Da li je Izrael završio posao u Iranu – kakav udarac je zadat nuklearnom programu Teherana

„Da li će se na ovome zaustaviti, zavisi kakav će biti sada odgovor SAD. Ako to bude jedan ekstremno destruktivan odgovor i ako budu i velike žrtve deo tog odgovora, bojim se da ulazimo u spiralu koja se neće na ovome zaustaviti“, smatra Nakarada, piše N1.

Spoljnopolitički komentator iz Rima Željko Pantelić, pak, smatra da je moguće zaustaviti „ratni vrtlog“ jer, između ostalog, „stižu informacije od strane ljudi koji su bliski vrhu izraelskih vlasti, da su oni završili posao zbog kojeg su počeli bombardovanje Irana“.

„Iran je morao da odgovori posle napada koji se dogodio tokom vikenda od strane američkih snaga, jer jednostavno Iran zasniva svoju vlast upravo na onome što pokazuje. Međutim, vrlo je indikativno da su došle poruke iz Vašingtona da su ga iz Teherana unapred obavestili da će napasti njihove vojne baze u Kataru. Nije slučajno da su otkazani svi letovi za taj deo sveta tokom jutra i posle podneva. Dakle, radi se o jednoj najavljenoj akciji, i zbog toga je moguće da se u ovom momentu zaustavi ceo ratni vrtlog“, ocenjuje on.

Dodaje da ipak treba sačekati još nekoliko dana da bi se videlo kako će se dalje stvari odvijati, „ali u svakom slučaju postoje indicije da neće doći do dalje eskalacije sukoba i da sada polako idemo ka fazi koja će ići ka smirivanju, jer jednostavno, pokazalo se da Iran nema niti regionalne, niti planetarne saveznije, jer je Izrael, pre nego što je napao Iran, neutralisao sve njegove proksije, odnosno saveznike u Libanu, samom Izraelu, odnosno Gazi i na Zapadnoj obali, takođe u Siriji, Huti su takođe oslabljeni prilično u južnom delu Arabijskog poluostrva“.

„Dakle, sve je to omogućilo Izraelu da napadne Iran sa ovom snagom. Iznenađenje samo delimično je uključivanje Sjedinjenih Američkih Država, ali ne treba zaboraviti da američke obaveštajne službe veoma često rade stvari o kojima ne obaveštavaju predsednika, a pogotovo kada imaju u Beloj kući čoveka kao što je Donald Tramp, koji teško može da sačuva bilo koju tajnu koja mu se poveri, tako da ne treba imati sumnje da su u ovim akcijama bili veoma uključeni američki obaveštajni i logistički potencijali, jer jednostavno bez njih ne bi mogao Izrael da uradi to što je uradio prethodne dve nedelje“, ukazuje Pantelić.

Nuklearno oružje se ne može napraviti na brzinu

Naučni novinar i fizičar Slobodan Bubnjević navodi da trenutno gledamo jedan konvencionalni rat, gde se kao argumentacija na obe strane koristi nuklearna tehnologija.

Kaže i da proizvodnja nuklearnih oružja „zahteva puno vremena, velike resurse, ogromne infrastrukture i ne može se tu ništa napraviti na brzinu“.

„Dakle, nije reč o tome da vam neka međunarodna tela dozvole ili prosto ste izašli iz svih međunarodnih obaveza, ušli ste u rat, pa ćete vi sad ubrzati proces. Taj proces zahteva, pre svega, ljudske kapacitete, koji su u prvom udaru Izraela znatno oštećeni na strani Irana. Dakle, svi vodeći ljudi nuklearnog programa su ubijeni. S druge strane, došlo je do evidentnih oštećenja na nekim postrojenjima“, poručuje.

Dodaje da postoje dve opcije – da se kaže da je iranski nuklearni program uništen i pita se kome to odgovara, i odmah odgovara – svim stranama, ali odgovara im i da kažu da nije uništen, kako bi imali izgovore za sledeće operacije.

Smatra da je ovo bilo „jedan veliki setback za iranski nuklearni program, koji je bio tajna u poslednjih nekoliko godina, pa će njima svakako trebati puno vremena da se vrate u stanje od pre dve nedelje“.

Na pitanje zašto se u sukob uključila Amerika, Nakarada kaže da je Tramp, s jedne strane, zainteresovan da se projektuje globalno kao mirotvorac i da to bude nagrađeno Nobelovom nagradom za mir, a istovremeno se od aprila odvijaju vojne pripreme.

„Tu su prosto neke dve trake išle simultano i ono što stiže kao informacija upućuje na to da je na obe trake sam predsednik (Tramp) igrao“, misli ona.

Ističe i da je tajming bio „ciničan“.

„Dva dana pre nastavka pregovora preduzete su izraelske akcije sa tom nekom histerijom da je pitanje dana koji deli Iran od nuklearne bombe i da su skrajnuti mirovni pregovori u tom smislu“, ukazuje.

Smatra da je presudni uticaj u uključivanju Trampa u sukob imao jevrejski lobi, koji je uspeo da ga „preobrati“.

Iza Trampove odluke da uđe u sukob stoje – evangelisti

Pantelić, međutim, kaže da iza „preobraćenja“ američkog predsednika ne stoji nikakav jevrejski lobi, već evangelisti, njegova biračka baza.

„Najveći cionisti u Americi, veći čak možda i od Jevreja, mnogo su manje cionisti nego što su evangelisti. A evangelisti su najjači religiozni pravac u Americi, koji je eksplodirao u poslednjih 40 godina, i upravo su oni ti koji su omogućili Trampu u najvećoj meri da se popne na vlast. Oni smatraju, iz svojih religioznih motiva, da je potreban jevrejski narod da bi se ponovo vrati Hrist, jer bez postojanja izraelske države nema drugog povratka Hrista“, misli on.

Kao drugi razlog navodi da ne treba zaboraviti ni talačku krizu iz 1979. godine, kada je, prema njegovim rečima Iran naneo možda i najveće poniženje SAD u poslednjih 50 godina, kada su 444 dana držali 52 Amerikanca.

„Treba da imamo u vidu da ne postoji osvetoljubivija nacija na planeti od američke. Oni su spremni da čekaju godinama, i sam Tramp je u razgovorima u poslednje vreme jasno napravio paralelu sa onim što se dogodilo 1979. godine“, smatra on.

Kapaciteti Irana

Bubnjević, govoreći o nuklearnom kapacitetu Irana, kaže da kad god o njemu pričamo ili o nuklearnom programu Izraela, za razliku od svih drugih nuklearnih sila, preostalih osam, pričamo sa nepoznanicama.

„Svaka nuklearna sila ima, između ostalog, cilj da pokaže ostalima kakve kapacitete poseduje, jer nuklearno oružje pre svega postoji zbog odvraćanja. Dakle, niko ga ne pravi sa stvarnom idejom da ga upotrebi, bez obzira na prirodu režima, nego to je prosto oružje koje treba da služi da odvrati druge od napada i da izazove političku moć. Ali je kod Irana i Izraela obrnuto. Izrael, koji poseduje nuklearno oružje, je jedina nuklearna sila, deklarisana, koja krije svoje kapacitete. S druge strane, Iran krije na suprotnu stranu. Dakle, mnogo pre nego što je iranski sporazum postignut, još tamo negde u 2002. godini, punih 13 godina se vodila kontinuirana vrsta borbe između svetske zajednice i Irana, koji je prikrivao svoje realne okolnosti u kojima razvija program“, ocenjuje.

Treba dodaje utvrditi i u kojoj fazi se nalazi iranski nuklearni program, odnosno koliko nuklearnog goriva za bombu ima.

„Kad se priča o tome da je Iran došao do 60 odsto obogaćenog uranijuma, ljudi to nekako zamišljaju da oni treba da imaju 100 odsto. Uopšte nije reč o tome. Reč je o tome da prirodni uranijum, koji ima 0,72 odsto onog uranijuma koji je fisilan, dakle, on ga ima samo tako mali udeo, dakle, manje od 1 odsto, da bi se koristio u nuklearnom reaktoru, dakle za civilne potrebe, mora da se njegova koncentracija podigne na dva do pet odsto, u zavisnosti od tipa moderatora, kakav je reaktor… E, za nuklearno oružje potrebno je da podignete koncentraciju na 85 odsto“, navodi.

Pretpostavka da je Iran dostigao 60 odsto obogaćeni uranijum, koja je neproverena, znači da to i dalje nije dovoljno za nuklearno oružja.

Što se Izraela tiče, Nakarada dodaje da tu imamo na delu dvostruke standarde.

Zna se, ističe, da Izrael još od osamdesetih proizvodi rakete sa nuklearnim bojevim glavama, ali da je on izborio sebi status da može to da čini bez inspekcije, ne potpisujući sporazum o zabrani i neširenju nuklearnog oružja.

„Niko nije zauzeo poziicju da taj region mora da se denuklearizuje i da je razoružanje jedan projekat koji treba da obuhvati sve zemlje tog regiona“, ukazuje Nakarada.