Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su odnosi između Češke Republike i Srbije odlični, veoma su prijateljski, nemamo nikakvih otvorenih problema.
Ti odnosi su široko postavljeni, od visokih političkih, do nivoa vlade i ekspertskog nivoa. Postoje, takođe, mnogi odnosi između čeških regija i regiona u Srbiji, između opština, različitih institucija. Veoma mi je drago što ti odnosi nisu ograničeni samo na političke razgovore – kaže za Danas ambasadorka Češke Republike u Srbiji Ivana Hlavsova.
* Kako Češka, članica EU već više od jedne decenije, gleda na otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije za pristupanje Uniji?
– Češka zdušno podržava integraciju Srbije u EU i ubeđeni smo da je to najbolji način za ekonomski razvoj Srbije. To je i jedini način da Srbija ima uticaj da region postane stabilniji i sigurniji, što je i u našem interesu. Zato podržavamo evropske integracije svih država Zapadnog Balkana. Sa radošću smo primili vest o otvaranju velikih poglavlja 23 i 24. Mislimo da je moguće otvaranje još poglavlja do kraja 2016, znamo da su neka od njih spremna za otvaranje i među onim smo zemljama koje traže da nova poglavlja budu otvorena.
* U Srbiji je zavidan publicitet imala netačna tvrdnja da je češki general Petr Pavel, predsedavajući Vojnog odbora NATO, pretio Srbiji bombardovanjem. Čak je i premijer Vučić rekao da je iznenađen izjavom za koju se ispostavilo da ne postoji.
– Mi pratimo medijske izveštaje u vezi s generalom Pavelom. Vidimo da su ovdašnje reakcije i komentari u medijima zasnovani na veoma netačnom razumevanju poruke koju je general Pavel poslao. Kada pročitate ono što je izjavio general Pavel, jasno možete videti da on nije govorio o Srbiji, već generalno o rizicima u čitavom regionu, što ovde nije ispravno prevedeno. Mislim da su reakcije srpskih političara u najvećoj meri bile odgovorne. Ja takođe razumem da je političarima teško da reaguju, jer nemaju mogućnost da istog trenutka provere tačnost informacija o onome što je rečeno.
* Kako vidite poziciju Srbije između NATO i Rusije?
– Češka ambasada je igrala ulogu kontakt ambasade za NATO tokom četiri godine. Imamo veoma dobar uvid kako teče saradnja između Srbije i NATO. Duboko uvažavamo koliko Srbija radi na saradnji sa NATO. Potpisan je akcioni plan o individualnoj saradnji. Saradnja teče veoma dobro. Znamo da Srbija sa Rusijom ima tradicionalno dobre odnose, da između njih postoje istorijske veze. Ne smatramo da su u koliziji dobri odnosi sa Rusijom i saradnja sa NATO. Srbija nije pristala na sankcije koje je EU odlučila da uvede Rusiji. Ali, Srbija treba da shvati da će tokom procesa pridruživanja i sa njenim ulaskom u EU morati da se priključi grupi i uslovima vezanim za zajedničku bezbednosnu i spoljnu politiku Unije.
* Kakve su u Pragu ocene prilika u EU posle Bregzita?
– EU se suočava sa nekoliko veoma važnih izazova. Jedna od njih je odluka građana Britanije da napuste EU. Teško je reći da li je to najveći izazov ili ne, jer imamo i migrantsku krizu, situaciju u Istočnoj Evropi i Ukrajini, kao i na Bliskom istoku. Još uvek imamo ekonomske teškoće proistekle iz krize od pre šest godina koje i dalje pogađaju Grčku i neke druge zemlje EU. Kada je reč o Bregzitu, to je u institucionalnom smislu najveći izazov. Izvlačenje jedne zemlje iz snažne mreže je logistički, pravno i institucionalno izuzetno veliki zadatak. Ne mislimo da će napuštanje jedne članice promeniti način na koji ostale funkcionišu. Naš interes je da osnove EU nastave da funkcionišu. Jedna stvar je set principa i vrednosti koji se definitivno neće menjati. Drugi deo je jedinstveno tržište koje odlikuju četiri osnovne slobode – kretanja roba, usluga, kapitala i radne snage i mi se zalažemo za nastavak i ne želimo promenu ovih osnova ekonomskog funkcionisanja Unije.
* Kakav je stav Češke Republike prema migrantskoj krizi u Evropi i njenom rešavanju? Zašto je Češkoj bilo toliko neprihvatljivo da preuzme 80 izbeglica koliko je po sistemu kvota bilo predviđeno?
– Mi smo bili protiv obaveznog sistema kvota. U Šengenskoj zoni u kojoj nema granica između zemalja to ne bi funkcionisalo. No, dobili smo svoju kvotu i bili smo spremni da ispunimo naše obaveze. Međutim, u praksi to nije funkcionisalo. Osamdeset iračkih hrišćana smo primili kao izbeglice i oni su se ubrzo opredelili da napuste teritoriju Češke Republike, otišli su u Nemačku. Naravno, nismo mogli da ih primoramo da ostanu. Time što smo rekli ne kvotama, nismo protiv prihvata izbeglica, to su dve različite stvari. Voljni smo da prihvatimo izbeglice, 1.600 koliko nam je dodeljeno, ali to ne funkcioniše. Trenutno postoji nekoliko stotina ljudi na teritoriji Češke Republike, ali ima veoma malo novopridošlih. Ovo nije uporedivo sa Srbijom, ali vi se nalazite u drugačijoj poziciji s obzirom na geografski položaj, pre svega.
* Kakve su reakcije u Češkoj na mađarski referendum o pitanju izbeglica?
– Smatramo da svaka zemlja ima pravo na osnovu svog ustava i zakona da donosi odluke o organizovanju referenduma. Mišljenja smo da je mađarski referendum zakonska opcija za koju su se oni opredelili i to poštujemo.
* Čini se da kao da su rešavanje krize u Ukrajini i odnos EU sa Rusijom prepušteni vremenu. Koja je politika Češke po tim pitanjima?
– Na veoma tešku situaciju u Ukrajini gledamo sa zabrinutošću. Zabrinuti smo što se u istočnom delu Ukrajine sukobi i dalje nastavljaju. U okviru sporazuma iz Minska dogovoreno je, i to je bila neka vrsta plana, kako korak po korak smirivati situaciju u Istočnoj Ukrajini radi iznalaženja nekakvog rešenja. Nažalost, sporazum iz Minska se ne sprovodi. Teško je pronaći političko rešenje. EU se zbog ovakve situacije saglasila sa uvođenjem sankcija Rusiji. Vidimo da je Rusija deo situacije, igra ulogu u Istočnoj Ukrajini, kao što mora biti i deo rešenja. Uveli smo sankcije Rusiji jer se situacija, nažalost, nije mnogo promenila. Dogovor iz Minska nije ispunjen, a sankcije su povezane sa sprovođenjem dokumenta. Otuda sankcije nisu ukinute. Mi to razumemo i slažemo sa se tim pristupom.
Divimo se Srbiji
Mi se divimo načinu na koji se Srbija snalazi u migrantskoj krizi. Time što se geografski nalazite između EU i EU, Šengena i Šengena, vi se nalazite na izbegličkoj ruti. Izuzetna je ogromna volja srpskog naroda i institucija da izađete na kraj sa ovom humanitarnom krizom sa kojom ste suočeni. U svakoj prilici i svuda ističemo da treba da sa divljenjem pogledamo Srbiju i cenimo sav napor koji je ovde uložen. Mi govorimo da bi i Srbija trebalo da bude uključena u razgovore o rešavanju krize. Bilo nam je drago kad smo videli da je Srbija pozvana na sastanke unutar EU. Smatramo da je važno uključiti u diskusije i koordinaciju rešavanja krize zemlje koje su suočene sa istom situacijom kao i mi u EU.
Ne biramo između Beograda i Prištine
Napredak u pristupnim pregovorima Srbije sa EU je vezan za dijalog između Beograda i Prištine. Nadamo se da će doći do napretka u pregovorima. Ukoliko dođe do usporavanja ili prekida dijaloga, to bi imalo negativan uticaj na napredak Srbije u pristupnim pregovorima. Pitanja koja treba da budu zatvorena i primenjena veoma su teška za obe strane. No, do pozitivnog ishoda se uvek može doći ukoliko obe strane budu učinile neke ustupke. Mi se definitivno ne svrstavamo, ne zauzimamo ničiju stranu, mi samo želimo da bude nastavljena normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
