Bez imigranata u Portugaliji ništa ne funkcioniše

„Imigranti ne smeju da žive od socijalnih davanja“, poručuju plakati ekstremno desničarske partije Chega („Dosta“), koji su i nakon poslednjih izbora i dalje vidljivi svuda u Portugaliji. Zemlja uvodi nove, znatno strože zakone o strancima, a sve više građana smatra da je to ispravno.

Iako u Portugaliji živi najviše oko milion i po stranaca, gotovo svi su radni migranti. To je oko 14 odsto ukupnog stanovništva.

Ipak, strah od stranaca, pa čak i mržnja prema njima, sve su prisutniji. Pritom, kako pokazuju podaci, zemlja bez njih više ne može da opstane: imigranti procentualno ne primaju više socijalnih davanja od samih Portugalaca, a istovremeno, da nije njih, socijalni sistem zemlje bio bi u finansijskim problemima. Mnoga radna mesta ostala bi nepopunjena – od konobara u kafićima, do radnika na farmama koji beru borovnice, kupine i druge bobice za izvoz, na primer u Nemačku.

Jedna studija, koju je objavila zvanična portugalska imigraciona agencija AIMA, a sastavila Migraciona opservatorija Portugalije, pokazuje koliki je doprinos stranih radnika socijalnom sistemu zemlje – prošle godine oko 1,1 milion stranaca legalno je radilo u zemlji i uplaćivalo doprinose za socijalno osiguranje. To je čak 447 odsto više nego pre deset godina. Ukupne uplate porasle su čak za 763 odsto – na skoro 4,2 milijarde evra. To je 14 odsto svih doprinosa.

Imigranti održavaju zemlju

Portugaliji su doprinosi stranih radnika neophodni, naglašava sociolog Elisio Estanke. On se već dugo bavi temom radnih migracija:

„Portugalija je jedna od zemalja u Evropskoj uniji koja najbrže stare. Socijalni sistem mora da isplaćuje sve više penzija, a rastu i troškovi za zdravstvo. Strani radnici svojim doprinosima tu igraju ključnu ulogu.“

I ne samo to – oni doslovno, kako kaže, pokreću zemlju:

„Najveća grupa imigranata, Brazilci, uglavnom su zaposleni u trgovini i uslužnom sektoru“, objašnjava Estanke. „Oni voze Uber, dostavljaju hranu, i gotovo da nema radnje u kojoj ne rade Brazilci.“

Jedna od njih je Brazilka Veronika Santos. Pre tri meseca je došla u Portugaliju i radi u jednom restoranu u gradu Leiriji. Tu je i njen muž. On radi kao pomoćni radnik na gradilištu. Oboje su bez problema našli posao.

„Ovde zarađujemo dobro“, kaže Veronika i dodaje da je odluka o dolasku bila ispravna. U Brazilu bi zarađivala manje – ali postoji i drugi razlog:

„U Brazilu je nesigurnost velika, ima mnogo kriminala. Portugalija je mnogo bezbednija.“

Ona i njen muž se dobro osećaju u novoj domovini. Na pitanje o sve jačem neprijateljstvu prema strancima Veronika odgovara diplomatski:

„Rasista ima svuda, i u Portugaliji i u Brazilu. Tu verovatno ništa ne može da se promeni.“

Imigranti kao žrtveni jarci

Krajnje desničarske partije poput Chege pretvaraju imigrante u žrtvene jarce za trenutnu klimu nesigurnosti, kaže Žoao Neveš, profesor ekonomije na Visokoj školi u Leiriji.

Međutim, populistički slogani, kako kaže, nemaju nikakve veze s realnošću:

„Bez radnika iz inostranstva čitave privredne grane morale bi da se ugase. Nedostaju portugalski radnici. Problem ne bi bio rešen ni ako bi plate značajno porasle.“

Turizam, na primer, koji čini oko 20 odsto portugalskog BDP‑a, zavisi od jeftine radne snage iz inostranstva. Bez njih bi mnogi hoteli morali da zatvore vrata.

Slično važi i za poljoprivredu: mnoge farme koje uzgajaju bobice za izvoz ne bi imale radnike bez sezonaca iz Azije.

I socijalno osiguranje bi imalo veliki problem: 2025. godine višak između uplata i isplata kod stranih osiguranika iznosio je čak 3,3 milijarde evra. Taj novac, koji dolazi od uglavnom mladih radnika, koristi se za isplate penzija, naknada za nezaposlene i zdravstvene troškove starijih portugalskih građana.

Nema dugoročne migracione politike

Iako strani radnici donose očigledne koristi, u Portugaliji rastu predrasude i netrpeljivost.

„Poslednjih godina bilo je veoma lako doći u Portugaliju i raditi. To je bio nekontrolisani talas, bez ozbiljne integracione politike. To je dovelo do socijalnih problema i sve većeg straha od stranaca“, ukazuje sociolog Elisio Estanke.

Pritom su, kako kaže, greške iz prošlosti dovele do novih grešaka:

„Predlozi krajnje desnice, kojima se vlada sve više približava, nehumani su, pogrešni i ne nude rešenja.“

Pokušaji da se boravak stranaca vremenski ograniči, na primer na šest meseci, stvaraju dodatne probleme:

„Spremnost na eksploataciju raste. To je zato što imigranti žele da zarade što više novca u što kraćem roku kako bi obezbedili bolji život u domovini iz koje su došli. Zato postaju ranjiviji.“

Nedostaje dugoročna i održiva migraciona politika, smatra i ekonomista Žoao Neveš iz Leirije:

„I sami smo nekada bili zemlja iz koje se emigrira. Mnogi Portugalci iz ovog regiona odlazili su da rade širom Evrope. To je bilo pre samo 60 godina – i očigledno nismo ništa naučili.“

To, međutim, nije sasvim tačno: strani radnici koji se vrate u svoje matične zemlje, ne mogu da traže povraćaj doprinosa koje su uplaćivali za penzije u Portugaliji – za razliku od, na primer, Nemačke. Taj novac tako ostaje portugalskom sistemu socijalnog osiguranja.