Da li je Kina tempirana bomba za sebe ili za Ameriku?

„Kina je tempirana bomba… Kina je u nevolji. Kina je rasla 8 odsto godišnje kako bi održala rast. Sada (raste) blizu 2 procenta godišnje“, rekao je Bajden na skupu sredstava za zabavu prošlog meseca. On je mislio na njenu sve ranjiviju ekonomiju, pogrešno predstavljajući njenu stopu rasta i u svom narodnom stilu zaključio da „to nije dobro jer kada loši momci imaju probleme, rade loše stvari“.

Ovo nije prvi put da Bajden kritikuje Peking na način koji tamošnje vlasti smatraju provokacijom. On je u junu, na još jednom takvom mitingu pred svojim biračima i donatorima, nazvao kineskog predsednika Si Đinpinga diktatorom, samo dan nakon što je njegov državni sekretar Antoni Blinken okončao posetu Kini u cilju stabilizacije odnosa koje je, prema Pekingu, pali su na najnižu tačku od uspostavljanja formalnih diplomatskih odnosa 1979. godine.

Nakon što je Bajdenova administracija prošlog oktobra zabranila izvoz naprednih mikročipova i opreme za njihovu proizvodnju u ovu zemlju, Komunistička partija Kine mogla je da vidi samo Bajdenovu izjavu o otkucavanju tempirane bombe kao trljanje soli u ranu. Tim pre što je prošlog meseca Bajden takođe potpisao izvršnu uredbu kojom se ograničavaju američka ulaganja u Kinu „u osetljive tehnologije i proizvode koji su kritični za vojsku, obaveštajnu službu, nadzor ili sajber sposobnosti takvih zemalja”. Konkretno, zabrana se odnosi na ulaganje u proizvodnju i razvoj poluprovodnika, veštačke inteligencije i kvantne informacione tehnologije.

Zabrana izvoza čipsa – zaštita nacionalne bezbednosti ili „ratni čin”?

Peking nije krio negodovanje. Portparol ministarstva spoljnih poslova optužio je SAD za „očiglednu ekonomsku prinudu i tehnološko maltretiranje, čin koji ozbiljno krši principe tržišne ekonomije i fer konkurencije, podriva međunarodni ekonomski i trgovinski poredak, destabilizuje globalne industrijske i lance snabdevanja i šteti interesima Kina i SAD i globalna poslovna zajednica“.

Bajdenovim drastičnim potezima ostali su zatečeni i neki američki stručnjaci i preduzetnici. C.J. Muse, viši analitičar poluprovodnika u Evercore ISI, prokomentarisao je za Njujork tajms u julu da „da ste mi rekli o ovim pravilima pre pet godina, rekao bih da je to bio čin rata – morali bismo da budemo u ratu .“

„Nova politika oličena 7. oktobra (2022.) je: Ne samo da nećemo dozvoliti Kini da ostvari dalji tehnološki napredak, već ćemo aktivno preokrenuti njihovo trenutno stanje u umetnosti“, rekao je Gregori Alen, direktor Centra za Vadhvani Centra za Veštačka inteligencija i napredne tehnologije za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Ovaj trgovinski rat se sve više preliva na Evropsku uniju, pa je Holandija u julu zabranila izvoz svojih naprednih i jedinstvenih mašina za proizvodnju mikročipova u Kinu, na šta je Kina odgovorila zabranom izvoza galijuma i germanijuma, retkih minerala koji služe kao sirovine u proizvodnji poluprovodnika i mikročipova, kao i solarnih ćelija i optičkih kablova. 90 odsto globalne ponude germanijuma i 100 odsto galijuma dolazi iz Kine, piše Politiko. Još se ne zna kako će Brisel odgovoriti.

S druge strane, Si je uveravao svoje partnere iz BRIKS-a na samitu bloka u Johanesburgu prošle nedelje da „kineska ekonomija ima snažnu otpornost, ogroman potencijal i veliku vitalnost“ i da će „džinovski brod kineske ekonomije nastaviti da hvata vetar, razdvoji talase i grabi napred“. Sijevu izjavu je, međutim, pročitao njegov ministar trgovine Vang Ventao, iako je Si, za razliku od ruskog predsednika Vladimira Putina, došao u Johanesburg, što je podstaklo razne spekulacije.

Istovremeno, podaci pokazuju da je Kina ušla u deflaciju, pri čemu industrijska proizvodnja pada peti mesec zaredom. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan prošle nedelje je prozvao Peking zbog nedostatka transparentnosti ekonomskih podataka poslednjih meseci i zbog kažnjavanja kineskih firmi koje objavljuju takve podatke. A američka sekretarka za trgovinu Gina Raimondo upozorila je kineske vlasti tokom posete Pekingu u sredu da će američke kompanije početi da gledaju na Kinu kao na „previše rizičnu” i „neuložnu” ukoliko se žale na neobjašnjive kazne, iznenadne policijske racije na strane kompanije i nepredvidivo ponašanje lokalni zvaničnici se ne obraćaju.prema njima.

Raimondo je, uprkos upornom zahtevu Pekinga da Vašington ukine ili ublaži ograničenja na izvoz čipsa, jasno stavio do znanja da to ne dolazi u obzir jer „mi ne pregovaramo o pitanjima nacionalne bezbednosti“. Ona je, ipak, najavila „uobličavanje novih kanala komunikacije” sa Pekingom kako bi se „smanjili nesporazumi” i naglasila da SAD „ne žele da se odvajaju od Kine”, iako mnogi analitičari smatraju da je upravo o tome reč. Ministarka finansija Dženet Jelen poslala je istu poruku tokom posete Pekingu u julu, tvrdeći da bi to bilo „katastrofalno za obe zemlje i destabilizujuće za svet“, ali i da SAD od Kine žele „otvorenu, slobodnu i pravednu ekonomiju“.

Ivica Bakota: Za koga tačno tempirana bomba?

Dr Ivica Bakota, profesor na Capital Normal Universiti u Pekingu i saradnik Zagrebačke škole ekonomije i menadžmenta, gde sa kolegom Zvonimirom Stopićem vodi Institut CroAsia, dao je za N1 osvrt na ovu temu.

„Za koga tačno otkucava tempirana bomba? Šteta što američki predsednik Bajden nije dosledno objašnjavao koja bi zemlja mogla imati najviše problema od „kineske ekonomske implozije“. Bez sumnje, američka zabrana izvoza naprednih mikročipova i delimično uspostavljena državna kontrola nad lancima snabdevanja mikročipovima i poluprovodnicima utiče na kinesku ekonomsku perspektivu, ali posmatrati ovaj proces kao nešto što se ne tiče američkog tržišta i američkih proizvođača je namerno izobličenje, da kažemo u najmanju ruku, pogrešna izjava o pitanju“, pita Bakota.

„Da takozvano ’decoupling’ (decoupling) Trampove administracije, na čijoj se politici nastavlja ova Bajdenova administrativna zabrana, nije tako jednostavan i jednosmeran proces, svedoče posete američke ministarke finansija Jelen i dr. Ministar trgovine Raimondo u Peking“, ističe Bakota.

„Obe posete pokušale su da pronađu način da komuniciraju i održe ekonomsku saradnju uprkos političkim razlikama, pošto je obim američko-kineske trgovinske razmene ‘tvrdoglavo’ nastavio da raste. Sve ovo odražava izvestan pritisak američkog poslovnog sveta na američku diplomatiju, pa se čini da je poslednjom posetom Rajmondovo „dezangažovanje” još više gurnuto u stranu.

Kina će možda moći da pronađe način da horizontalno zaobiđe ovu administrativnu zabranu, ali to je daleko od toga da bude odlučujući trenutak u pregovorima o održivim trgovinskim i ekonomskim odnosima sa Amerikom. Ovde je Kina više fokusirana na okončanje „igre mačke i miša“, odnosno prestanka proizvoljne politizacije i sekjuritizacije trgovinskih pitanja u bilateralnim odnosima sa Amerikom, a tvrdoglava međuzavisnost dveju ekonomija daje joj dosta prostora za pregovore.

Dakle, da li će ova zabrana izvoza nešto zapečatiti? Sumnjam. Hoće li to pokrenuti domino efekat? Teško, s obzirom na međuzavisnost dve ekonomije. Ali ovo je ionako pomalo dugoročna perspektiva i bojim se da Bajdenova izjava nije išla dalje od američkih predsedničkih izbora sledeće godine“, zaključuje Bakota.

Da li je Kina poslednjih meseci krila svoje ekonomske podatke, kako je sada optužuje Bajdenova administracija, i da li uopšte možemo da verujemo zvaničnim kineskim podacima, od ekonomskih do demografskih?

„Ne bih rekao da se zaista krije, jer to samo podgreva teze o konspirativnoj prirodi kineskog rukovodstva, kojih su današnji mediji ionako puni. Mislim da to krije onoliko koliko, na primer, Vodovod Osijek skriva realnost odliva stanovništva u Osijeku. Dakle, krije se da li se nadležna državna institucija oslanja na pokrajinske i lokalne statističke podatke dobijene nedovoljno preciznom metodologijom i ne baš ažurnom bazom podataka, a da se ne „seća“ direktnijeg načina na koji realno stanje na terenu može doći do potrošnje vode. Lokalno frizerstvo ili propagandno ulepšavanje statistike, kako u Osijeku, tako i u Kini, ne može da održi priču na duži rok“, kaže Bakota.