Ako se političari BIH ne probude, migranti će umirati od hladnoće 1Sarajevo Foto: Beta/ Merima Spahić

U intervjuu Dojče vele on je rekao da ga najviše zabrinjava činjenica da trenutno oko 2.500 do 3.000 migranata spava van zvaničnih migrantskih centara u Unsko-sanskom kantonu (USK).

Posetio sam Veliku Kladušu i oko tog gradića u blizini granice su migranti svuda postavili ilegalne šatorske kampove.

Humanitarna situacija tamo je dramatična. Moja najveća briga je da će ljudi, ako ne dođe do otvaranja dodatnih smeštajnih kapaciteta u zemlji do kraja oktobra, doslovno umreti od hladnoće, upozorio je Auveraert.

Prema njegovim rečiam, zabrinjavajuća je činjenica da je ove godine broj migranata i izbeglica koji spavaju pod otvorenim nebom mnogo veći u poređenju s prošlom. Dodaje da se lokalni izbori u BiH održavaju sredinom novembra i da se čini kako nema izgleda da bi država mogla do tog vremena da uspostavi bilo kakav dodatni smeštaj.

Ako pogledamo stanje od januara 2018. do danas, oko 65.000 migranata i izbeglica ušlo je u BiH. Ali većina je odavno i napustila zemlju. Nikad nismo u jednom danu imali više od osam ili devet hiljada migranata. Ovo je zemlja sa oko 3,5 miliona stanovnika. Zar bi osam ili devet hiljada migranata u jednoj zemlji od 3,5 miliona stanovnika trebalo da bude problem? To ne bi trebalo da bude problem. Tako da, ako posmatramo Grčku, koja ima mnogo veću migrantsku i izbegličku populaciju, onda to izvana ne izgleda kao da zemlja poput BiH ne bi mogla da savlada taj izazov, smatra on.

Problem nije u iznenadnom povećanju broja dolazaka, problem je u nedostatku zvaničnih smeštajnih kapaciteta. Moj najveći strah s tim u vezi je da neće biti donesena politička odluka potrebna za uspostavljanje dodatnih smeštaja, rekao je Auveraert.

On naglašava da nije stvar u novcu, jer je Evropska unija vrlo izdašno pomagala u odgovoru na migrantsku krizu u BiH. Problem je u tome da li će Savet ministara usred izborne kampanje doneti odluku o uspostavljanju smeštajnih kapaciteta. Ukoliko to ne uradi, doći će do humanitarne krize.

A da bi se humanitarna kriza izbegla, nastavlja, potrebno je doneti samo jednu jedinu političku odluku, istakao je on.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.