Protesti u Albaniji ponovo pokrenuli raspravu o endemskoj korupciji: Može li Evropa pomoći u pronalaženju rešenja?

Dok članstvo u Evropskoj uniji (EU) visi u vazduhu, ovo predstavlja priliku za Evropu da izvrši pritisak, pišu za CEPA.org Dejvid J. Kostelancik, karijerni član višeg američkog spoljnopolitičkog službenog kadra, u rangu ministra savetnika i Endrju Rajnus, student treće godine na Univerzitetu Džordž Vašington, gde studira međunarodne odnose i međunarodni biznis sa fokusom na međunarodni razvoj.

Baljuku, koja je bila ministarka infrastrukture i energetike, optužena je da je nepravilno pogodovala jednoj kompaniji pri izgradnji tunela na jugu zemlje.

Istražitelji su kasnije pronašli dokaze da to nije bio jedini tender na koji je uticalo navodno favorizovanje. Ona negira optužbe.

Iako je smenjena iz vlade, vladajuća stranka premijera Edija Rame odbila je da joj ukine poslanički imunitet u martu, što je izazvalo široko nezadovoljstvo.

Baljuku se smatra najbližom saradnicom Rame, što otvara pitanje i o tome koliko je premijer znao o mogućem lošem upravljanju ugovorima.

Slučaj Baljuku je najnoviji u nizu optužbi za korupciju koje se povezuju sa Ramom i njegovom vladom.

Premijer, čija je Socijalistička partija pobedila na četvrtim uzastopnim izborima u maju 2025, optuživan je za veze sa organizovanim kriminalom, dok su neki socijalistički poslanici i gradonačelnici procesuirani zbog zloupotrebe položaja, pranja novca i nameštanja tendera.

U parlamentu su održavani protesti, a na ulicama demonstracije. U decembru su poslanici opozicione Demokratske partije bacali baklje i sukobili se sa policijom tokom sednice parlamenta.

U februaru su izbili masovni protesti u Tirani koji su postali nasilni kada su bačeni kamenice i Molotovljevi kokteli na vladine zgrade, nakon čega je policija za razbijanje demonstracija upotrebila suzavac i vodene topove. Redovni protesti koje organizuje opoziciona Demokratska partija se nastavljaju i postaju sve nasilniji.

Uprkos emocionalnoj napetosti u prestonici i stalnoj eskalaciji javnog nezadovoljstva, protesti verovatno neće srušiti Raminu vladu niti dovesti do reformi. Socijalisti imaju 83 od 140 poslaničkih mesta, a premijer čvrsto drži vlast.

Njegova vlada je uspešno privukla investicije u albanski turistički sektor, održavajući optimizam javnosti u pogledu ekonomskih izgleda zemlje i učvršćujući njegovu poziciju.

U avgustu 2025. Džared Kušner i Ivanka Trump dobili su odobrenje za luksuzni nekretninski projekat vredan 1,4 milijarde dolara, što je Rami donelo i jače veze sa američkom predsedničkom porodicom.

Raniji nemiri doveli su do toga da Rama 2019. podrži osnivanje Specijalne strukture za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), a od tada je i kritikovao i hvalio tu antikorupcijsku instituciju. To je, čini se, zadovoljilo veliki deo javnosti, iako manji deo i dalje ukazuje na neefikasnost SPAK-a.

Bivši albanski premijer i sadašnji lider Demokratske partije Sali Berisha, koji se pojavljivao na protestima, opterećen je sopstvenim korupcionaškim skandalima, što dovodi do sumnje da promena vlasti ne bi rešila problem.

S obzirom na javno nepoverenje prema svim liderima i partijama, premijer Edi Rama nema politički imperativ da sprovodi značajne promene.

Vlada je ponudila određene gestove u borbi protiv korupcije. U septembru, mesec dana pre nego što je protiv Baljuku podignuta optužnica, Rama je predstavio Diella, veštački inteligentnog „ministra“, za kojeg je rekao da će obezbediti da „javne nabavke budu 100 osto bez korupcije“.

Opozicioni poslanici su to odbacili kao marketinški trik koji neće pomoći Albaniji da popravi svoje 91. mesto na indeksu percepcije korupcije Transparency International-a.

Neuspeh političke klase Albanije da se uhvati u koštac sa rasprostranjenom korupcijom znači da bi Evropa mogla biti njena najbolja nada.

Tirana radi na članstvu u Evropskoj uniji od 2009. godine, a pregovori o pristupanju su počeli 2020, ali su zabrinutosti zbog nazadovanja demokratije i korupcije dovele do zastoja procesa.

Anketa iz 2020. pokazala je da 97 odsto Albanaca podržava ulazak u EU, a Rama je obećao članstvo do 2030. godine, što Briselu daje priliku. EU može i treba da iskoristi buduće članstvo Albanije kao polugu za reforme.

Evropski parlament je više puta pozivao Albaniju da produbi i sprovede antikorupcijske mere, ali nije precizirao konkretne korake koje zemlja mora da preduzme, niti je garantovao članstvo. Ovi koraci bi mogli da ožive javnost i podstaknu stvarne reforme.

Aktivnijim angažovanjem sa albanskom vladom i stanovništvom, EU bi mogla da iskoristi gotovo jednoglasnu podršku Albanaca za pristupanje kako bi pomogla razvoju sistema koji bi sprečio korupciju, ulio poverenje i sprečio buduće nazadovanje.

Ako Edi Rama želi da ispuni svoje obećanje o članstvu u EU do 2030. godine, nešto će morati da se promeni. Brisel može ponuditi plan koji bi Albanija mogla da sledi.