Ako erupcija potraje, lava bi mogla da preplavi Havaje

Kada vrela lava dođe u dodir s hladnom morskom vodom, stvara se „para hlorovodonične kiseline koja ispunjava vazduh zajedno s finim česticama vulkanskog stakla“, što može da ugrozi pluća i oči i izazove iritaciju na koži, upozorili su iz civilne odbrane, dodajući da se para i čestice mogu prenositi vetrom, a njihov pravac kretanja je gotovo nemoguće predvideti. Takođe se naglašava da su količine toksičnih gasova iz vulkana „utrostručene zbog nedavnih erupcija“. Putevi su zatvoreni, dok celokupnu situaciju nadgleda američka Obalska straža.

Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da geologe na Havajima nije iznenadila sama erupcija Kilauee, budući da je reč o vulkanu koji je stalno aktivan, već eksplozije s puno prašine. „Došlo je, zapravo, do ulaska podzemnih voda u sistem s magmom, što je rezultiralo eksplozivnim dejstvom s puno prašine, što nije tipično za Havaje, gde obično dolazi do izlivanja lave bez mnogo jakih eksplozija“, kaže Cvetković i dodaje da su erupcije na Havajima do sada uglavnom proizvodile prostrane lavične slivove, a srazmerno manje vulkanskog pepela.

Od najnovijeg aktiviranja havajskog vulkana 3. maja zbrisano je gotovo 50 privatnih poseda i otvoreno više od 20 pukotina. Stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da prognoziraju gde će se otvoriti nove, niti kada će erupcija prestati.

„S obzirom na to da stručnjaci još uvek nisu ustanovili koliko će erupcija da traje, posledice po životnu sredinu, koja je najdirektnije ugrožena, i to na više nivoa, zavisiće od toga koliko raspoložive lave postoji u plitkim magmatskim rezervoarima. Stručnjaci neprestano rade na ovim procenama, ali količinu lave spremne da izađe na površinu nije lako precizno izmeriti. Ako erupcija bude trajala više od mesec dana sa ovim intenzitetom izlivanja, situacija može da bude veoma ozbiljna jer bi lava mogla da prekrije ogromne prostore“, upozorava Cvetković.

Kako dodaje, ugroženost životne sredine zavisi i od „količine oslobođenih gasova, posebno od toga koliko će biti emitovano ugljen-dioksida ili sumpor-dioksida; ove gasove raznosi i razblažuje vetar, ali su to u retkim slučajevima velike koncentracije, koje mogu da ugroze ljude.“ Cvetković, međutim, naglašava da velike količine mogu da odu u stratoferu i promene klimu, ali ne veruje da je takav scenario sada moguć na Havajima, budući da tako snažnu erupciju nismo imali od kraja 18. veka.

„Bazaltna erupcija, odnosno erupcija s bazaltnim tipom magme, poslednji put je izazvala ozbiljne klimatske promene 1783. godine, kada je bio aktivan vulkan Laki na Islandu. Tada je bazaltna lava, koja se uglavnom mirno izlivala, bez mnogo eksplozija, emitovala velike količine sumpor-dioksida koji je dospeo u visoke slojeve atmosfere; došlo je do stvaranja čestica aerosoli, koje su nekoliko godina posle toga odbijale sunčeve zrake. Dve, tri godine nije bilo prave žetve, pa je zavladala glad, ne samo na Islandu gde je umrla četvrtina stanovništva, već širom zapadne Evrope. U ono vreme loša žetva je značila glad, a glad nezadovoljstvo naroda, pa se veruje da je erupcija vulkana Laki posredno dovela do Francuske revolucije“, kaže Cvetković i dodaje da vulkani životnu sredinu ugrožavaju i zbog eksplozivnih erupcija koje nisu tipične za Havaje ili Island, već za područja Indonezije i Japana.“

Od 3. maja na Havajima je evakuisano više od 2.000 ljudi, ali se prema pisanju agencija, život na Velikom ostrvu za sada uglavnom odvija normalnim tokom. Turizam je i dalje u jeku, a aerodromi su otvoreni. Geolozi upozoravaju da se tok i domet lave ne može tačno predvideti, te apeluju na stanovnike da ozbiljno shvate upozorenja iz civilne odbrane.

Neizvesna geološka budućnost

„Planeta je prekrivena krutim slojem od relativno hladnog kamena ispod kojeg temperature dostižu i do 1.300 stepeni; ovaj sloj je nejednake debljine, tako da su na Havajima visoke temperature na samo nekoliko desetina kilometara od površine zemlje. S druge strane, kod nas je ovaj sloj prilično debeo, preko 150 kilometara, zato mi nemamo aktivne vulkane“, kaže Vladica Cvetković. Međutim, izolacioni sloj nigde, pa ni kod nas nije potpuno stabilan, ne zna se da li ćemo erupcije imati u nekoj geološkoj budućnosti.

„Stene koje se nalaze ispod tog hladnog kamenog izolatora mogu da se pokrenu, što se uvek događa kada se izolacioni sloj istanji ili počne da puca. Zagrejane stene nisu magma, već užaren, čvrst, ali ipak pokretljiv kamen koji se, ako mu se bilo kako otvori put naviše, pokreće naviše i usput se stapa, a kada se stopi dovoljno, nastaje magma. S obzirom na to da u našem području imamo zemljotrese, to nam govori da je izolacioni sloj i kod nas u naprezanju, tako da je sasvim moguće da u geološkoj budućnosti – koju mi svakako nećemo da doživimo – ponovo imamo vulkane kakve smo imali pre pet, šest miliona godina, na samom jugu današnje Srbije ili pre dvadesetak miliona godina na Rudniku, Kotleniku, Goliji ili na Kopaoniku“, objašnjava naš sagovornik.