Broj stanovnika planete uskoro će premašiti osam milijardi: Treba li da se zabrinemo? 1EPA-EFE/JASON SZENES

Prema prognozama Ujedinjenih nacija, 15. novembra će svetska populacija premašiti granicu od osam milijardi, samo 11 godina nakon što je 31. oktobra 2011. bila obeležena prekretnica od sedam milijardi.

Međutim, ovako velike cifre bez konteksta su gotovo beznačajne. Šta je uopšte i milijarda?

Zamislite ovo – za osam miljardi kapi vode bilo bi potrebno 105.669 kofa od oko četiri litra. Ako bi se toliko kofa poređalo u jedan red, bio bi dug oko 44 kilometara.

Možda lakši način da se shvati brzi rast zbog kojeg je naša populacija udvostručena za manje od 50 godina jeste putem vizuelnog opisa rasta ljudske populacije tokom hiljadu godina.

Linija na grafikonu je praktično horizontalna hiljadama gtodina pre nego što se polako kreće nagore još nekoliko hiljada, a onda se naglo uzdiže – ova slika je poznata kao J-kriva populacije zbog oblika koji linija pravi kada se povežu tačke preseka.

Prognoze UN o rastu populacije koje demografi smatraju najverovatnijim pokazuju nam da će broj stanovnika dostići devet milijardi 2037. i deset milijardi 2080-ih, piše sandiegouniontribune.com.

Ali šta ako bismo mogli da ove prekretnice odložimo za kasnije datume? Šta ako bismo vrhunac rasta populacije imali ranije nego što je prognozirano i izbegli da ikada moramo da znamo da li planeta može da zbrine deset, 11 ili 12 milijardi ljudi?

Da bi se to postiglo, ne bi bile neophodne nove tehnologije ili masovne monetarne investicije (generalno govoreći). Jednostavno bi bilo potrebno učiniti modernu kontracepciju dostupnom svima koji je žele da bi ljudi mogli da sami odlučuju o tome da li i kada da ostanu u drugom stanju i rode dete.

U SAD je 45 odsto trudnoća i 37 odsto porođaja neplanirano.

To rezultira sa oko 1,4 miliona neplaniranih rođenja svake godine, što je otprilike jednako broju stanovnika u gradu San Dijegu.

Iako rast populacije usporava i čak se preokrene u nekim bogatijim nacijama, i dalje se prognozira porast broja stanovnika u SAD na 400 miliona 2058. u odnosu na današnja 333 miliona.

Delovi sveta u kojima se beleži najbrži porast populacije su takođe najsiromašniji i najpodložniji krizama u vezi sa životnom sredinom, naročito onim koje izazivaju klimatske promene.

Posledice brzog rasta populacije po životnu sredinu variraju od oskudice vode, preko erozije zemljišta do izumiranja vrsta. U najmanje razvijenim zemljama, pri čemu su gotovo sve u podsaharskoj Africi, ljudi se dosta oslanjaju na usluge lokalnog ekosistema.

Iz tog razloga što više ljudi živi u regionu, izazivaju veću destrukciju u životnoj sredini kada je reč o vodenim resursima, zdravlju zemljišta i divljem svetu, od kojeg zavisi sam njihov opstanak.

I dok najsiromašniji ljudi na planeti snose vrlo malo odgovornosti za klimatsku krizu koja je već na nama, dokazani put ka klimatskoj adaptaciji i otpornosti u ugroženim područjima vodi kroz sporiji rast stanovništva.

Međunarodnim naporima za razvoj se nastoji da se pomogne najsiromašnijim zemljama da postignu bolji životni standard kroz ciljeve kao što je unapređenje zdravlja i opstanka majki i dece, veće stope upisa u školu, pismenosti i zaposlenosti i smanjenje nejednakosti unutar i među zemljama.

Postizanje ovih i drugih ciljeva zahtevaće od siromašnih ljudi da povećaju svoju potrošnju po glavi stanovnika, kao što bi s pravom i trebalo.

Oni među nama koji najviše troše moraju najhitnije da smanje svoj uticaj na životnu sredinu kako bi omogućili neophodno smanjenje siromaštva među onima koji najmanje troše.

Usporavanje rasta populacije je od suštinskog značaja za uspostavljanje zdrave životne sredine i obezbeđivanje kvalitetnog života za sve. Mere koje danas preduzimamo (ili ne preduzimamo) će odrediti da li će se naša populacija stabilizovati na održivijem nivou ili će premašiti granicu od deset milijardi do kraja veka.

Trenutno ima 218 miliona žena u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koje žele da izbegnu trudnoću, ali ne koriste kontracepciju.

Procenjuje se da u ovim zemljama svake godine ima 30 miliona neplaniranih porođaja, najviše kao rezultat ove nezadovoljene potrebe za porodičnim planiranjem.

Nacionalne vlade i međunarodni donatori moraju da intenziviraju i u potpunosti finansiraju porodično planiranje za sve koji to žele.

Pravičan udeo SAD u ukupnoj sumi koja je potrebna je 1,736 milijardi dolara.

Ne možemo više da odlažemo povećanje svog domaćeg i međunarodnog investiranja u dobrovoljno porodično planiranje ako želimo da poboljšamo živote ljudi i zaštitimo planetu za buduće generacije.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.