Brejvik deset godina nakon masakra traži uslovno puštanje na slobodu 1Foto: EPA-EFE/HEIKO JUNGE NORWAY OUT

Masovni ubica Anders Brejvik s nacističkim je pozdravom ušao u sudnicu na ročište za uslovno puštanje na slobodu..Samo deset godina nakon što je izveo najsmrtonosniji napad u Norveškoj, ekstremista Anders Brejvik traži od suda uslovno puštanje na slobodu, a očekuje se da će sud odbiti taj zahtev.

Kad je stigao pred sud, obrijane glave i odeven u tamno odijelo, Brejvik je prstima napravio supremacijskiznak prije nego što je podigao desnu ruku u nacistički pozdrav kako bi naglasio svoju krajnje desničarsku ideologiju, javlja Hrvatska radio-televizija pozivajući se na agenciju Hina.

Brejvik je nosio je i natpise na engleskom, uključujući i onaj na kojem je pisalo „Zaustavite genocid nad našim belim državama“ i „Nacistički građanski rat“.

Ukoliko se njegov zahtev za puštanje na slobodu odbije Breivik, koji je promijenio svoje službeno ime u Fjotolf Hansen, može kroz godinu dana podneti zahtjev za novo ročište za uslovni otpust.

Brejvik, koji je ubio 77 ljudi, osuđen je na 21 godinu zatvora 2012. godine, pri čemu postoji mogućnost beskonačnog produženja kazne dok Brejvik predstavlja pretnju društvu. U to vreme, to je bila najveća moguća kazna u Norveškoj, iako je zakon u međuvremenu promenjen kako bi se omogućilo izricanje dužih zatvorskih kazni.

Ekstremista je morao da odleži najmanje deset godina u zatvoru pre podnošenja zahteva za uslovno puštanje na slobodu.

Brejvik (42) je ubio osmoro ljudi u Oslu detonacijom kamiona punog eksploziva ispred vladinih kancelarija u Oslu 22. jula 2011. Potom je ustrelio 69 ljudi, većinom tinejdžera, na letnjem kampu omladine Laburističke stranke na ostrvu Utoji.

Reč je o najsmrtonosnijem napadu u Norveškoj nakon Drugog svetskog rata, a očekuje se da će sud odbiti njegov zahtev.

„Kao i u svakoj drugoj državi sa vladavinom prava, osuđenik ima pravo da podnese zahtev za uslovno puštanje na slobodu. Brejvik je odlučio da iskoristi to pravo“, kazao je za AFP njegov advokat Ojstin Storvik.

Na sudu i u raznoj komunikaciji, uključujući sa AFP, Brejvik je u prošlosti tvrdio da se distancirao od nasilja. Međutim, Tore Bjorko, čelnik Centra za istraživanje ekstremizma (C-REX) na Univerzitetu u Oslu kaže da Brejvik nije „postao manji ekstremista u ideološkom smislu“.

„Sada se on predstavlja kao nacionalsocijalista. Iako kaže da je, što se njega tiče, oružana borba stvar prošlosti, nije se na nijedan način distancirao od masovnog ubistva koje je počinio i koje smatra potpuno legitimnim“, kazao je.

U tužbi protiv norveške države, koju je podneo 2016. zbog izolacije u zatvoru, Brejvik se uporedio sa Nelsonom Mendelom, istakavši da je prešao iz oružane u političku borbu.

Ipak, ekstremista koji je ubio većinu svojih žrtava hicem u glavu, nijednom nije izrazio verodostojno kajanje.

Brejvikov napad bio je inspiracija za druge, na primer za napadača na džamije u novozelandskom Krajstčerču 2019. godine, kao i za druge sprečene napade širom sveta.

Retki u Norveškoj dovode u pitanje Brejvikovo pravo da traži uslovno puštanje nakon deset godina, uglavnom zato što se očekuje da bude odbijen. Veću zabrinutost izaziva to što će dobiti pažnju na saslušanju.

„Osećam da je prilično apsurdno što dobija toliko pažnje traženjem puštanja na slobodu samo nakon deset godina“, kazala je za norvešku televiziju NRP Lizbet Kristin Rineland, predsednica grupe za podršku porodicama žrtava, koja je sama izgubila ćerku (18) u Utoji.

Uprkos prirodi njegovih zločina, Norveška teži da prema Brejviku postupa kao prema svakom drugom zatvoreniku.

Nakon Brejvikove tužbe, norveška država je bila proglašena krivom 2016. za „nehuman“ i „degradirajući“ tretman Brejvika, zbog njegove izolacije od drugih zatvorenika. Presuda je srušena nakon žalbe.

Brejvik u zatvoru ima na raspolaganju tri sobe, televiziju, DVD, konzole za igrice i pisaću mašinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.