Maroko Foto: Pixabay/Olgaozik

Odrasli Marokanci ispod 30 godina žude da napuste svoju zemlju, dok 70 odsto razmišlja o emigraciji. Gotovo polovina od ukupnog broja ispitanika u Jordanu i Sudanu, jedna trećina u Iraku, kažu da razmišljaju o odlasku.

Evropa je prvi izbor za Severno Afrikance, dok Egipćani, Sudanci i Jemenci favorizuju Zaliv. Severna Amerika je prva destinacija za ljude iz Jordana i Libana, pokazalo je istraživanje. Brojke pokazuju da bi potencijalni migranti bili spremniji da napuste zemlje bez zvaničnih papira – više od 40 odsto Alžiraca, Sudanaca i Tunižana, 38 odsto Iračana, Marokanaca i Jemenaca.

Alžir Foto: Pixabay/SofiLayla

Najveće istraživanje javnog mnjenja koje je ikada sprovedeno na temu religije pokazalo je i da arapski svet okreće leđa religiji i odnosu prema SAD. Analiza sprovedena u više od 10 zemalja i na palestinskim teritorijama u kojoj je učestvovalo više od 25.000 ljudi pokazala je da je poverenje u religijske lidere u padu u proteklim godinama. Studija koju je radio Bi-Bi-Si njuz Arabic i Arab Barometar, istraživačka mreža Univerziteta Prinston, takođe je zabeležila značajan porast broja ljudi koji sebe opisuju „nerelegioznima“ – sa 11 koliko ih je bilo od 2012. do 2014.  na 18 odsto u ovoj godini. Samo 12 odsto ispitanika iz država poput Alžira, Egipta, Iraka, Jordana, Libana, Libije, Maroka, Palestine, Sudana, Tunisa i Jemena imaju pozitivno mišljenje o Donaldu Trampu. Gotovo dvostruko više gaji pozitivan stav prema ruskom lideru Vladimiru Putinu, dok se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kotira najbolje među trojicom (51 odsto).

Najmanje 60 odsto ispitanika u osam od 11 ispitivanih mesta kažu da je nasilje protiv SAD logična posledica njihovog mešanja u region. Takav sentiment je najupečatljiviji u Libanu, Palestini i Jemenu gde 75 odsto dele takav stav.

Ispitanici su izrazili zabrinutost zbog stanja u njihovim zemljama: ljudi u Alžiru, Iraku, Jordanu, Libiji, Palestini i Sudanu osećaju sve više da se kreću ka diktaturi. Više od šest od 10 Alžiraca i četvoro od 10 Sudanaca veruju da poslednji izbori nisu bili slobodni i pošteni. Direktor Arab Barometar Majkl Robins kaže da se istraživanje – sprovedeno privatno i lično sa ispitanicima – sastojalo uglavnom od pitanja sa višestrukim izborom odgovora na tablici – te da je predstavilo niz značajnih nalaza. „Što je najvažnije od svega u većini zemalja jeste činjenica da vlade ne ispunjavaju očekivanja svojih građana“, kaže Robins. Često, kako dodaje, poverenje u vladu je više kada je reč o bezbednosnim pitanjima nego ekonomiji.

Poverenje u islamske pokrete, kao što su Hamas, Hezbolah i Muslimanska Braća čak je niži nego u religiozne lidere – U Tunisu je zabeležen pad za 24 odsto od 2011, za 21 odsto u Jordanu od 2012. i za 20 odsto od 2013. u Maroku. Širom regiona, najviše ispitanika podržava prava žena na razvod iako osećaju da bi suprug trebalo da ima poslednju reč u porodici. Većina smatra da bi ženama trebalo dozvoliti da služe na mestu šefova vlada u muslimsnakim zemljama, iako gotovo podjednak procenat smatra da su muškarci bolji politički lideri. Ideja o ženama predsednicama ili premijerkama najprihvatljivija je u Libanu, Maroku i Tunisu, a najmanje prihvatljiva u Alžiru i Sudanu.

Tunis Foto: Pixabay/TheUjulala

Dima Dabus, regionalni direktor za Bliski istok i Severnu Afriku, kaže da je očigledna kontradikcija u odgovorima što je „indikativno dominantno raspoloženje u regionu“.

„Postoji spoznaja da je rodna ravnopravnost pokazatelj napretka i da je“ prava stvar ”da se kaže da se podrži osnaživanje žena. Ali kada se to pitanje fokusira na ulogu muškaraca, onda se na površinu pojavljuje prava patrijarhalna, muško-centrična pristrasnost ”, rekao je Dabus.

Kako dalje ističe, „žene na Bliskom istoku i Severnoj Africi postaju sve obrazovanije i sve više sudeluju u radnoj snazi, ali će njihovo osnaživanje ostati nepotpuno sve dok su i dalje isključene iz pozicija odlučivanja i političkog učešća.“

Ispitivanje je pokazalo značajne promene u stavovima ljudi prema brojnim pitanjima od migracije do mentalnog zdravlja do prava žena i LGBT populacije.

Samo pet odsto ispitanika na Zapadnoj obali kažu da je prihvatljivo biti gej; U Libanu ta brojka je šest odsto, dok je u Iraku, Jordanu i Tunisu sedam odsto. Alžir pokazuje najveći stepen tolerancije sa 26 odsto ispitanika koji nemaju ništa protiv homoseksualnosti. Dabus kaže da odgovori pokazuju da je mačizam i dalje preovladava širom regiona.

„Naravno ubistva iz časti su više prihvatljivija od homoseksualnosti. Jer se smatra da oni čuvaju društveni poredak zasnovan na „muškoj časti“ i dominantnoj muškosti – koja je heteroseksualna – dok je homoseksualnost pretnja za to“.

Kada je reč o mentalnom zdravlju, jedan od troje ispitanika kažu da se osećaju depresivno – najveći procenat je u Iraku (43 odsto), Tunisu (40 odsto) i Palestini (37 odsto). Najosetljivija kategorija su žene i siromašniji  ispitanici, pokazalo je istraživanje.

Povezani tekstovi