Foto: EPA-EFE/SRDJAN SUKI

U kurtoaznom razgovoru s predsednikom Alijevom na otvaranju konferencije, podsetili smo se brojnih susreta od pre dve decenije u Strazburu, kada je Azerbejdžan priman u Savet Evrope, a predsednik Alijev tada bio šef delegacije svoje zemlje. Pred sobom je imao nimalo lak zadatak da prebrodi sve prepreke koje su stajale na putu Azerbejdžanu za ulazak u evropsku organizaciju. U pitanju je bio odnos dva identiteta: da li je Evropa u Azerbejdžanu i da li je Azerbejdžan, geografski tako udaljen u Centralnoj Aziji, evropska zemlja?

Bilo je ne malo onih u Evropi koji su smatrali da su razlike toliko velike i nepremostive, da ne treba ni razmišljati o Azerbejdžanu kao evropskom entitetu. Uspešna odlučnost da se priključi evropskoj zajednici, presudno je uticala na razvoj i identitet zemlje. To je još jedna zemlja u kojoj se spajaju Evropa i Centralna Azija i u kojoj se dodiruju islam, hrišćanstvo i judaizam.

Predsednik Alijev s ponosom ističe da je Azerbejdžan danas domaćin jednog od najvažnijih dijaloga Evrope i islamskog sveta. „Mi smo članice Organizacije islamske saradnje i Saveta Evrope i možemo da obezbedimo uslove za dijalog. To je ono što predstavljamo svetu i to ima široku međunarodnu podršku“, kaže predsednik Alijev.

Azerbejdžan ima višedecenijski spor s Jermenijom povodom Nagorno Karabaha. On se uspešno drži u političkim i diplomatskim okvirima, tako da ne utiče bitno na razvoj. „Uprkos tom velikom problemu i humanitarnoj katastrofi, uspeli smo da se pretvorimo u modernu zemlju sa aktivnom spoljnom politikom. Mi smo pouzdan partner. Mi imamo bliske veze sa Evropom i sa osam članica EU imamo strateško partnerstvo“, naglašava predsednik Alijev.

Dok je „Baku proces“ počeo 2008. sastankom 10 ministara kulture islamskih zemalja, Forum je nastao dve godine kasnije, kada je „Baku proces“ transformisan u globalni pokret. Tada je na zasedanju Generalne skupštine UN, Alijev objavio da će Svetski forum o interkulturnom dijalogu biti održan u Bakuu. Prvi Forum održan je sledeće godine, uz učešće predstavnika iz 102 države i 20 ministara. Od tada, on se održava svake druge godine.

Ujedinjene nacije priznale su uspeh Baku procesa, tako da je u izveštaju generalnog sekretara UN on ocenjen kao „ključna globalna platforma za promociju interkulturnog dijaloga“. Dve rezolucije UN naglasile su važnost Baku procesa. Generalni sekretar UN Antonio Gutiereš imenovao je jednog od najiskusnijih diplomata na ovom području, nekadašnjeg španskog ministra spoljnih poslova, Miguela Moratinosa, za specijalnog izaslanika za pitanja multikulturalnog dijaloga.

Moratinos naziva Baku „regionalnim čvorištem novog mišljenja“. Terorizam je sadašnji izazov za sadašnji svet. I zbog toga je potreban sveobuhvatni plan za svetski mir. Napadnut je multikulturalizam. Potrebna je njegova efikasna odbrana. Potrebna je garancija religioznih sloboda i prava ljudi da se mole u miru, što poništavaju napadi u Šri Lanki, Novom Zelandu, u drugim brojnim delovima zemljine kugle, pozvao je Moratinos.

Otvorenost ovog skupa kao i celog projekta može da se uoči već u najavnom filmu za ovaj događaj u velikoj sali konferencijskog centra „Gajdar Alijev“. U njemu se nalaze Napoleon, američki federalisti – „očevi nacije“, Ajnštajn, Gete, prizori Prvog i drugog svetskog rata, sovjetska zastava, Povelja UN, Gagarin kao pri čovek u svemiru, Armstrong kao prvi čovek na mesecu, scene genocida, napad 11.09.2001, teroristički napadi u Španiji, Londonu, rata u Iraku, Brejvikov napad u Oslu, žrtve sukoba u Pakistanu, Jemenu, Siriji, pa opet napad u Turskoj, obaranje ruskog aviona u Egiptu.

Impresivno estetsko zdanje koje je projektovala Zaha Hadid upečatljivo je svojom belinom i zaobljenim formama, tako da se ponekada stubovi i posebne celine ne mogu jasno razlikovati od okoline jer se čini da se utapaju jedno u drugo. Inspiracija za talasastu formu centra trebalo je da izrazi osećajnost azerbejdžanske kulture i optimizam nacije koja gleda u budućnost.

Azerbejdžan je sve atraktivniji za zemlje bivše Jugoslavije. Hrvatska je ovih dana otvorila ambasadu u Azerbejdžanu. Razmena između dve zemlje je simbolična, oko sedam miliona evra, ali Hrvatska je već počela snažnu propagandu svog turizma, pa se u svim luksuznim hotelima u Bakuu, kojih je veliki broj, mogu naći promotivni materijali za ovo leto na hrvatskom primorju.

Azerbejdžanski mediji su se interesovali kod slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova da li Slovenija želi da krene putem Hrvatske, ali su dobili negativan odgovor. Otvaranje slovenačke ambasade nije predviđeno, ali Slovenija snažno želi da da uveća svoju privrednu saradnju.

Trampova kula u Bakuu

Azerbejdžan ima specijalne odnose sa američkim predsednikom Trampom. U Bakuu se nalazi Trampova kula, mada još uvek nezavršena To je posao u koji je Tramp ušao 2013. sa idejom da se okonča 2015. Pošto je Tramp ušao u predsedničku kampanju, a zatim pobedio na predsedničkim izborima, okončanje projekta je odloženo. Umesto toga, ovaj posao poslužio je američkoj unutrašnjoj borbi i osporavanju Trampovog predsednikovanja.

Povezani tekstovi