Foto: EPA-EFE/STRUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je meta ruskog bombardovanja na istoku zemlje bila crkva brvnara u sklopu poznatog pravoslavnog manastirskog kompleksa.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
23.35 Nevladina organizacija Reporteri bez granica osudila je danas napad u kome su sinoć na teritoriji Severnodonjecka u Ukrajini ranjena dvojica novinara Rojtersa i ubijen njihov vozač.
Uz objavu na Tviteru, Reporteri bez granica dodali su izveštaj Rojtersa, u kome se kaže da su u trenutku napada fotograf agencije Aleksandar Ermočenko i snimatelj Pavel Klimov „putovali automobilom kog su obezbedile snage koje podržava Rusija, na delu puta koji je držala Rusija između Severnodonjecka i grada Rubižne, 10 km severno“.
„Bilo je izvesnog uspeha ruskih vojnika koji su uspeli da udju u grad i zauzmu dobar deo, podelivši ga na dva dela. Ali je naša vojska uspela da se prerasporedi i izgradi liniju odbrane. Trenutno se radi sve da se povrati puna ukrajinska kontrola“ nad gradom, rekao je gradonačelnik u televizijskom intervjuu emitovanom na Telegramu.
22.10 Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik jedan je od retkih političara koji se bori za poštovanje Dejtonskog sporazuma, tako smatra Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije.
U intervjuu za Radio televiziju Republike Srpske (RTRS) pred dolazak u Beograd, Lavrov je rekao da Dodik nije „Putinov čovek“, već da je “prijatelj Ruske Federacije”.
Lavrov je rekao da je Vučić pre nekoliko dana razgovarao sa Putinom o gasu i da su postigli principijelan dogovor koji bi trebalo da bude koncipiran u okviru odgovarajućih kompanija.
„Ruska artiljerija danas je ponovo udarila na Svjatogorsku Uspensku lavru“, na području Donjecka, napisao je Zelenski na Telegramu gde je postavio video snimak zapaljenog skita Svih Svetih.
19.00 Interes EU, kao i odbrana međunarodnog mira i bezbednosti, zahtevaju da se ne postupi po zahtevu Ukrajine za prijem u EU, koji je nekoliko dana posle početka ruske invazije formalno podnela i to „ubrzanim postupkom“, piše u članku na sajtu tvxs.gr grčki ekonomski stručnjak i nekadašnji zvaničnik Evropske komisije Sotiris Valden.
„Jedinice ukrajinske vojske, koje su pretrpele kritične gubitke u borbama za Severodonjeck (do 90 odsto u nekoliko jedinica), povlače se u susedni grad Lisičansk“, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane koje nije navelo koliko se ukrajinskih vojnika povlači.
18.15 „Šta ako su pravi Putinovi ciljevi drugačiji?“ – pita nagrađivani međunarodni ekonomski stručnjak, profesor Branko Milanović, u najnovijem članku na sajtu substack.com u kojem razmatra mogućnost da je pravi cilj vojne akcije koju je u Ukrajini pokrenuo predsednik Rusije, potpuni raskid sa Zapadom i to tako da za to ne bude kriva Moskva koja bi time dobila odrešene ruke da samostalno vodi politiku kakvu poželi.
Legija je citirala imena Holanđanina, Australijanca, Nemca i Francuza bez navođenja datuma ili okolnosti njihove smrti.
16.45 Jedno od opravdanja koje je ruski predsednik Vladimir Putin ponudio za invaziju, ili „specijalnu operaciju“ kako je Kremlj naziva, jeste činjenica da je Kijev tražio članstvo u Severnoatlantskom savezu (NATO).
Rusija je šokirana ovim potezom jer su njene tradicionalno neutralne susede Finska i Švedska promenile stav i podnele zahtev za članstvo u Alijansi sredinom prošlog meseca. Finska sa Rusijom deli granicu od približno 1.300 kilometara, a dužina granice, ako Finci dobiju zeleno svetlo svih članica i postanu deo najjačeg odbrambenog saveza na svetu, udvostručiće granicu Rusije sa NATO.
15.49 Ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak rekao je da nema smisla razgovarati sa Rusijom sve dok moskovske snage ne budu potisnute što je više moguće ka ukrajinskim granicama.
Upitan o ponudi francuskog predsednika Emanuela Makrona da posreduje u pregovorima između Kijeva i Moskve o okončanju rata u Ukrajini, Podoljak je rekao:
…Dok ne dobijemo oružje u punoj količini, dok ne ojačamo svoje pozicije, dok ih (ruske snage) ne potisnemo što dalje do granica Ukrajine, nema smisla voditi pregovore.
15.12 Ukrajinska dobrovoljačka brigada objavila je smrt četvorice stranih vojnih dobrovoljaca u borbi protiv ruskih snaga i odala počast „njihovoj hrabrosti, njihovom sećanju i nasleđu“.
Međunarodna legija odbrane Ukrajine, zvanična dobrovoljačka brigada, saopštila je da su četvorica muškaraca iz Nemačke, Holandije, Australije i Francuske. Nisu precizirali kada i pod kojim okolnostima je došlo do smrti.
14.48 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je SAD da prekinu veze sa ruskim gradovima na osnovu toga da se „tiranima ne sme dozvoliti da uživaju u vezama sa slobodnim svetom“.
Zelenski se putem video-linka obraćao na 90. godišnjoj konferenciji gradonačelnika SAD, gde je pozvao svoju publiku da prekine svoje veze sa odnosima „pobratimskih“ ili „sestrinskih“ gradova.
Koristeći primere Čikaga, koji imenuje Moskvu kao grad pobratiman, kao i Džeksonvil i Murmansk, San Dijego i Vladivostok, kao i Albani i Tulu, Zelenski je rekao:
Desetine američkih gradova održavaju takozvano „bratstvo“ sa gradovima Ruske Federacije. Šta vam daju ove veze? Verovatno ništa. Ali daju Rusiji mogućnost da kaže da nije izolovana, čak i nakon što je započeo takav rat.
13.48 Crkva u Donjecku pogođena je ruskim granatiranjem i sada je u plamenu, a kruže snimci i fotografije posledica.
In Donetsk Oblast, Skete of All Saints of Sviatohirsk Lavra which belongs to the Moscow Patriarchate caught fire due to Russian shelling. No casualties are reported yet, say Ukrainian Orthodox Church and an officer of the Ukrainian Armed Forces pic.twitter.com/eVgJdluajG
— Hromadske Int. (@Hromadske) June 4, 2022
13.19 Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je od vitalnog značaja da Rusija ne bude ponižena kako bi se diplomatsko rešenje moglo naći kada prestanu borbe u Ukrajini.
On je rekao da je njegov ruski kolega Vladimir Putin napravio „istorijsku i fundamentalnu grešku“ invazijom na Ukrajinu i da je sada „izolovan“.
Makron je rekao da je Putinu rekao da je „napravio istorijsku i fundamentalnu grešku za svoj narod, za sebe i istoriju“ u intervjuu za regionalne novine.
12.08 Svet se suočava sa kritičnom nestašicom hrane ukoliko Rusija ne ukine blokadu ukrajinskih crnomorskih luka, upozorio je ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov.
Ukrajina i njeni saveznici traže načine da izvuku oko 22 miliona tona žitarica iz zemlje nakon što je Rusija zauzela neke od njenih najvećih morskih luka. Ruska mornarica sada kontroliše glavne transportne rute u Crnom moru, blokirajući ukrajinske pošiljke i preteći desetinama miliona ljudi koji se oslanjaju na ukrajinske žitarice.
Napori da se poboljšaju druge opcije transporta kako bi se žitarice transportovale drumskim, rečnim i železničkim saobraćajem ne bi bile dovoljne da bi se omogućilo Ukrajini da isporuči deo svojih ukupnih zaliha žitarica, rekao je Kubrakov za Fajnenšel tajms.
10.56 Ruski projektil pogodio je jutros poljoprivrednu zgradu u južnom ukrajinskom regionu Odese, ranivši dve osobe, saopštio je lokalni zvaničnik.
Serhij Bračuk, portparol regionalne vojne administracije Odese, rekao je u Telegramu:
Jutro u Odesi počelo je raketnim udarom. Avijacija strateške avijacije Ruske Federacije izvršila je napad krstarećim raketama na jedan od okruga Odeske oblasti. Raketa tipa Ha-59 pogodila je poljoprivredno preduzeće. Prema preliminarnim informacijama, dve osobe su povređene.
Tim istražuje incident, a spasioci su ugasili požar, dodao je on.
On je takođe napomenuo da je nekoliko brodova sa krstarećim projektilima i dalje u Crnom moru, dodajući da ruske snage pokušavaju da ojačaju svoje uporište na Zmijskom ostrvu.
10.28 Rusija kombinuje vazdušne i artiljerijske napade kako bi donela „ogromnu vatrenu moć“, kaže Ministarstvo odbrane Velike Britanije
Ruske snage su kombinovale vazdušne napade i masovnu artiljerijsku vatru kako bi svoju „ogromnu“ vatrenu moć primenile u Donbasu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Velike Britanije u svom najnovijem obaveštajnom izveštaju objavljenom jutros.
Ova kombinovana upotreba vazdušnih i artiljerijskih udara bila je ključni faktor u nedavnim taktičkim uspesima Rusije u regionu, navodi se u izveštaju.
Ruska vazdušna aktivnost i dalje je visoka nad spornim terenom u Donbasu, a ruski avioni izvode udare koristeći i navođenu i nenavođenu municiju.
Ruska vazdušna aktivnost je „u velikoj meri ograničena na duboke udare korišćenjem krstarećih raketa sa vazdušnog i površinskog lansiranja“ kako bi se ometalo kretanje ukrajinskih pojačanja i zaliha, navodi se u izveštaju.
Međutim, sami ovi udari nisu imali značajan uticaj na sukob i ruske zalihe preciznih vođenih projektila verovatno su zbog toga značajno iscrpljene.
Nakon prebacivanja fokusa na Donbas, ruske snage su uspele da „povećaju upotrebu taktičkog vazduha kako bi podržale svoje napredovanje, kombinujući vazdušne napade i masovnu artiljerijsku vatru kako bi izdržale svoju ogromnu vatrenu moć“, saopštilo je ministarstvo.
09.38 Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak izjavio je da bi rat s Rusijom mogao da traje i do pola godine.
„Ovo bi se moglo odužiti još dva do šest meseci“, rekao je Podoljak u intervjuu za opozicioni ruski portal Medusa, prenosi Hina.
Rekao je da je ključni faktor u trajanju rata količina zaliha oružja, a drugi je raspoloženje u Evropi, Ukrajini i Rusiji koje bi se moglo promeniti tokom vremena.
09.35 Ukrajinci su saopštili da su povratili deo industrijskog grada Severodonjecka u oblasti Luganska, te da bi delove grada mogli da brane još dve sedmice.
Guverner provincije Lugansk Sergij Gadai izjavio je za državnu televiziju da je ukrajinska vojska vratila kontrolu nad 20 odsto teritorije koju su ranije izgubili u ovom gradu, prenela je Radio Slobodna Evropa.
Osim toga, izjavio je kako nije realno da bi grad mogao pasti u naredne dve sedmice čak i ako se rasporede ruska pojačanja.
„Onog trenutka kada budemo imali dovoljno zapadnog dalekometnog oružja, moći ćemo odbaciti njihovu artiljeriju od naših pozicija. Onda će, verujte mi, njihova pešadija samo pobeći“, kazao je Gadai.
08.59 Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je u saopštenju ponovio svoj poziv na prekid nasilja u vreme obeležavanja 100 dana ruskog rata u Ukrajini.
„Ponavljam svoj poziv za momentalno zaustavljanje nasilja, za nesmetan humanitarni pristup svima kojima je potrebna, za bezbednu evakuaciju civila zarobljenih u područjima borbenih dejstava i za hitnu zaštitu civila i poštovanje ljudskih prava u skladu sa međunarodnim normama. Gutereš je rekao u saopštenju u petak.
On je rekao da je sukob već ubio hiljade ljudi i raseljavao milione drugih i da je rat „rezultirao neprihvatljivim kršenjem ljudskih prava i rasplamsava trodimenzionalnu globalnu krizu — hranu, energiju i finansije — koja najviše pogađa ugroženi ljudi, zemlje i privrede“.
Gutereš je rekao da su UN „posvećene humanitarnim naporima“, ali će na kraju pregovori i dijalog biti neophodni za rešavanje sukoba.
„Što pre se strane angažuju u diplomatskim naporima dobre vere da okončaju ovaj rat, to bolje zarad Ukrajine, Rusije i sveta“, rekao je on.
08.20 Ukrajinske obaveštajne službe su u komunikaciji sa zarobljenim borcima čeličane Azovstal i Kijev čini sve što može da obezbedi njihovo oslobađanje, rekao je u petak kasno uveče ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Denis Monastirski.
Rojters je objavio dodatne detalje:
Neizvesnost je okružila sudbinu stotina boraca koji su uhapšeni u Rusiji sredinom maja nakon što im je naređeno da se povuku.
Preko njih (obaveštajnih službi) saznajemo o uslovima pritvora, ishrani i mogućnosti njihovog puštanja na slobodu“, rekao je Monastirski na ukrajinskoj televiziji.
„Svi znamo da će svi oni biti ovde, u Kijevu, i činimo sve što je moguće da to učinimo.“
Rusija je u maju saopštila da se skoro 2.000 Ukrajinaca predalo nakon što su se poslednji put borili u ruševinama Mariupolja, gde su nedeljama izdržali u bunkerima i tunelima ispod ogromne čeličane Azovstal.
Kijev želi da se borci vrate razmenom zarobljenika. Neki visoki ruski zakonodavci zahtevali su da se nekima od vojnika sudi. Kremlj je saopštio da će borci koji su se predali biti tretirani u skladu sa međunarodnim standardima.
Rat će trajati tri dana – tako su mnogi mislili pre napada Rusije na Ukrajinu. Ali, tri meseca kasnije, kraj se ne nazire. Najopasnija faza tek počinje – i dugo će potrajati, smatra novinar DW Roman Gončarenko.
Sto dana. Da li je mnogo ili malo? Ko pobeđuje, a ko gubi? Kada se sumira bilans rata u Ukrajini, moraju se primenjivati drugačiji standardi nego kada je u pitanju bilans neke nove vlade.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je kako je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao da je počinio „istorijsku i fundamentalnu grešku“ invazijom na Ukrajinu i da je sada „izolovan“.
„Mislim, i rekao sam mu, da je napravio istorijsku i fundamentalnu grešku za svoj narod, za sebe i za istoriju“, rekao je Makron u intervjuu francuskim medijima, objavio je Bi-Bi-Si (BBC). Makron takođe nije isključio skoru posetu Kijevu.
Izvoz žitarica iz Ukrajine „ne predstavlja problem“, izjavio je večeras ruski predsednik Vladimir Putin, dok ruska invazija na Ukrajinu izaziva strah od svetske krize hrane.
Na pitanje da li Ukrajina treba da ustupi deo teritorije Rusiji kako bi bio okončan rat, Bajden je rekao da je njegova politika i dalje takva da SAD neće donositi nikakve odluke o Ukrajini bez Ukrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
