Džozef Bajden je predsednik SAD sto dana, ipak nije preuranjeno izvesti neke oprezne zaključke o prirodi njegovog predsednikovanja.
Bajdenovo dosadašnje najveće dostignuće jeste proširenje zaliha vakcina protiv kovida 19 i ubrzanje procesa imunizacije na domaćem terenu.
U SAD je dato oko 220 miliona doza od kada je Bajden stupio na funkciju.
Ima više nego dovoljno zaliha da može da se obezbedi vakcinacija svih odraslih građana.
Broj umrlih od kovida 19 na dnevnom nivou je sa više od 4.000 pao na manje od hiljadu.
Ekonomija je spremna za uzlet, pri čemu se pojedini čak brinu da bi moglo da dođe do ekonomskog pregrejavanja.
Iznedrile su se osnovne teme Bajdenovog predsednikovanja, koje su predstavljene u njegovom obraćanju Kongresu 28. aprila – stavljanje akcenta na rešavanje unutrašnjih izazova, prilično proširenje uloge federalne vlade i u domenu stimulacije ekonomije i pružanja osnovnih usluga i finansijske podrške građanima, jačanje konkurentnosti zemlje i borba protiv klimatskih promena.
Takođe postoji volja za povećanje poreza korporacijama i bogatima da bi platili deo troškova ovih inicijativa.
U kojoj meri se ova agenda može realizovati ostaje da se vidi.
Za sada su poređenja Bajdena s Frenklinom Delanom Ruzveltom i Lindonom B. Džonsonom razumljiva, ali nekako preuranjena.
Najinteresantnija poređenja s Trampom su u domenu spoljne politike.
Na prvi pogled Bajden ne može više da se razlikuje od Trampa.
On prigrljuje multilateralizam, vratio je SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju i Pariski klimatski sporazum.
Njegova administracija radi na „restartovanju“ nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. iz kojeg je Tramp unilateralno istupio.
Bajden je takođe vratio tradicionalne saveznike i savezništva na glavnu poziciju u američkoj spoljnoj politici.
Već je ugostio japanskog premijera Jošihidea Sugu u Vašingtonu i u junu će otići na svoj prvi prekomorski put u Evropu na samit G-7.
Američke trupe neće da se povuku iz Nemačke, što je Tramp najavljivao da će da uradi.
Bajdenova administracija je ljudska prava učinila okosnicom svoje spoljne politike, te redovno kritikuje Rusiju i Kinu, uvodi sankcije Mjanmaru i objavljuje izveštaje u kojima se princ Saudijske Arabije Mohamed bin Salman smatra odgovornim za ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija.
Ali između Bajdena i Trampa ima više spoljnopolitičkog kontinuiteta nego što se to na prvi pogled čini.
Uzmimo za primer Avganistan gde se razlika između njih tiče samo nešto više od četiri meseca – Tramp je potpisao pakt s Talibanima koji je obavezao SAD da povuku sve svoje vojne snage do 1. maja.
Bajden se obavezao da to uradi do 11. septembra.
Podjednako važno je i to što Bajden kao i Tramp insistira na tome da kalendar a ne lokalni uslovi diktiraju tajming vojnog povlačenja SAD.
Postoji i znatan kontinuitet kada je reč o politici prema Kini.
Više se ne čuju apeli za promenu režima, ali taj jedan diplomatski kontakt na visokom nivou između američkih i kineskih zvaničnika bi teško mogao biti manje diplomatski.
U međuvremenu, Bajdenova administracija je zadržala na snazi tarife i kontrolu izvoza, nastavila je da šalje američke ratne brodove da osporavaju polaganje prava Kine na teritoriju u Južnom kineskom moru, ponovila je opis delovanja kineskih vlasti u Sinđijangu kao genocida, sankcionisala je kineske zvaničnike i zadržala je kontakte na visokom nivou s Tajvanom.
Što se trgovine tiče, ono što je konzistentno jeste nedostatak inicijative.
Ono što nedostaje u inače čvrstoj politici prema Kini jeste bilo kakav nagoveštaj da SAD ponovo razmatraju svoju nespremnost da se pridruže azijsko-pacifičkim regionalnim trgovinskim grupacijama. Umesto toga, postoji kontinuirana posvećenost prema „Kupuj američko“.
Čak i u vezi s kovidom 19 Bajdenova administracija je prigrlila nešto od pristupa „Prvo Amerika“ kada je reč o deljenju (ili, bolje rečeno, o odbijanju da se deli) američkih vakcina sa ostatkom sveta.
To se menja sa zakašnjenjem uz obećanje da će se sa drugima deliti neiskorišćene zalihe vakcine AstraZeneka.
Ali promena je ograničena i kašnjenje je pružilo strateške prilike Kini i Rusiji, usporilo ekonomski oporavak širom sveta, produbilo teškoće i povećalo mogućnost za pojavu i širenje novih sojeva kovida 19.
Ukratko, iako Tramp više nije u Ovalnoj kancelariji, trampizam i dalje ima uticaja.
Njegovi napadi na slobodnu trgovinu i imigraciju, promocija uskog pogleda na svet „Prvo Amerika“ i tendencija ka smanjenju troškova su sada i u bliskoj budućnosti deo političke strukture.
Zemlja je i dalje polarizovana; Kongres je gotovo ravnomerno podeljen.
To Bajdenu ostavlja ograničeni prostor za manevar dok teži da promoviše demokratiju, primenjuje diplomatiju i ponovo oživi globalne institucije.
Kao i svi američki predsednici Bajden još uživa znatnu moć i uticaj. Ali, kako je pokazalo njegovih prvih sto dana na funkciji, jedna stvar koju američki predsednici ne mogu da kontrolišu jeste kontekst u kojem deluju.
Autor je predsednik američkog Saveta za spoljne odnose. Napisao je knjigu „Svet: Kratak uvod“.
Copyright: Project Syndicate, 2021. www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
