Šta je Bajden postigao, a šta nije, tokom svog puta u Izrael?

Kako navodi CNN, Bajden je novinarima u predsedničkom avionu Air Force One rekao da je zadovoljan što je završio posao – naročito po pitanju deblokiranja humanitarne pomoći za okupiranu Gazu, koja je pod stalnim izraelskim bombardovanjem još od napada Hamasa 7. oktobra.

Ali, njegova misija je takođe ukazala na ograničenja uticaja Sjedinjenih Država u regionu koji se nalazi na ivici šireg nasilja jer su konfliktni narativi između Izraela i arapskih zemalja oko eksplozije u bolnici u gradu Gazi – tokom koje je poginulo na stotine ljudi – produbili krizu.

Bajden je postigao jedan ključni cilj svoje misije – izrazio je duboko poštovanje prema Izraelu, dirljivo izrazivši traumu i tugu zemlje i pozivajući se na analogije sa Holokaustom, obećavši da će zauvek ostati uz jevrejski narod.

Ali, on je takođe zamolio izraelske lidere da ne dozvole da bes zbog ubistava „vaših očeva, vaših baka i dedova, sinova, ćerki, dece, čak i beba“ zamagli jasnoću oko njihovih ciljeva u pokušaju da unište Hamas.

On je povukao čvrstu distinkciju između palestinskog naroda i radikalne uprave Hamasa, koju je optužio da koristi civile kao ljudske štitove za oružje i tunele, i izrazio žaljenje zbog gubitka „nevinih“ života u Gazi tokom izraelskih bombardovanja.

Ali kako su se protesti zbog eksplozije u bolnici proširili širom regiona, užasavajuća mogućnost da izraelski rat sa Hamasom eskalira izvan njegovih granica postala je još veća kada se Bajden popeo na Air Force One da odleti kući u sredu.

On je novinarima priznao da je njegova hitna misija predstavljala rizik, ali je insistirao na tome da je uspeo.

Ipak, s obzirom na ogromnu političku investiciju američkog prestiža i uticaja koji su uključeni u iznenadni predsednički put, pošteno je postaviti pitanje šta je tačno Bajdenovo putovanje donelo, ističe CNN.

Eksplozija u bolnici je u samom startu zasenila Bajdenov put

Širi ciljevi Bajdenovog putovanja nikada nisu imali šansu pošto je eksplozija koja se u utorak dogodila u bolnici u Gazi, i za koju palestinski zvaničnici kažu da je usmrtila stotine ljudi, izazvala proteste u više arapskih zemalja.

To je upravo onakva vrsta incidenta kakvu se američki predsednik nadao da će sprečiti svojim putovanjem u region, ali ovaj put u koji su polagane velike nade došao ej previše kasno.

Bajden je stao na stranu Izraela koji tvrdi da je eksploziju izazvala zalutala raketa koju je islamski džihad lansirao prema Izraelu – što je procena za koju je rekao da je podržana američkim obaveštajnim podacima o incidentu.

Ali pitanja o poreklu eksplozije nisu mnogo pomogla u ublažavanju besa koji je izazvan širom arapskog sveta, gde vlada malo poverenje u izjave američke ili izraleske vlade i veliki gnev zbog dugogodišnjeg tretiranja Palestinaca.

Tragedija je dovela do otkazivanja ključne Bajdenove posete Amanu, gde je trebalo da se sastane sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim, egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem i liderom palestinskih vlasti Mahmudom Abasom.

Umesto da bude domaćin predsedničkog samita, Aman je u sredu bio potresen drugom noći ogromnih protesta koji su iskristalisali gnev arapskih zemalja zbog izraelskog udara na Gazu.

Demonstracije su izbile i u Tunisu, Iraku, Iranu, na okupiranoj Zapadnoj obali i Libanu.

Činjenica da su jordanski kralj, egipatski predsednik i lider palestinskih vlasti bili voljni da odbiju predsednika Sjedinjenih Država – ključnog saveznika i donatora pomoći – ne ide u prilog uticaju Vašingtona u ovom trenutku ili nadama da Vašington može spasiti regionalnu mirovnu inicijativu.

Mogućnost da se nemiri širom arapskog sveta mogu proširiti i izazvati nestabilnost sada će verovatno uticati na političke odluke ključnih lidera u regionu – čak i onih koji su u savezu sa SAD.

Bajdenova nezgodna opaska o „drugom timu“

Bajden je verovatno dodatno pogoršao sumnje koje u regionu vladaju u pogledu uloge SAD kada je rekao da je eksploziju u bolnici izgleda izazvao „drugi tim“.

Kako navodi CNN, ova izjava je podsetnik na to koliko često Bajden stvara neprijatne situacije, što ide u prilog tvrdnjama republikanaca da bi on, sa svojih 80 godina, mogao da ima problema da ostvari svoju ulogu u mogućem drugom mandatu.

Ova fraza je takođe delovala kao lakomislena s obzirom na neizrecivi užas koji se odigrao u bolnici u gradu Gaza, koja je bila prepuna čak i pre eksplozije zbog izraelskih vazdušnih napada.

I, što je još važnije, to je takođe verovatno dodatno narušilo Bajdenovu sposobnost da izvrši složeno balansiranje koje je od vitalnog značaja za ublažavanje tenzija u regionu tako što je delovao kao treća strana između Izraela i arapskih saveznika SAD.

Bajdenova reputacija je takođe na kocki kada je reč o pomoći civilima u Gazi.

On je apelovao na izraelsku vladu da omogući da iz Egipta u enklavu stiže humanitarna pomoć koja spašava živote pod uslovom da ona ide civilima, a ne borcima Hamasa.

Bajden je takođe rekao da je razgovarao sa egipatskim predsednikom više od sat vremena i da je Sisi pristao da otvori prelaz Rafa u Gazi za 20 kamiona koji prevoze humanitarnu pomoć.

On je dodao da se put mora popraviti pre nego što kamioni prođu i da očekuje da će oni krenuti u petak, kao i da će prelaz biti otvoren samo za pomoć, a ne za evakuaciju.

Dok bi dolazak kamiona označio proboj, nivo potrebe za pomoći među civilima u Gazi koji nemaju gde da pobegnu od izraelskih napada je ogroman, a postavlja se pitanje da li će čak i 20 kamiona proći.

„Đavo je u detaljima“, rekao je Mark Regev, viši Netanjahuov savetnik, za CNN, tvrdeći da je prošle pošiljke pomoći ukrao Hamas.

Nije sve što se događa tokom predsedničkog putovanja vidljivo.

Privatni sastanci sa stranim liderima često dovedu do dogovora koji će uticati na dalje događaje.

Dakle, neposredne indikacije nisu uvek koristan pokazatelj u pogledu efikasnosti takvog putovanja.

Ali koliko god zvaničnici Bele kuće pokušavali da umanje očekivanja, postojao je jasan imperativ da je Bajdenova misija da smanji tenzije – što je cilj koji nije postignut.