Prikupljeni potpisi da se Alberta otcepi od Kanade: Sve što treba da znate o referendumu, secesionističkom pokretu i šta će se sledeće desiti?

Lideri ovog pokreta su rekli da su formalno predali oko 300.000 potpisa izbornim vlastima početkom ove sedmice, što je daleko više od potrebnih da bi provincija razmotrila referendum.

“Ovaj dan je istorijski u istoriji Alberte”, rekao je secesionistički lider Mič Silvestre. Kao vođa kampanje „Ostani slobodna Alberto“ naglasio je da je bilo mnogo posla u prethodna četiri meseca ali da su sad spremni za finale.

Stanovnici Alberte bi na referendum mogli da izađu u oktobru, ali pre toga sud u Edmontonu treba da se izjasni o zahtevu grupe starosedelica Alberte, koja tvrdi da peticija krši njihova prava.

Čak i ako bi glasanje bilo u korist nezavisnosti, usledio bi neizvestan i dugotrajan proces, uključujući moguće pravne izazove i pregovore sa saveznom vladom. Ali mogućnost referenduma ponovo je skrenula pažnju na dugogodišnje frustracije Alberte saveznom vlašću u Kanadi i pozive na veću autonomiju.

Šta je Alberta?

Alberta je pokrajina bogata naftom u zapadnom delu Kanade, otprilike veličine Teksasa.

Pokrajinu preseca planinski lanac Stenovih planina, a među turističkim destinacijama su Banff i Jezero Luiz.

Pokrajina ima jedinstveni politički i kulturni identitet, oblikovan snažnim energetskim i poljoprivrednim sektorima, posvećenošću ekonomskom individualizmu i niskim porezima. Često je nazivaju „energetskom pokrajinom“ jer naftne peščare Alberte čine oko 84 odsto ukupne proizvodnje sirove nafte u Kanadi.

Politički, Alberta se smatra utvrđenjem konzervativizma u Kanadi, iako su njeni urbani centri, Kalgari i Edmonton, progresivniji.

Koliko je potpisa prikupljeno?

Secesionisti Alberte su u ponedeljak saopštili da su podneli skoro 302.000 potpisa, više od 178.000 potrebnih za razmatranje na referendumu.

Prošle godine vlada premijerke Alberte Danijele Smit izmenila je pravila za referendume i odlučila da mogu da se postavljaju i pitanja koja bi bila u suprotnosti sa Ustavom Kanade.

Smit je nedavno izjavila da će nastaviti sa glasanjem ako peticija prikupi dovoljno potpisa, iako sama ne podržava nezavisnost od Kanade.

Smit je optužila prethodne savezne liberalne vlade da su uvele zakon koji ograničava sposobnost Alberte da proizvodi i izvozi naftu, što je, kako je rekla, koštalo pokrajinu milijarde dolara. Takođe je rekla da ne želi da se savezna vlada meša u pokrajinska pitanja, prenosi Independent.

Šta bi se od glasača na referendumu tražilo i da li bi Alberta zaista mogla da se otcepi od Kanade? ?

Ako predložena mera bude izneta, glasačima bi bilo postavljeno pitanje: „Da li se slažete da provincija Alberta prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna država?“

Ispunjavanje zahteva za potpise samo po sebi ne garantuje da će se referendum održati. Izborna vlast pokrajine još uvek treba da verifikuje imena podnosilaca zahteva, što je bilo zaustavljeno sudskom presudom.

Autohtone grupe su takođe podnele pravni zahtev, navodeći da bi otcepljenje bilo kršenje njihovih ugovornih prava. Postoje i pitanja o tome da li će referendum dobiti dovoljnu podršku među biračima da bi bio usvojen. Ankete su pokazale da bi oko 30 odsto stanovnika podržalo takvu meru.

Šta stoji iza težnji ove provincije ka separatizmu?

Iako secesija nikada nije bila tako blizu glasanja u Alberti, raspoloženje za nezavisnost je decenijama deo političke kulture pokrajine – u kojoj živi oko pet miliona ljudi, piše Al Džazira.

To raspoloženje je uglavnom vođeno osećajem mnogih u Alberti da je pokrajina drugačija – kulturno, ekonomski i politički – od ostatka Kanade.

Naftom bogata zapadna pokrajina dugo je izražavala frustraciju političkim donošenjem odluka u Otavi, kanadskoj prestonici, uprkos onome što vidi kao njen preveliki ekonomski doprinos nacionalnoj ekonomiji kroz svoju masivnu industriju fosilnih goriva.

Propisi o zaštiti životne sredine i napori za rešavanje klimatskih promena postali su još jedno žarište, a secesionistički lideri prikazuju primarnu industriju Alberte kao ograničenu regulatornim odlukama koje donose birokrate sa malo razumevanja pokrajine.

“Mi nismo kao ostatak Kanade“, rekao je Silvestre novinskoj agenciji AFP. Kako je ukazao, stanovnici Alberte su 100 konzervativni.

“Nama vladaju liberali koji ne misle kao mi. Pokušavaju da zatvore našu industriju“, istakao je on.

Stojeći ispred gomile od oko 100 ljudi zbijenih u malu salu u gradu Letbridžu, Denis Modri, penzionisani kardiohirurg, jedan od vođa Projekta prosperiteta Alberte, organizacije koja se zalaže za referendum o nezavisnosti, pitao je meštane o budućnosti Alberte.

“Ko misli da Alberta treba da ima veću ulogu u Kanadi?”, desetak ljudi podiže ruke. “Ko misli da pokrajina treba da se zalaže za otcepljenje od Kanade i formiranje sopstvene nacije?”, oko polovina prisutnih podigla je ruke. “Koliko ljudi bi želelo da se Alberta pridruži SAD?”, još jednom je stigla podrška polovine prisutnih, preneo je BBC na srpskom.

Da li je pritisak na nezavisnost izazvao kritike?

Kao i kod svih pokreta za nezavisnost, težnja pokrajine za odvajanjem od ostatka Kanade postala je izvor strastvenog neslaganja.

Tomas Lukaszuk, bivši zamenik premijera pokrajine i snažan pristalica federalističkog identiteta, rekao je za AFP da je to “oblik izdaje”.

Izrazi podrške administracije predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, koji je razljutio Kanađane sugerišući da zemlja treba da postane američka država, takođe je izazvao kritike da secesionistički pokret potkopava kanadsko jedinstvo. Na pitanje o mogućnosti nezavisnosti u januaru, ministar finansija SAD Skot Besent rekao je da bi Alberta bila “prirodni partner” za SAD.

“Alberta ima bogatstvo prirodnih resursa, ali im neće dozvoliti da izgrade cevovod do Pacifika“, rekao je Besent jednom američkom desničarskom komentatoru.

On smatra da bi ih trebalo pustiti da dođu u SAD.

Lukaszuk objašnjava da je Alberta prirodni partner za SAD.

“Imaju velike resurse. Albertanci su veoma nezavisni ljudi. Separatisti nisu izabrani članovi. Oni su samo građani Kanade koji žive u Alberti i zapravo su formirali delegacije i primaju ih najviši nivoi američke administracije”, rekao je on.

Bez obzira na to da li će predložena mera na glasanju uspeti, ovaj razvoj događaja će verovatno poslužiti kao podsticaj secesionističkim snagama pokrajine.

„Mislim da će ovo biti trajna promena u našoj političkoj kulturi“, smatra nezavisni istoričar i pristalica nezavisnosti Majkl Vagner, On je za AFP naveo da pokret „neće nestati“.

Vanredna profesorka političkih studija na Univerzitetu Maunt Rojal u Kalgariju Lori Vilijams rekla je da je „sve verovatnije“ da će se referendum održati, čak i ako sud proglasi da je peticija neustavna.

Šta je sledeće?

Glasanje na nivou pokrajine moglo bi se održati već u oktobru, kao deo većeg referenduma o nekoliko pitanja koja se odnose na ustavna pitanja i druga pitanja, kao što je imigracija, zakazanog za 19. oktobar.

Sutkinja Šajna Leonard je 10. aprila izdala jednomesečnu obustavu sertifikacije peticije za nezavisnost, nakon pravnog prigovora nekoliko grupa Prvih naroda koje tvrde da bi odvajanje kršilo ugovorna prava. Ta presuda nije sprečila prikupljanje potpisa. Odluka o pravnim prigovorima Prvih naroda Alberte očekuje se kasnije ove sedmice.

Da li su neke druge provincije razmatrale odvajanje od Kanade?

Alberta nije jedina regija sa komplikovanim odnosima sa ostatkom Kanade.

Frankofonska provincija Kvebek dom je višedecenijskog nacionalističkog pokreta koji se zalagao za odvajanje od Kanade, ukorenjenog u želji da se prizna poseban jezički i kulturni identitet Kvebeka.

Popularnost tog pokreta je opala, a anketa iz marta je pokazala da je secesionizam Kvebeka na najnižem nivou podrške od kada su birači tesno odbacili referendum 1995. godine.

Ipak, secesionistička politička stranka Parti Kvebeka ima visoke rezultate u anketama pred pokrajinske izbore zakazane za kasnije ove godine.