Foto: FoNet/ AP

… direktor Atletskog saveza Srbije Slobodan Branković očekivao je da će trofejna skakačica u dalj Ivana Španović „novim zlatom obradovati naciju“, a ostali izboriti „dosta finala“ na prvenstvu Evrope i možda neku „iznenađujuću medalju“ u njima, srpska ekspedicija se praznih ruku vratila iz Berlina. I tako prekinula šestogodišnju tradiciju osvajanja odličja na velikim takmičenjima za seniore, pogotovo na kontinentalnim šampionatima, gde su se naši sportisti 2012, 2014. i 2016. (po) dva puta peli na pobednička postolja.

Da stvar bude teža i bolnija najviše je zakazala ona čiji se vrhunski rezultati već dugo „podrazumevaju“, ali ne zato što je otišla u lošoj formi, nije imala potreban psihički mir, zbog toga što su konkurentkinje imale svoj dan ili zbog pravila na njenu štetu, nego voljom više sile. Da se pitala samo Španovićeva ona bi prešla lični prag bola i nastavila tamo gde je počela u kvalifikacijama, to jest verovatno superiorno odbranila titulu iz Amsterdama, ali je na kraju ipak poslušala svoj tim, odnosno izbegla rizik od pogoršanja stanja napuknute Ahilove tetive, s mogućim dalekosežnim posledicama po njenu berićetnu karijeru.

– Pokušali smo sve što smo mogli… do poslednjeg momenta, ali nažalost moj put se završava ovde. Do sledeće sezone… – napisala je Ivana na kraju svoje emotivne objave odustajanja od finala, na dan konačnog obračuna u njenoj disciplini.

Nema gore kazne za sportiste od povrede, još ako se desi da na vašoj muci profitira neko drugi, kao nova šampionka Nemica Malajka Mihambo čiji je pobednički skok (6,75 metara) kraći od Ivanine dužine par dana pre toga (6,84)…. ali, 28-godišnja Zrenjaninka zna kako da se bori s nepravdom. Posle čuvenog uskraćivanja zlata na otvorenom Svetskom prvenstvu 2017, zbog traga loše prikačenog broja na leđima, naša atletičarka vratila se još jača i odnela prva mesta na dvoranskom SP i Mediteranskim igrama, pa verujemo da će još jednom naći način da se oporavi i uzme što joj pripada.

Dragana Tomašević nije otvoreno nišanila medalju u bacanju diska, nije joj bila blizu ni u finalu, ali je šesta pozicija na EP jedan od najjačih učinaka u karijeri ove iskusne atletičarke, pa baš niko ne može da upre prstom u nju.

– Ostaje žal veliki, jer nikako da se poklope kockice. Zadovoljna sam plasmanom, vratila sam se među šest najboljih u Evropi, ali daljinom nikako ne mogu da budem zadovoljna. Nijanse su odlučivale u ovom finalu, osim Sandre Perković naravno koja uvek može da baci daleko – smatra najbolje plasirana članica srpske reprezentacije na ovom EP.

Slično važi i za njene kolege i koleginice iz nacionalnog tima, uglavnom bez realnih šansi da odu sve do kraja, ne računajući prekaljenog bacača kugle Asmira Kolašinca, jer je šampionat završio s tri prestupa, daleko od Top 12 i prilike da se vrati na staru stazu slave.

Tri srpska finala

Dragana Tomašević (bacanje diska) 6. mesto

Ivana Španović (skok udalj) finale

Dušica Topić (hodanje na 50 km) 9.

Marija Vučenović (bacanje koplja) 11.

Tamara Salaški (400 metara) 24.

Milica Gardašević (skok udalj) bez finala

Amela Terzić (1.500 metara) 23.

Emir Bekrić (400 m, prepone) 23.

Strahinja Jovančević (skok udalj) 14.

Maja Ćirić (400 metara) 30.

Vedran Samac (bacanje koplja) bez finala

Asmir Kolašinac (bacanje kugle) bez finala

Neuništiva Sandra i zlatni klinac

Svaki šampionat ima svoje junake, a do sinoćnje raspodele poslednjih odličja apsolutni hit EP u Nemačkoj bila su dostignuća Hrvatice Sandre Perković i Norvežanina Jakoba Ingebrigtsena. Ona je osvajanjem zlata u bacanju diska postala prva atletičarka koja je pet puta uzastopno pobeđivala na EP u bilo kojoj konkurenciji, jer joj pre Berlina nije bilo ravne u Barseloni, Helsinkiju, Cirihu i Amsterdamu, dok se on u istoriju „kraljice sportova“ upisao kao najmlađi evropski šampion ikada. Prvo je u petak prošao prvi kroz cilj trke na 1.500 metara, a dan kasnije slavio i na 5.000 metara, ispred rođenog brata Henrika.