Da li je Makron naslednik Merkelove?

… u analitičkim krugovima su otvorena vrata za diskusiju o potencijalno novom defakto lideru Evropske unije, a i šire.

U tom kontekstu sve se češće pominje ime četrdesetogodišnjeg Emanuela Makrona, koji je pre samo osam meseci stupio na čelo Francuske kao najmlađi predsednik u istoriji zemlje. Zanimljivo je da čak pojedini nemački mediji apeluju na Makrona da preuzme kormilo EU, kritikujući Merkelovu za slabo rukovodstvo, odsustvo vizije i nedovoljan angažman pre svega u sopstvenoj zemlji. „Francuski predsednik otvoreno govori o rukovodstvu i istovremeno se dokazuje tako što pravi viziju i za Francusku i za Evropu, koju deli na tri vodeća principa – suverenitet, jedinstvo, demokratiju. On želi da se za to bori svakog minuta svog mandata. I verujete mu. A nemačka kancelarka? Šta ona radi?“, piše jedan nemački list.

Scenario u kojem Makron izbija u prvi plan kao najistaknutiji lider ne samo u Evropskoj uniji sa 508 miliona stanovnika, već i u svetu pre samo nešto više od godinu i po dana spadao bi u domen naučne fantastike. Svoju borbenost je, međutim, dokazao za manje od godinu dana, pošto je u avgustu 2016. podneo ostavku na funkciju ministra ekonomije, osnovao centristički pokret „En Marche“ (U pokretu) i vrlo brzo izbio u prvi plan domaće političke scene. Okosnicu njegove izborne kampanje činila je ambiciozna poruka koja je bila strana generacijama Francuza – uspostaviti potpuno novi sistem moderne Francuske. Kao bivši investicioni bankar Makron je tvrdio da je neophodno uvesti radikalne promene u ekonomski sistem zemlje. Odbacujući ortodoksnosti i levice i desnice, rekao je da je odlučio da reaguje i da se usudi da kaže da trenutni način organizovanja sveta politike više nije relevantan.

Makron je rođen u decembru 1977. u Amjenu, gde je pohađao jezuitsku školu do svoje 16. godine da bi školovanje nastavio u Parizu, gde je studirao filozofiju, i kasnije postdiplomske studije završio u prestižnoj Nacionalnoj školi za administraciju (ENA) i na prestižnom Institutu političkih nauka. Nakon toga je četiri godine radio u banci Rotšild da bi se zatim oprobao i kao ekonomski savetnik Fransoe Olanda, a onda i kao ministar ekonomije sa samo 36 godina.

NJegov politički uspon, koji je rezultirao titulom najmlađeg predsednika u istoriji Francuske, a onda i ubedljivom pobedom njegove stranke na parlamentarnim izborima, u pojedinim analitičkim krugovima je ocenjen kao bajkovit. Deo te bajke je svakako i privatni život Makrona, koji s razlogom privlači veliku pažnju javnosti. U svoju 24 godina stariju suprugu se zaljubio još u tinejdžerskim danima, kada je predavala dramu u njegovoj srednjoj školi. Nakon što se razvela od supruga s kojim ima troje dece, ljubav su konačno krunisali brakom 2007, a Makron se gostima na venčanju zahvalio na podršci za njihovu „ne potpuno normalnu“ bračnu zajednicu. Šezdesetčetvorogodišnja Brižit Makron je danas baka čak sedmoro unučadi.

Makron je jednom prilikom za Tajm rekao da kada su veze u pitanju, rukovodi se principom koji je uspostavio kao veoma mlad, a to je da bude svoj, bez obzira na to šta drugi misle. „Sam sam odlučio šta smatram poštenim i dobrim, čak i kada društvene konvencije nisu u skladu s mojim izborom“, rekao je francuski predsednik o svom braku, dodajući da je isto važilo i da isto važi za politiku.

Na direktno pitanje Tajma da li ima ambicije da bude lider Evrope, Makron je rekao da uprkos tome što bi klasičan odgovor Francuza bio pozitivan, on smatra da „bi to bilo pogrešno.“ „Ne želim da budem lider Evrope. Želim da budem jedan od lidera i deo ove nove generacije lidera koja je potpuno uverena da je naša budućnost evropska budućnost“, rekao je Makron.

Međutim, nakon nedavnog televizijskog obraćanja uživo u Parizu u kojem je izneo detaljan plan za unapređenje EU, ostavio je potpuno drugačiji utisak. Iako su njegovi pomoćnici uporno tvrdili da nije hteo da se stavi u ulogu evropskog lidera, tajming tog obraćanja je naveo neke na takav zaključak, budući da je tog istog dana Merkelova neuspešno vodila koalicione pregovore u Berlinu, pošto je na izborima nekoliko dana ranije dobila znatno manju podršku nego što se očekivalo.

Makron je, između ostalog, govorio o zabrinutosti i šoku zbog Bregzita i talasu antievropskog populističkog sentimenta. Rekao je Evropljanima, koji su odrasli u prosperitetnim demokratskim zemljama, da su zaboravili užase koji su prožimali poslednjih sto godina kada su svetski ratovi razarali Evropu i rezultirali formiranjem EU. Onda je naveo smele predloge za uspostavljanje znatno bližih veza između 27 država-članica EU nakon što Britanija 2019. napusti evropsku porodicu – uspostavljanje zajedničkih vojnih snaga, obaveštajne službe EU, pokretanje procesa dodele azila izbeglicama širom EU i uspostavljanje poreza EU na finansijske transakcije. „Ako na sto ne iznesete novu ambiciju, podijum prepuštate onima koji sumnjaju u Evropu. Tako sam porazio (na izborima) Marinu le Pen“, poručio je francuski predsednik.

Prema Makronu, projekat ujedinjenja Evrope je dokaz da se nešto pozitivno može iznedriti iz najmračnijeg nacionalističkog previranja. „Cela priča o Evropi se tiče niza ratova i pokušaja dominacije nad drugima“, rekao je Makron, dodajući da je od osnivanja EU uspostavljena „sloboda i mir, koji omogućavaju prosperitet.“ Budući da je pripadnik generacije koja je oduvek bila svedok EU bez granica, relativna mladost mu pruža posebnu perspektivu. „Naša generacija neće imati luksuz da samo upravlja Evropom. Moraćemo da je ponovo uspostavimo“, rekao je predsednik Francuske.

Mogle bi da prođu godine pre nego što Makron pokaže svoje pune kapacitete. Ako realizuje svoje precizno definisane planove iz izborne kampanje, koji su ga, kako sam kaže, i doveli na čelo zemlje, analitičari mu prognoziraju reizbor 2022. A to bi značilo da bi Jelisejsku palatu napustio 2027. sa samo 49 godina. Zahvaljujući tome mu se pruža ogromna prilika da u svakom slučaju ostvari svoje ambicije i promeni i Francusku i ceo svet. Ostaje da se vidi da li će je iskoristiti.