Ambasador Norveške: Srbija gubi investicije zbog bezbednosne magle

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { }

* Evropska unija je godinama opterećena krizama i njena perspektiva se čini nejasnom. Da li je to Norvežane učvrstilo u uverenju da su bili u pravu kada su odlučili da se ne učlane u EU?

– Kratak odgovor je – da. Sve vreme od referenduma 1994. istraživanja pokazuju uvećavanje pristalica strane koja je bila protiv članstva u EU. S druge strane, brojna su objašnjenja za ovo. Jedno je tekuća kriza u EU, a druga dva objašnjenja su potcenjena. Norveška je u stvari bogatija od praktično svih članica EU, iako je kriza. U proseku bolje stoji čak i od bogatijih zemalja članica. Drugo, potcenjena je, izgleda, činjenica da smo članica NATO, što političke argumente za pridruživanje EU čini manje važnim. Kada tome dodate to da smo bogatiji od EU, argumenti za učlanjenje postaju slabiji. Uz to, kao članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA), mi smo deo zajedničkog evropskog tržišta.

* Premijerka Erna Solberg bila je uzdržana kada su je pitali treba li Britanija da imitira Norvešku?

– Model koji ima Norveška imaju i Lihtenštajn i Island, a sve tri zemlje su male i prilično imućne. Nemamo baš sličnu strukturu u ekonomiji, svaka je zasnovana na jednoj određenoj industriji. Ali ne treba zaboraviti da mi zapravo plaćamo visoku finansijsku cenu zato što smo članica zajedničkog tržišta. Drugo, nemamo puno uticaja, moramo da prihvatamo odluke EU o standardima na zajedničkom tržištu. Zato mislim da bi onima koji žele da odu iz EU, zato što im se ona suviše meša u unutrašnje poslove, i pritom nemaju svoj glas, norveški model zapravo pogoršao stvari.

* Pogađa li Norvešku ekonomska kriza u EU?

– Ono što Norvešku zaista pogađa jeste kombinacija finansijskih problema u EU i globalno sa niskom cenom nafte. To je delom smanjilo potražnju zemalja BRIKS, poput Kine, ali i kupovinu nove tehnologije. Ipak, imamo diverzifikovaniju ekonomiju od mnogih drugih zemalja sveta, kao što su Venecuela i Rusija. Naravno, kriza pogađa Norvešku jer je u vezi sa njenom glavnom industrijom u kojoj je zaposleno puno ljudi, pogađa i povezani uslužni sektor, ne samo u Norveškoj. Norveške kompanije rade u Rusiji, Brazilu i drugim zemljama. Tako da je norveška valuta 2015. izgubila približno 25 odsto svoje vrednosti, na primer. Prolazimo kroz neku vrstu mera štednje, iako ne kao Grčka i Srbija.

* Da li Norveška primenjuje sankcije prema Rusiji?

– Kao članica zajedničkog tržišta primenjujemo iste mere kao EU. To nas pogađa do izvesnih nivoa. Smanjen je izvoz u Rusiju i to je cena koju plaćamo. Ali ta cena nije previsoka i možemo da je priuštimo.

* Kakav je stav Osla prema izbegličkoj krizi, imate li priliv izbeglica?

– Imali smo talas izbeglica, ali sada dolazi veoma malo. Naš osnovni stav je da oni kojima je pomoć potrebna treba pomoći na najefikasniji način. Povećali smo pomoć Sirijcima u kampovima u okolini Sirije i na to se fokusiramo, umesto da ih dovodimo u većem broju u Norvešku. Učestvujemo u sistemu kvota EU. Izazov je i to što ima puno ljudi koji se predstavljaju kao Sirijci. U prvo vreme ih je puno dolazilo iz Rusije, gde su živeli već godinama. To su individualni slučajevi koje vidimo kao zloupotrebu.

* Kako gledate na intenzivnu saradnju Srbije i NATO? Sporazum o individualnom partnerstvu (IPAP) tumači se kao najviši stepen saradnje koji nije članstvo.

– Pozdravljamo saradnju Srbije i NATO. Hoće li Srbija da se učlani ili ne, njena je odluka, ne mešamo se. Ali smatramo da nastavak ovog jačanja saradnje pomaže stabilizaciju Evrope i, nadam se, Balkana. Verujem da Srbija prihvata iste vrednosti kao NATO.

* Da li vidite nadmetanje NATO i Rusije na Balkanu? Postoje zahtevi da Rusi dobiju ista prava koje su u Srbiji dobile snage NATO.

– To je na Srbiji, u suštini. Većina zemalja Evrope koje ne pripadaju vojnim savezima, kao što su Finska i Švedska, članice su EU. One moraju da primenjuju pravila EU. Neka od ovih pitanja u vezi su sa spoljnom politikom EU. Mi nismo u EU, ali primenjujemo kaznene mere EU prema Rusiji. Ponekad se EU i NATO povezuju u debatama u Srbiji. Stvar je Srbije da li želi da bude 100 odsto neutralna, da uđe u NATO ili EU, da bude u sredini ili da radi sa Rusijom. Mi bismo svakako pozdravili veću saradnju sa evroatlantskim organizacijama. Postoji razlika između neutralnosti i nesvrstanosti. Mislim da je u Srbiji to malo zamagljeno. Bojim se da bi otpor NATO-u umanjio podršku pristupanju EU. Znam zasigurno i da Srbija gubi investicije jer kompanije koje snabdevaju određenim dobrima zapadne zemlje investiraju u EU i NATO zemlje, a vi nemate bezbednosnu jasnoću koju one traže. Zato neki vaši inženjeri idu u Norvešku, Francusku, Švedsku.

* Kakva je ekonomska saradnja Norveške i Srbije?

– U ekonomiji postoji veće interesovanje za investicije i saradnju. U Norveškoj se upravo osniva srpsko-norveški privredni forum. Veće je interesovanje norveških kompanija za Srbiju, ambasada je babica u tom poslu. Dakle, nešto se dešava, nije više samo Telenor. Nedavno sam primio predstavnike kompanija u Srbiji koje rade sa norveškim kompanijama, ili koje predstavljaju norveške kompanije, bilo je više od 40 ljudi. Zašto se neke kompanije drže po strani? Deo razloga je u tome što im je Srbija nepoznata i finansijski nedovoljno stabilna. Članstvo u EU nije najvažnije, već primena pravila, kao što to radi Švajcarska – stabilna je i primenjuje pravila EU. To je najvažnije. Još jedan efekat primene pravila EU je da dolazi kritična masa kompanija, pružaoci usluga različitih vrsta. Nemate još ove velike međunarodne pravne kompanije, što je za investitore, posebno manje, od pedesetak zaposlenih, komplikacija. Pomalo je zastrašujuće ići na potpuno novo tržište. Ali stvari idu u dobrom pravcu. To se još ne može videti po trgovinskoj razmeni, ali se vidi po broju kompanija koje se raspituju.

* Premijer Vučić je rekao da Srbi vole Norvežane koliko i Ruse. Vaš komentar?

– Vrlo je lepo biti toliko voljen (smeh)… Ne, zaista je lepo. Fascinantno je i veliko zadovoljstvo videti kako su stvari iz Norveške prihvaćene u Srbiji. Imamo istorijske veze, emocionalne i etičke. Udžbenici u obe zemlje se uglavnom fokusiraju na Drugi svetski rat, ali dobrovoljci iz Norveške, uglavnom medicinari, dolazili su da pomažu srpskoj vojsci u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je osamdesetih godina XIX veka i jedan čudni norveški oficir koji je učio Crnogorce da skijaju, a u stvari im pomagao da se bore protiv Turaka. Srbija i Norveška su relativno male, vi ste više u središtu nego mi, mi smo van glavnih tokova. Obe zemlje bile su velike sile u srednjem veku, da bi postale siromašne kolonije, pa ponovo dobile nezavisnost. Sve to čini jednostavnim emocionalno povezivanje.

Tajna norveškog uspeha

Norveška je ovih dana obeležila Dan ustavnosti. Ustav je usvojen 1814.

– Glavni uspeh Norveške je što je bila sposobna da čuva ustav 200 godina. I da ga menja korak po korak, a ne revolucionarno. To je tajna norveškog uspeha. Rešavanje problema korak po korak je dobra preporuka za sve evropske zemlje i za Srbiju – kaže ambasador Bjernstad.