Berlin hoće da oslabi Tursku

„Saradnja s islamističkim i terorističkim organizacijama na Bliskom i Srednjem Istoku je već više godina svesna smernica turske spoljne politike koju predsednik Redžep Tajip Erdogan svesno podržava“, stoji u dokumentu Savezne vlade zasnovanom na informacijama nemačke obaveštajne službe (BND).

Tvrdnje iz dokumenta su „novi znak izvitoperenog načina razmišljanja koje je pokušalo da oslabi našu zemlju napadima na našeg predsednika i našu vladu“, navodi se u jučerašnjoj pisanoj reakciji turskog ministarstva spoljnih poslova. Uz navod da je o dokumentu izvestio nemački javni servis ARD, ministarstvo dodaje da je zatražilo objašnjenje od nemačke vlade.
Iza tvrdnji iz nemačkog dokumenta stoje politički krugovi u Nemačkoj koji imaju duple standarde kada je reč o borbi protiv terorizma, navodi se u reakciji turskog ministarstva koje sugeriše da u Berlinu drugi standardi važe za Kurdistansku radničku partiju, „terorističku organizaciju koja nastavlja da napada Tursku“. „Kao zemlja, iskreno se borimo protiv svih vrsta terorizma bez obzira na njihove korene, a Turska od svojih partnera i saveznika očekuje istovetno ponašanje“, ističe tursko ministarstvo.

„Brojne izjave solidarnosti i konkretni činovi pomoći egipatskoj Muslimanskoj braći, Hamasu kao i brojnim oružanim islamističkim grupama u Siriji koji dolaze od strane vladajuće stranke AKP i njenog predsednika Erdogana, podvlače ideološku naklonost prema Muslimanskoj braći“, stoji u odgovoru nemačke vlade poslaničkoj grupi stranke Levica u Bundestagu koja je od nje tražila izjašnjenje o politici prema Turskoj.

„Kao posledica postupne islamizacije turske unutrašnje i spoljne politike, posebno posle izbora 2011, Turska se razvila u platformu za delovanje islamističkih grupa na Bliskom i Srednjem Istoku“, stoji u „poverljivom“ dokumentu nemačke vlade sačinjenom 10. avgusta.

Ankara je u međuvremenu dobila objašnjenje Berlina. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je reč o poverljivom dokumentu te da ono zbog toga ne može javno da komentariše njegov sadržaj. U Berlinu dodaju da usled „greške u pisanju“ ministarstvo nije učestvovalo u izradi konačne verzije odgovora Levici koja je pitala jesu li Muslimanska braća uveća svoj uticaj pošto je predsednik Erdogan izabran za predsednika 2014.

Hurijet podseća da su odnosi dve zemlje „pohabani“ otkako je Bundestag 2. juna odlučio da su pre sto godina Osmanlije učinile genocid nad Jermenima i dodaje da je turska vlada oštro reagovala na nemačke kritike njenih strogih mera prema osumnjičenima za propali puč 15. jula.

Turska prazni zatvore za pučiste

Turska vlada izdala je juče dekrete o uslovnom otpuštanju iz zatvora 38.000 osuđenika i o otpuštanju oko 3.000 policajaca, vojnika i zaposlenih u vladinoj IT upravi, prenosi AP dodajući da se zatvori prazne zbog hapšenja osumnjičenih za učešće u neuspelom vojnom udaru. U prvom dekretu, koji je izdat po zakonu o vanrednom stanju, se precizira da osuđenici koji imaju dve godine ili manje vremena do kraja odsluženja kazne mogu da budu pušteni ranije, a osuđenici koji su odslužili pola kazne mogu da zatraže pomilovanje.
Mogućnost ranijeg puštanja i pomilovanja se ne odnosi na ubice, nasilnike, osuđene za seksualno zlostavljanje, terorizam i zločine protiv države ni na bilo koga osuđenog posle 1. jula. AP podseća da je više od 35.000 ljudi privedeno radi saslušavanja, a da je 17.000 uhapšeno posle neuspelog puča.
FoNet