Foto: EPA / Justin Lane

U SAD je sa devet odsto, koliko je ljudi bilo pretplaćeno na onlajn izdanje nekog medija ili na drugi način doniralo neku medijsku organizaciju prošle godine, taj broj u 2017. porastao na 16 odsto. U izveštaju se beleži da je ovaj trend rasta krenuo nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u toj zemlji. Kao primer se navodi, da se šest meseci nakon održanih izbora broj pretplatnika na onlajn izdanje New York Times povećao za 500.000, da je The New Yorker dobio 250.000 novih pretplatnika, a Wall Street Journal oko 200.000.

Ipak, najveći procenat onih koji su pretplaćeni na onlajn medijske sadržaje beleži Norveška – gde to čini 26 odsto publike ili svaki četvrti. Potom slede Švedska, Hong Kong, Malezija i Brazil sa po više od 20 odsto. Najmanji broj takvih medijskih konzumenata je u Velikoj Britaniji i Grčkoj – po šest odsto, Nemačkoj sedam odsto, Kanadi i Hrvatskoj po osam odsto, Čileu devet odsto…

Uprkos niskom procentu pretplata u Velikoj Britaniji, Gardijan je saopštio da je od prošle godine do marta ove prodao 230.000 pretplata, koje se kreću od šest do 60 funti, kao i da su primili 160.000 donacija iz celog sveta. S druge strane, u izveštaju Rojtersovog instituta se navodi da u Grčkoj, Italiji i Španiji ne postoji takva kultura pretplaćivanja na medije.

Kada je reč o razlozima za plaćanje onlajn medijskih sadržaja, u SAD je svaki treći odgovorio da na taj način želi da podrži novinarstvo, dok je isti odgovor dao i svaki četvrti Australijanac. U obe ove zemlje je, inače, skočio i procenat donacija medijskim organizacijama sa jedan odsto prošle godine na tri odsto u Australiji i četiri odsto u SAD u 2017.

Generelno posmatrajući razloge u svih 36 zemalja obuhvaćenih istraživanjem , najviše njih, odnosno 30 odsto, reklo je da to čine kako bi imali pristup vestima na svojim smartfonima ili tabletima, dok 29 odsto njih kaže da jednostavno vole da čitaju vesti. Dobru ponudu, kako su rekli, imalo je 23 odsto ispitanika u svetu, a 21 odsto je odgovorio da su imali takvu mogućnost da se pretplate na štampano i onlajn izdanje u paketu. Potom, 17 odsto je navelo da je medijski pretplatnik jer njihov omiljen medij nema besplatan pristup sadržajima, a 13 odsto da bi tako podržali novinarstvo.

Na pitanje koja vrsta sadržaja ih je opredelila da se pretplate na neki medij, većina – 41 odsto je odgovorila zbog udarnih vesti, a 38 odsto zbog izveštaja sa dnevnih događaja.

S druge strane, više od polovine onih koji ne plaćaju za medijske sadržaje (54 odsto) reklo je da to ne čini jer je većina vesti već besplatna na internetu.