Foto: Pixabay/ geralt

Iza Trampovog besa stoji njegovo uverenje da su SAD u zaostatku kada je u pitanju globalna trgovina i da su na gubitku zbog carina koje su im nametnule druge zemlje. Ali mnogim zemljama koje su trgovinski partneri Amerike njegove kritike deluju šuplje zbog toga što su SAD i same nametnule carine na uvoz svega, od kamiona do kikirikija i šećera.

„To ni na koji način nije nepravedno prema SAD, koje su kao hegemon nametnule pravila i izuzetke od pravila“, kaže za Njujork tajms Suzan Aronson, profesorka u Eliot školi za međunarodne poslove pri Univerzitetu Džordž Vašington.

Sjedinjene Države su dugo bile šampion globalne trgovine, gledajući na otvaranje granica kao na ključnu stvar za osnaživanje ne samo svoje sopstvene već i globalne ekonomije. Bile su lider u izgradnji međunarodnog trgovinskog poretka u 20. veku, stremeći ka tome da postanu najdominantnija svetska ekonomija, komentariše list. Carine su služile kao sredstvo za obezbeđivanje zaštite pojedinim granama industrije, ali slobodna trgovina je smatrana za nešto što će svima doneti korist zato što će sve zemlje koje su njom obuhvaćene imati dobit.

Umesto da trgovinu posmatra kao uzajamno korisno partnerstvo, Tramp na nju gleda kao na takozvanu igru nulte sume u kojoj dobitak ili gubitak jednog učesnika tačno odgovara gubicima ili dobicima drugog (ili drugih) učesnika, a pritom su SAD na gubitku zbog toga što druge zemlje nude bolje uslove za trgovinu. Tramp je želeo da iskoristi trgovinsku politiku da bi poboljšao stanje u onim granama industrije za koje je obećao da će ih revitalizovati, kao što je proizvodnja, i to tako što će ograničiti stranu konkurenciju. Mnoge od carina SAD su uvedene zato da bi zaštitile uticajne industrije koje su lobirale kod vlade da se nametnu visoke stope na strane proizvode, uključujući tu carinu od 25 odsto na uvozne kamione, kao i 163 odsto na uvozni kikiriki, piše dnevnik.

Tramp je izdvojio nekoliko specifičnih proizvoda zbog kojih se američki proizvođači suočavaju sa barijerama, kao što je kanadska carina od 270 odsto na uvozne mlečne proizvode i evropske carine od 10 odsto na američke automobile. U subotu uveče, kada je otišao sa samita G7 u Kanadi da bi otputovao u Singapur na sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Tramp je još jednom napao kanadskog premijera Džastina Trudoa zbog carina na mlečne proizvode koje je ta zemlja uvela i zato što je kritikovao Trampove trgovinske poteze.

Kritičari strahuju da će Trampov pristup naškoditi zemljama u razvoju i rezultirati uvođenjem niza novih carina koje će podići troškove američkih potrošača i proizvođača, što bi na kraju moglo da nanese štetu baš onim granama industrije za koje Tramp tvrdi da njegova trgovinska politika ima nameru da zaštiti. „Trampovo ponašanje poput slona u staklari će dovesti do toga da se povuku i drugi trgovinski partneri, koji SAD sada vide pre kao buntovnog i za saradnju nespremnog člana globalnog trgovinskog sistema nego kao odgovornog upravnika tog sistema“, istakao je Esvar Pasad, profesor međunarodne trgovine na Kornel univerzitetu.

On upozorava da je tolerancija američkih saveznika sada već opala do te tačke da je „verovatnije da će oni krenuti u osvetu i nove trgovinske nesuglasice, umesto da pristanu na zahteve SAD“.