BIRN BiH: Meštani naselja u okolini Zvornika u svojim dvorištima našli masovne grobnice 1Ilustracica (arhiva) Foto: EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC/AS-ms

Nedžad Hasanović je 1992. godine izgubio oca Hakiju, jednog od 165 ubijenih meštana Snagova u Podrinju. Pokušavajući izbeći sudbinu oca i drugih meštana, on se mesecima sa trudnom suprugom krio u šumama, gde i danas traži kosti oca. Vratio se u rodno , gdje s drugim povratnicima iščekuje izostalu podršku institucija, a snagu za život daje mu činjenica da je supruga preživela i da su danas ponosni rodtelji mladića starog 28 godina.

“Mene je jednu noć nazvao naš komšija Bošnjak i tražio da mu dam novac, a on će taj novac proslediti našem meštaninu srpske nacionalnosti, da označi mesto gdje su ukopali moga oca”, počinje Hasanović u razgovoru za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) priču o potrazi za ocem koja traje 28 godina.

Opisuje da je osoba kojoj je dat novac trebala u noći štapom obeležiti mesto gde je zakopan njegov otac.

“Ja sam to sve ispoštovao, platio sam i pronašao sam taj štap. On mi je još dodatno ispričao kako je preko puta tog mesta ukopano više od trideset ljudi koji su iz našeg susednog sela. I stvarno se na tom mestu videla promena u rastinju i videlo se da je tu nekada neko nešto rovano”, opisuje Hasanović, koji je odmah potom obavestio Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine (INO BiH).

Grobnica nije pronađena, a Hasanović kaže da su ga tada ismejavali, iako je Institut ustanovio da se radilo o prekopavanju terena i verovatno izmeštanju grobnice. Nastavio je traganje da pronađe oca.

U Snagovu je do danas otkriveno osam masovnih grobnica, u koje su ukopani brojni Srebreničani, Vlaseničani, Žepljaci i drugi koji su tuda bežali iz Podrinja. Prema podacima INO BiH, sedam grobnica, u kojima su pronađene žrtve iz 1995. godine, bilo je sekundarnog karaktera, dok su u jednoj primarnoj grobnici pronađene žrtve koje su 1992. godine likvidirane i zapaljene u garaži u Snagovu.

U grobnicama u Snagovu ukupno je identifikovano 580 žrtava.

Mehmed Sarajlić rekao je BIRN BiH da je na svakom koraku u Snagovu neka od masovnih grobnica. Pre nekoliko godina jedan od meštana i njegov prvi komšija vratio se da izgradi kuću. Pri iskopu zemljišta pronašao je više od stotinu tela s područja Žepe.

“On je kopao na mojoj njivi da bi izgradio vikendicu. Kada su počeli kopati, koje su to kosti… Mene je strah bilo. Bilo je strašno tih dana u aprilu 1992. godine. Nas je Brano Grujić sa Capardi pustio. Nekako smo uspeli pobeći”, kaže Mehmed, koji je tog aprila 1992. imao samo 17 godina.

Povratnici u Snagovo govore za BIRN BiH da su kao deca gledali kako tenkovima ruše njihove kuće, ubijaju im porodice i komšije. Žao im je što niti jedna od osam pronađenih grobnica nikada nije označena. Svesni su da ih ima još mnogo.

U nekima je pronađeno na stotine tela. U grobnici “Crni vrh”, koju danas krije visoko rastinje, istražitelji i forenzičari su pronalazili tela dece, majki, očeva, sinova i staraca. Na ta mesta danas se postavljaju oznake samo onda kada tim mestom prolaze učesnici “Marša mira”, prenose Vijesti.ba.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.