Kako druge države gledaju na rat koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana?

Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da namerava da okonča rat uskoro, po svom rasporedu. Međutim, Iran tvrdi da je spreman na „dugotrajni rat iscrpljivanja“ kako bi uništio globalnu ekonomiju.

Rusija

Prošle nedelje ispred iranske ambasade u Moskvi postavljen je improvizovani memorijal. Stanovnici ruske prestonice donosili su cveće, sveće i plišane igračke kako bi izrazili solidarnost sa iranskim narodom, dok su iranski zvaničnici saopštili da je više od 1.000 civila ubijeno u američko-izraelskim napadima.

„Tako je tužno, toliko dece je poginulo, to je jednostavno nehumano. Kako je ovo moguće?“ rekla je Natalija, stanovnica Moskve. „Tako lepa zemlja, takve džamije, kako mogu sve to uništiti?“

Velika većina Rusa ne odobrava američko-izraelsku operaciju protiv Irana, barem prema pro-kremljskom Kanalu 1.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, prošle nedelje je izrazio saučešće svom iranskom kolegi, predsedniku Masudu Pezeškianu, zbog ubistva bivšeg vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, čiji je sin Modžtaba od tada postao novi vrhovni vođa.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je osudilo američko-izraelsku vojnu kampanju, nazivajući je „prethodno isplaniranim i neopravdanim aktom oružane agresije protiv suverene i nezavisne članice UN“.

Ispred iranske ambasade, Tatjana Plužnikova, stanovnica Moskve koja je rekla da je godinama živela i radila u Iranu, opisala je zemlju za lokalne medije kao „najprijateljskiju, najmiroljubiviju zemlju. Svim Iranacima je poručila- budite jaki“, dodala je.

„Nijedna normalna osoba ne bi mogla da podrži takve odvratne postupke, tako nehumane napade.“

Nemačka

U prvim danima rata, nemačke naslovnice su bile preplavljene izveštajima da je čak 30.000 nemačkih državljana zarobljeno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama Zaliva, dok su aviokompanije otkazale hiljade letova.

Kod kuće, Nemci su delovali sve zabrinutije zbog šireg uticaja rata. Ankete DeutschlandTrend javnog emitera ARD od prošle nedelje pokazale su da više od polovine ispitanika smatra da je rat neosnovan, dok je tri četvrtine izrazilo strah da bi sukob mogao da se proširi na druge zemlje.

Skoro devet od deset Nemaca reklo je da međunarodnu politiku sve više oblikuje „zakon jačeg“.

Poljska

Poljaci su od početka rata pokazivali vidljivu zabrinutost. „Bojim se“, rekla je jedna starija žena. „Ratove je lako započeti, ali ih je teško završiti“.

„Mislim da je rat trebalo sprečiti“, rekla je devojka u ranim 20-im. „Razumem cilj promene režima u Iranu, ali sada su toliko zemalja pogođene ovim ratom – čak i Kipar“.

Šire evropske ankete takođe pokazuju rastuću zabrinutost zbog politike SAD: oko jedan od pet ispitanika u šest najvećih evropskih zemalja – uključujući Poljsku – sada vidi Sjedinjene Države kao „glavnu pretnju“ po njihovu bezbednost.

Za neke Poljake, te brige su dodatno pojačane ratom u Iranu, jer strahuju da bi on mogao uticati na sukob koji već četiri godine besni na njihovim granicama – onaj koji ih najviše zabrinjava, ruski rat u Ukrajini.

Ukrajina

Na ukrajinskim društvenim mrežama, AI-generisana fotografija predsednika Volodimira Zelenskog kako drži pik asa sa dronom u centru karte prikupila je hiljade lajkova u poslednje dve nedelje.

Na zahtev Ministarstva odbrane SAD, Ukrajina je tokom vikenda poslala presretače dronova i pilote u Jordan kako bi pomogla u odbrani američkih vojnih baza od iranskih dronova. Poziv za pomoć iz Vašingtona naveo je mnoge Ukrajince da se sete sukoba u Ovalnom kabinetu godinu dana ranije, kada je predsednik Tramp rekao Zelenskom da „nema karata“ za igranje, a potpredsednik Džej Di Vens pitao da li će ukrajinski predsednik ikada „reći hvala“ SAD.

„Izgleda da sada mi imamo karte“, rekao je jedan vojnik stacioniran u Kijevu za CBS News, dodajući da sada čeka da Vens zahvali Ukrajini.

Međutim, zadovoljstvo zbog implicitnog priznanja ukrajinske stručnosti u vazdušnoj odbrani ublaženo je smanjenim zalihama zapadnih presretača na Bliskom istoku – snabdevanja koja su mnogi u Ukrajini nadali da bi na kraju mogla stići u Kijev.

Ukrajinci mrze iranski režim zbog snabdevanja Rusije dronovima koji ubijaju Ukrajince već četiri godine. Voleli bi da vide pad vlada u Iranu i Rusiji, ali neki brinu da se SAD fokusiraju na rat na Bliskom istoku nauštrb vršenja pritiska na Rusiju i pomoći Ukrajini.

„Slobodan i demokratski Iran je san za Ukrajinu“, rekao je ukrajinski poslanik Oleg Dunda za CBS News. „Ako se Iran uključi u međunarodni poredak, cene nafte bi pale, čime bi se narušio budžet Rusije i poslalo manje dronova i raketa u Ukrajinu“.

„Vidim mnogo rizika za Ukrajinu u trenutnoj situaciji sa Iranom“, dodao je. „Ako se američki resursi troše u Persijskom zalivu, biće manje sredstava za odbranu istočnog krila NATO-a. I dok cene nafte nastavljaju da rastu, Rusija će taj novac koristiti za rakete i dronove za Ukrajinu“.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Američko-izraelski napadi na Iran izazvali su ozbiljna pitanja o „specijalnom odnosu“ između Velike Britanije i SAD.

Premijer Kir Starmer se smatrao uspešnim u negovanju pozitivnog odnosa sa predsednikom Trampom, dok je američki lider imao napete razmene sa drugim evropskim liderima.

Međutim, kada je Velika Britanija odbila američke zahteve da se koriste njene baze za ofanzivne udare na Iran, Tramp je oštro napao Starmera, što je pokrenulo debatu među zakonodavcima o tome da li je premijer doneo pravu odluku za britanske nacionalne interese.

„Ovo nije Vinston Čerčil sa kojim imamo posla“, rekao je Tramp, ismevajući Starmera.

Neki kritičari Starmera, uglavnom s desnice britanske politike, tvrde da održavanje pozitivnog odnosa sa SAD treba da bude prioritet, ali Starmer je ostao pri stavu da Velika Britanija preferira pregovaračko rešenje nuklearnog pitanja u Iranu i nastavio je da poziva na deeskalaciju rata.

Izgleda da Starmer ima podršku većine britanskih birača, pri čemu je većina rekala anketaru YouGov da ne podržava američko-izraelski napad na Iran i da je opravdanje za udare „nejasno“.

Velika Britanija dozvoljava SAD da koriste njene baze za ono što smatra odbrambenim operacijama i sa zakašnjenjem šalje ratni brod u vode Kipra da zaštiti britansku vazduhoplovnu bazu. „Ali nakon svega uloženog u izgradnju ovog odnosa“, napisao je prošle nedelje politički urednik BBC-a Kris Mejson, „nikada nije bio u težem stanju nego sada“.

Irska

U Republici Irskoj još jedna američka vojna intervencija na Bliskom istoku pokazala se duboko nepopularnom, oživljavajući višedecenijsku debatu o korišćenju irskog aerodroma Šenon kao baze za dopunu goriva od strane američke vojske.

„Većina ljudi u Irskoj vidi rat kao nepromišljen i nelegalan“, rekao je Fintan O’Tul, jedan od najistaknutijih irskih političkih komentatora, za CBS News ove nedelje. „Teško je naći nekoga ko veruje da je Iran predstavljao neposrednu pretnju SAD ili ko tačno razume kakav je zamišljeni cilj“.

„Izraelski rat u Gazi bio je duboko nepopularan u Irskoj, a ovi napadi na Iran i Liban izgledaju kao njegovo proširenje. Takođe, obični ljudi su pogođeni neposrednim porastom cena goriva i ne vide ništa dobro u tome“, dodao je.

Irska vlada je glasni kritičar izraelske vojne kampanje u Gazi, a Dablin je podržao južnoafričke pravne postupke protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, optužujući Izrael za genocid u palestinskim teritorijama.

Predsednica Irske, Ketrin Konoli, rekla je u nedelju da Irska ne može da ignoriše „katastrofalne posledice kršenja Povelje UN“ u vezi sa američko-izraelskim napadom na Iran, dodajući da su „krivice za kršenje međunarodnog prava koje svedočimo šokantne i omamljujuće“.

Neki levičarski opozicioni političari nedavno su pozvali irsku vladu da zabrani američkoj vojsci korišćenje aerodroma Šenon, koji je od otvaranja 1945. bio praktična transatlantska stanica za dopunu goriva.

Indija

Unutar iranske ambasade u Nju Delhiju stoji dugačak sto prekriven crnom tkaninom. Na njemu leži otvorena knjiga, nadgledana portretom pokojnog iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

„Upisao sam šta sam osećao“, rekao je Raza, učitelj iz Utar Pradeša, za The Indian Express.

Indija ima „duboku vezu sa iranskom revolucijom“, napisao je Taslim Ahmed Rehmani, predsednik Muslimanskog političkog saveta Indije, u knjizi saučešća. Bio je u poslednjoj godini srednje škole 1979. kada je monarhija u Iranu srušena i islamistička teokratija preuzela vlast.

Rehmani (63) nazvao je ubistvo Hamneija u prvim satima američko-izraelskog napada „uvredom za Iran“, dodajući: „Osuđujem to“.

Napadi na Iran izazvali su proteste u nekoliko delova Indije, uključujući muslimansku većinsku oblast Kašmir i gradove Laknau i Ranči. Demonstranti su nosili plakate Hamneija i iranske zastave, i skandirali protiv SAD i Izraela, paleći lutke predsednika Trampa i premijera Netanjahua.

Mnogi Indijci sada vide Trampa kao svojevrsnog potencijalnog vrhovnog vođu, koji se angažuje s Indijom isključivo u interesu svoje zemlje. Njihova ljutnja zbog rata pojačana je neodlučnošću indijske vlade, koja je na kraju zabranila proteste protiv SAD i Izraela.

Administracija premijera Narendre Modija izdala je nijansirane, oprezne izjave „zabrinutosti“ zbog rata, ali ga nije osudila.

Potrebna su bila četiri dana sve većeg domaćeg političkog pritiska nakon ubistva Hamneija da indijski ministar spoljnih poslova potpiše knjigu saučešća u iranskoj ambasadi.

„Tihovanje Indije po velikim pitanjima postalo je konstantan obrazac“, rekao je Šiv Šankar Menon, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i ministar spoljnih poslova Indije, koji je takođe služio kao ambasador u nekoliko zemalja, uključujući Izrael, za indijsku televiziju u utorak.

„Ćutali smo povodom ruske invazije na Ukrajinu i nismo je nazvali invazijom. Ćutali smo o pokolju u Gazi, sada o američko-izraelskoj agresiji u Iranu“, rekao je. „Ako stalno ćutiš, umanjuješ svoj glas … svet prestaje da te sluša.“

Španija

„Stav španske vlade može se sažeti u četiri reči“, rekao je španski premijer Pedro Sančez prošlog četvrtka. „No a la guerra“. Na engleskom, to su samo tri reči: „No to war“ – Ne ratu.

Sančez je govorio nakon što je predsednik Tramp zapretio da će „prekinuti svu trgovinu sa Španijom“, jer je četvrta najveća ekonomija EU odbila da SAD koriste zajedničke baze u Moronu i Roti, na jugu Španije, za napade na Iran.

„Španija je katastrofa“, rekao je Tramp. „Ne želimo ništa da imamo sa Španijom.“

Odbijanje Sančeza da popusti odražava stavove većine Španaca, od kojih dve trećine protivi se ratu, prema anketi koju je naručio glavni list El Pais.

Njegov stav može pomoći da se izleči osećaj izdaje koji su mnogi u zemlji osetili 2003. godine, kada je tadašnji konzervativni premijer Hose Marija Asnar podržao američki rat u Iraku, uprkos anketama koje su tada pokazivale da je oko 90 odsto stanovništva protiv toga, dok su milioni protestovali širom zemlje.

Odnosi Španije sa Izraelom, partnerom SAD u ratu protiv Irana, u poslednje vreme takođe nisu bolji.

U utorak je Španija povukla svog ambasadora iz Izraela, zvanično ukinuvši tu poziciju dok je diplomatski sukob između dve zemlje jačao. Španija je snažno bila protiv izraelskog rata u Gazi, a u septembru je privremeno opozvala ambasadora i zabranila brodovima i avionima koji prevoze oružje za Izrael da koriste njene luke ili vazdušni prostor.

„Zaštititi svoju zemlju i društvo je jedno, bombardovati bolnice i izgladnjivati decu je drugo“, rekao je Sančez tada, naglašavajući odgovornost Španije da pokuša da zaustavi ono što, kako je primetio, „specijalni izvestilac UN i mnogi stručnjaci smatraju genocidom“.

Francuska

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, postavio se kao pregovarač, nudeći pomoć u deeskalaciji rata u Iranu.

Tokom protekle nedelje razgovarao je i sa predsednikom Trampom i iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, pozivajući Iran da prekine napade na zemlje Persijskog zaliva i da ponovo otvori Hormuški moreuz za pomorski saobraćaj.

Neprekidno je isticao diplomatiju kao jedini način za okončanje rata, a dok je prošle nedelje u nacionalnom televizijskom obraćanju krivio Teheran za trenutni sukob, takođe je opisao američko-izraelske napade kao „izvan međunarodnog prava“, dodajući da Pariz ne može „da ih odobri.“

Makron je naredio da se francuski nosač aviona „Šarl de Gol“ uputi u istočno Sredozemlje nakon što su iranski napadi ciljali britansku suverenitetnu vazduhoplovnu bazu na Kipru, ali je više puta naglasio da je francuski stav potpuno odbramben.

„Kada se napada Kipar, napada se Evropa“, rekao je, dodajući da Francuska želi da „doprinese regionalnoj deeskalaciji“.

Javno mnjenje u Francuskoj pretežno je protiv bilo kakvih stranih vojnih intervencija i takvo je još od rata u Iraku 2003. Rat Izraela u Gazi bio je široko nepopularan u Francuskoj, a trenutni rat u Iranu ne deluje da je popularniji.

Dok većina Francuza izražava zabrinutost zbog režima u Iranu, samo jedna četvrtina smatra da bi Francuska trebala da se uključi u rat, prema anketi Ifop.

Međutim, druga anketa koju je nedavno sproveo istraživački centar Elabe pokazala je da mala većina (55 odsto) podržava francusku vojnu intervenciju, posebno kako bi se ponovo otvorio Hormuški moreuz, u okviru međunarodne „odbrambene“ misije za eskort komercijalnih brodova.