Foto: STARSPORTNacionalni fudbal dve decenije unazad nema uspostavljen sistem sa jasnim planom i ciljevima, a kada se čak i u tom „ad hoc“ radu pojavljivao neko poput Radomira Antića ili Slavoljuba Muslina, pokušavajući da individualnim sposobnostima napravi nekakve čvrste temelje za budućnost – ekspresno bi bio najuren, ako pre toga sam ne bi shvatio da mu tu nije mesto.
Iza najvećih očekivanja kriju se najveća razočaranja. A očekivanja javnosti Srbije možda su i nerealno napumpana medijskim natpisima posle pobede nad Norveškom (2:1) u polufinalu baraža.
Podsetimo da pre samo godinu i kusur dana malo ko je verovao da bi „orlovi“ uopšte mogli da dođu u poziciju da se bore za EURO, naročito posle debakla od Ukrajine (0:5).
Nekadašnji napadač Atletiko Madrida Rade Bogdanović ističe za Danas da su Škoti samo još jedan od protivnika u nizu koji su pokazali da su srpska fudbalska javnost i struka u zabludi da „mi znamo da igramo fudbal“.
– Poslednji odlazak na Evropsko prvenstvo bio je pre 20 godina i oprostili smo se od njega tako što smo izgubili 6:1 od Holandije. Zato nije nikakvo iznenađenje što nismo otišli, već bi pre bilo iznenađenje da smo otišli. Škoti su došli u Beograd i demonstrirali silu na „Marakani“. Silu su demonstrirali tako što su ćutali pred meč, izašli na teren, a zatim odigrali presing u 80 odsto utakmice. Oni su 80 odsto vremena igrali presing na našoj polovini, i to u meču koji je trajao 120 minuta. To nam govori da ne znamo da igramo, da se takmičimo i da pobedimo u modernom fudbalu. Mi smo još uvek u onoj fazi u kojoj mislimo: „ja znam da igram, a oni neka trče“ – objašnjava Bogdanović.
Plasman na velika takmičenja nastavićemo po njegovim rečima da ostvarujemo samo slučajno, sve dok na ključne pozicije u fudbalu ne dođu najškolovaniji ljudi.
– Gledao sam utakmicu Škotska – Izrael koja je prethodila ovoj, a takođe je odlučena penalima. Škotska je izvela pet penala i kod svih pet lopta je išla u rašlje. Odigrali su utakmicu besprekorno, kao protiv Srbije. Svaki deo terena su pokrili. A ovo je maltene bio preslikan taj meč. To što naši bajni stručnjaci misle da mi znamo da igramo fudbal, mogu samo da kažem da su fudbalske neznalice. Koliko mi fudbal znamo da igramo najbolje se videlo na primeru kako smo protiv Škota iznosili loptu iz faze odbrane u fazu napada, a nismo umeli da je iznesemo. Mi živimo u zabludi i zato ne znamo ništa. Mi znamo možda da igramo u mestu, ali fudbal je danas igra u trku i u prostoru. Prošli smo onako kakvi su nam učitelji, a u modernom fudbalu i Evropi nije zapamćeno da se fudbalska škola vodi sa planine, umesto iz grada i sa fakulteta – dodaje Bogdanović.
Restartovanje sistema jedino je rešenje kome bi po njegovom mišljenju trebalo pribeći što pre.
– Rekao sam i ranije da je srpski fudbal pokojnik koga nema ko da sahrani. Sad bih zamolio nadležne iz fudbalskih struktura da zamole nekog vladiku da održi i to poslednje opelo i da napuste svi Fudbalski savez, da se raspišu novi izbori, a da dođe novo rukovodstvo koje 20 godina nije učestvovalo u reprezentativnom fudbalu – napominje Bogdanović.
Bivši trener Crvene zvezde Milorad Kosanović nema dilemu da odgovornost, ne samo za poraz od Škotske, već višegodišnji niz slabih rezultata zajedno dele igrači, selektor(i) i Savez.
– Svako ima svoj deo krivice u odnosu na ono za šta je zadužen. Savez je zadužen da bira najbolje što može i omogući da se sistemi uspostave i čuvaju i da ništa drugo ne može da bude važnije i jače. Sistem mora da funkcioniše od najmlađe selekcije do „A“ tima. Struka je odgovorna za pripremu meča, a igrači za ono što su uložili u utakmicu. Mi smo u ovom momentu, upravo zato što te tri stvari nemamo dobro posložene, a nema ni odgovornosti, ušli u fazu da smo postali treća klasa reprezentacija u Evropi. Nemojmo se iznenaditi ako i taj status izgubimo – upozorava Kosanović.
Škotska je po njegovim rečima demonstrirala moderan fudbal kakvom Srbija još uvek samo teži.
– Današnji fudbal se strašno promenio još od ne tako davne tika-take Gvardioline. Ono što je danas dominantno najbolje vidite kada gledate Bajern ili Nemce. Na utakmici sa Škotima imali smo priliku da gledamo sudar dve reprezentacije koje fudbal razumeju potpuno različito, a predaleko su jedna od druge. Ne zato što su Škoti vrsni igrači i pametniji, nego zato što im većina fudbalera igra u Premijer ligi. Oni su tamo stekli određene automatizme i sa time su i došli. Njihovom selektoru je dovoljno bilo da im prosto kaže da je najbitnije da udalje Mitrovića, Tadića i Sergeja od gola i ostatka ekipe i to su rutinski i uradili. Oni inače tako igraju i tamo, stalno prema lopti, stalno pritisak na igrača, udvajanje, čvrsto, onda s loptom što brže prema napred – priča Kosanović.
Dodaje i da je rešenje jedino iz temelja promeniti način i filozofiju rada u domaćem fudbalu.
– Naš fudbal je u problemu i ne znam koliko smo toga svesni. Mi mislimo da je dovoljno da imamo 11 dobrih igrača i da će oni poređani na terenu da uzmu loptu, ali kome i kako ne razmišljamo. Fudbal je otišao u drugom pravcu. Zato smo videli dve potpuno drugačije filozofije. I danas se rađaju talenti u Srbiji, ali se mi više ne bavimo proizvodnjom igrača nego samo gledamo kako da što pre afirmišemo maloletno dete da ode u inostranstvo – ističe Kosanović.
Ljupko Petrović, trener koji je sa Crvenom zvezdom 1991. bio klupski šampion Evrope, smatra da je „orlovima“ protiv Škotske poklopilo istovremeno (pre)više loših stvari.
– Nekada dođe dan kada se sve poklopi da ne ide, a to smo videli protiv Škotske. Selektor nije imao tri igrača koji su fenomenalno igrali protiv Norvežana: Đuričića, Kolarova i Ristića. Ne znam da li je to glavni uzrok, ali protiv Škota je viđeno strašno bledo izdanje. U prvom redu su igrači krivi, pa redom svi ostali. Siguran sam da su od trenera dobili dobra upustva, ali na terenu nisu prikazali ni pola onoga što su protiv Norvežana. Mislim da je Gudelj vidno nedostajao u sredini terena. Trebalo je staviti klasičnog štopera, jer smo bez njega u sredini mnogo izgubili. On nije kreativan igrač, ali je ključan da u sredini zaustavlja protivničke kreativce – tvrdi Petrović.
Trofejni stručnjak napominje da je Srbiju protiv Škotske, koja je po njegovom mišljenju čak slabiji rival od Norveške, preskupo koštao mentalitet.
– Posle Norveške je delovalo i u javnosti i kod igrača da smo već otišli na EURO, a ustvari nismo. Platili smo ceh takvog načina razmišljanja. Trebalo bi iz ovoga izvući pouke da se ne bismo posle sledećih kvalifikacija ponovo pitali zašto ponavljamo greške – zaključuje Petrović.
Zamoliti Paunovića da bude selektor
Rade Bogdanović nema dilemu da bi trener Redinga trebalo da što pre postane selektor Srbije.
– Budućem predsedniku Saveza preporučio bih da ode do Engleske i da zamoli Veljka Paunovića da bude selektor narednih barem osam godina jer je to jedini pravi kandidat koji može da ujedini i povrati fudbalsku Srbiju. On je trenutno najbolji zato što je je iz fudbalske porodice, od oca koji je znao šta radi i imao renome, zato što ima i obrazovanje i znanje, zato što priča pet jezika, i najbitnije zato što je jedini sa ovih prostora koji je kao trener bio svetski prvak sa Srbijom i pokazao je da ume da radi sa klincima koji su tada bili šampioni, a do sada je trebalo da postanu nosioci igre nacionalnog tima – tvrdi Bogdanović.
Nema vremena za promene
Ako će doći do promene selektora, rukovodstva FSS, načina rade, pa čak i igrača na koje se računa u reprezentaciji – onda to mora da se uradi odmah, danas, bez ikakvog odlaganja. Već 7. decembra će Srbija saznati imena rivala sa kojima će se boriti za odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine. Kvalifikacije će trajati najkraće u dosadašnjoj istoriji, od 24. marta do 16. novembra, a u nizu će se igrati po tri utakmice. Na Mundijal će ići pobednici grupa, a 10 drugoplasiranih selekcija, kao i najbolje dve reprezentacije iz Lige nacija koje nisu prošle kroz kvalifikacije. Igraće baraž za još tri mesta.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Krenuli na put bez viza
Ilija Stolica: Nismo turisti, hoćemo rezultat
Nismo kvalifikovani jer ne zasluzujemo. Kako da zasluzimo kada fudbal ovde vode Kokeza i slicni Vucicevi prijatelji koji samo gledaju kako da kradu dalje i dalje jer su zasticeni kao beli medvedi.
Zašto samo Bogdanović ima hrabrosti da kaže istinu. Eto odgovora zašto smo kao nacija neuspešni u svemu – strah, ulizice, neznanje, poslušnički mentalitet.
Neko treba da razjuri mafiju koja drži FSS u svojim rukama kao privatnim rukama.
Karadžić je bio mila majka u odnosu na društvo koje je zaposelo fotelje.
Ma samo da se izgradi nacionalni stadion , i mozemo do podijuma…
Dok predsednika FSS-a, selektora i sastav reprezentacije budu određivale mafijaške strukture, rezultati nacionalnih timova će biti od sekundarne važnosti. Ono što je organizovanom kriminalu u fudbalu, kao i na čelu države uostalom, jedino važno jeste lični finansijski profit i ništa dalje od toga.
Fudbal je ogroman biznis, i mi kao drzava nemamo snage da udaljimo mafiju od fudbala. Oni dobro zaradjuju na deci, a fudbal pati i nista se nece promeniti.
Neko treba da razjuri mafiju koja drži FSS u svojim rukama kao privatnim rukama.
Karadžić je bio mila majka u odnosu na društvo koje je zaposelo fotelje.
Zasto niko ne spomene ostale ex Yu selekcije ? Sve one su ucinile pomak, jer igraju srcem za svoje nove drzave. Osim srcanosti Hrvati imaju i znanja.
Selekcije Crne Gore i Srbije ne pruzaju ni polovinu zara. Osecaj u drustvu prenosi se na sve, pa i sport, a fudbalska reprezentacija je slika i prilika.
U drugim sportovima ocekivanja nisu takva, a postoje klubovi, takmicenja pojedinaca. Osim toga, FSS su u zadnjih par decenija vodila dva coveka, Karadzic i Kokeza, a svi znaju ko su i kakvi su.
Fudbalska selekcija vapi za kvalitetnom organizacijom i kvalitetnim ljudima, a kada se takva uspostavi, omoguciti joj vreme i kontinuitet.
Uostalom, kakvi predsednici drzave, takav i fudbal. Tadic i Vucic su narcisodi bez pokrica, u sve se mesaju, pa i rad reprezentacija – sultanski manir.
Srbija je jedina zemlja u Evropi gde se jedino u sportu upravlja kao po sistemu radničkog samoupravljanja.Drzava decenijama unazad nije u stanju da donese zakon o privatizaciji sportskih klubova.Nije u Srbiji uništen samo fudbal celokupan sport ide u ponor.Isto ovo veka musku kosarku za par godina,pogledaj te nasta lice Zvezda i Partizan u fudbalu i košarci pa to je smejurija.Privatizacija u sportu tera mafiju van sporta a ovaj sadašnji sistem mafijaše skuplja oko klubova to samo Moravi ne vide.
Kada jednom pitaše Dragoslava Šekularca zašto kao fudbalski trener ne postiže dobre rezultate u timu koji trenira po povraatku iz inostranstva odgovorio je po pričanju ovo: „Kako da postižem dobre rezultate kada u tim MORAM da pustim igrače koje da sam im rođeni otac nebih pustio“
N e moze zato sto se politicari mesaju u fudbal a i kriminalci koji imaju korist od prodaje fudbalera
Kso sto je poznato, krimosi vode drzavu a njihovi saradnici u pljackamju- biznis partneri vode sport.