Bajden nametnuo novi ton Putinu 1Foto: EPA/ ATEF SAFADI

Predsednik Vladimir Putin je, stoji u saopštenju Kremlja, rekao u prvom telefonskom razgovoru sa novim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom od prošlonedeljne inauguracije „da će normalizacija odnosa između Moskve i Vašingtona biti u interesu obe zemlje“.

Novi Start, koji je potpisan 2010. i smatra se temeljem globalne kontrole naoružanja ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava, raketa i bombardera koje Rusija i SAD mogu rasporediti.

Tokom mandata Donalda Trampa dve države nisu uspele da dogovore produženje sporazuma, a Rusija je odbijala uslove koje joj je postavljala donedavna administracija SAD.

„Produženje je u interesu obe zemlje, ali i celog sveta“, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Vojni stručnjaci su ranije upozoravali da bi u slučaju da ugovor ne bude produžen postojala opasnost da dođe do razbuktavanja potencijalne trke u naoružanju, a time i napetosti između Moskve i Vašingtona.

Dvojica državnika su razgovarala i o američkoj odluci u vreme mandata predsednika Donalda Trampa da izađe iz sporazuma Otvoreno nebo.

U saopštenju Kremlja, međutim, ne spominje se da je Bajden, kako je navela portparolka Bele kuće Džen Psaki, preneo Putinu svoju zabrinutost povodom nedavnog postupanja prema demonstrantima i odnosa vlasti prema uhapšenom ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, niti da je bilo reči o ruskoj kampanji hakovanja američke kompanije Solar Vinds.

Bajden je Putinu jasno stavio do znanja da će njegova administracija „postaviti sajber bezbednost za glavni prioritet na svim nivoima vlasti“.

Psaki prenosi da je Bajden kazao Putinu da će Amerika „čvrsto braniti nacionalne interese kao odgovor na poteze Rusije koji bi mogli da ugroze nas ili naše saveznike“.

Američki predsednik je naglasio i da podržava ukrajinski suverenitet.

Dvojica sagovornika su se složila da treba da budu transparentni i da komuniciraju dosledno, stoji u saopštenju.

„Razgovor dvojice lidera bio je poslovne prirode i prošao je u srdačnom tonu“, naveli su iz Kremlja.

Bajdenova agenda razgovora sa Putinom postigla je sasvim drugačiji ton, ukazuje politico.com, u odnosu na bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je bio kritikovan zbog relativno meke retorike prema Rusiji.

Tramp je, ocenjuje se, „rutinski pokušavao da potkopa široko prihvaćene dokaze“ o mešanju Kremlja u izbore 2016. u jednom trenutku rekavši novinarima da će tim povodom više verovati ruskom predsedniku nego američkoj obaveštajnoj zajednici, podseća portal.

U okviru svojih nastojanja da popravi narušeno savezništvo između SAD i Evrope, Bajden je, kako se navodi iz Bele kuće, u telefonskom pozivu generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu naglasio „da će se Vašington pridržavati povelje NATO-a i odredbi o zajedničkoj obrani članica tog saveza“.

Nedelju dana od kako je na funkciji, Bajden je razgovarao sa nekoliko istaknutih stranih lidera – nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskim premijerom Borisom Džonsonom, kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, predsednikom Meksika Andres Manuel Lopezom Obradorom.

Tokom razgovora sa Džonsonom, Bajden je preneo svoju nameru da želi da ojača poseban odnos „između naših zemalja i revitalizuje transatlantske veze, podvlačeći važnu ulogu NATO-a za našu kolektivnu odbranu i zajedničke vrednosti“. Bilo je reči i o „zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima“, uključujući Kinu, Iran i Rusiju, navodi se u saopštenju Bele kuće, uz napomenu važnosti multilateralnih organizacija.

Džonson je pohvalio Bajdenovu odluku da SAD vrati Pariskom klimatskom sporazumu, programu Kovaks o proširenju pristupa vakcinama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, saopšteno je iz Džonsonove kancelarije.

Poznato je da su Tramp i bivša britanska premijerka Tereza Mej bili u „napetoj vezi“.

Mej je nedavno rekla da „nikada nije znala šta da očekuje“ od Trampa, koji je takođe često kritikovao EU pre konačnog izlaska Britanije 31. januara.

U razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel istaknuto je zajedništvo koje bi se moglo podvesti pod parolu „zajedno smo jači“.

Pandemija kovida 19, ali i drugi globalni izazovi, ocenjeno je, mogu biti rešeni samo bližom saradnjom.

Transatlantski odnosi zahladili su u vreme Trampa, koji je više puta kritikovao Nemačku zbog nesrazmere u trgovini i relativno niskog ulaganja Berlina u odbrambenu potrošnju NATO“.

Merkel je posle sastanaka G7 i NATO 2017. kazala da „Evropa više ne može u potpunosti da se osloni na svoje saveznike i da kontinent mora postati nezavisniji“.

Nemačka je sada, preneo je portparol vlade u Berlinu, spremna da preuzme odgovornost u obavljanju međunarodnih zadataka zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima.

Bela kuća je navela da je Bajden kancelarki rekao, a to je ponovio i u razgovoru sa Makronom, da namerava da revitalizuje transatlantski savez.

Sjedinjene Države su najvažnije izvozno tržište Nemačke van Evropske unije, ali trgovinske veze su se pogoršale za vreme Trampa, koji je povećao uvozne carine na neke evropske proizvode.

Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc, koji je pozdravio postavljenje Dženet Jelen za američku sekretarku za finansije, u izjavi za Rojters je rekao da su Evropa i SAD prirodni partneri i da dele iste vrednosti.

Saglasnost o Zapadnom Balkanu

Predsednik SAD Džozef Bajden i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili su se da sarađuju na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima među kojima je i Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju o telefonskom razgovoru dvoje lidera koje je objavila Bela kuća. „Lideri su se složili da sarađuju na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima, uključujući Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan“, navodi se u saopštenju posle telefonskog razgovora predsednika SAD i nemačke kancelarke od 25. januara.

close
Bajden nametnuo novi ton Putinu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.