osvajali po medalju, u Londonu čak četiri, razlog je što Brazilci od njih najviše očekuju. U poslednje četiri godine na njihove pripreme potrošeno je 8.7 miliona dolara, što su im takmičari vratili osvajajući 12 medalja na svetskim prvenstvima. Olimpijska odličja treba da dođu kao kruna programa pokrenutog 2008. godine. Do utorka međutim eliminisano je petoro džudista uključujući i Saru Menezes, pobednicu iz Londona, dok do kraja nedelje treba da nastupe Kamilo Tiago i Akuiar Majra, još dve uzdanice.

U poređenju sa drugim velikim država Brazil do sada nije zablistao na Igrama. U Londonu su osvojili 17 medalja, dve više nego u Pekingu. Kao domaćini imaju jedinstvenu priliku da povećaju broj odličja. Sebastijan Pereira, jedan od rukovodilaca u Brazilskom olimpijskom komitetu, rekao je da je cilj da zemlja bude među prvih deset po broju medalja, čemu treba da doprinese i vojni program.

– Vojni program je odlična prilika da se razvije sport u Brazilu. Brazilskim sportistima često nije lako, tako da im koristi svaki vid pomoći koji im pružimo- rekao je Pereira.

Brazilski tim ima 480 sportista koji se takmiče u 36 disciplina. Južnoamerička država prvi put je nastupila na OI 1920. godine i do sada ima 108 medalja.

Brazilski favoriti za medalje

Pored odbojke, i fudbala, Brazilci u pojedinačnim sportovima imaju nekoliko favorita za medalju. Prvi na toj listi je jedriličar Robert Šajt, najuspešniji brazilski olimpijac, koji je osvojio medalje na svih pet igara na kojima je učestvovao. Isto u vodi, ali u kanuu velike šanse se daju Isakijasu Kueirozu dos Santosu, osvajaču svetskih šampionata, kao i maratoncima u otvorenim vodama Alanu do Karmu i Ani Marseli Kunhi. Brazil se potajno nadao medalji od gimnastičara s obzirom da su u timu bili Artur Zaneti, „kralj krugova“, osvajač zlata u Londonu, i izuzetno talentovana tinejdžerka Flavija Saraiva, ali oni nisu uspeli.