Foto: EPA-EFE/SEAN GALLUP / POOLRuski rat u Ukrajini naterao je Finsku i Švedsku da podnesu zahtev za pridruživanje NATO-u, a sada i Danska, koja je već članica vojnog saveza, razmatra da se čvršće obaveže prema bezbednosti i odbrani EU.
Danci će sutra glasati na referendumu o tome da li izuzeće odbrane (tehnika optu-out) – jedno od četiri koje je dogovoreno nakon što je zemlja odbacila sporazum iz Mastrihta na referendumu 1992. – treba pretvoriti u opt-in.
“Imamo Evropu pre 24. februara i posle 24. februara kada je Rusija započela ilegalni rat protiv Ukrajine“, rekao je ministar spoljnih poslova Jepe Kofod za POLITICO, dodajući da bi oslobađanje od opt-outa bilo “snažan signal“ ujedinjene Evrope.
U slučaju da prevagne „za“, Danska će moći da učestvuje u zajedničkim vojnim operacijama EU, kao što su mirovna misija u Bosni i Hercegovini ili misija za borbu protiv piraterije kod obala Somalije, i da sarađuje na razvoju i sticanje vojnih sposobnosti u okviru EU.
Ankete sugerišu solidnu prednost za kampanju „Da“. Međutim, stručnjaci kažu da će to biti tesna trka, a odlučujući faktor bi mogli biti evroskeptici.
Odvojeno od referenduma, vlada i glavne parlamentarne stranke takođe su se složile da povećaju budžet za odbranu Danske dok ne dostigne dva procenta BDP-a do 2033. u skladu sa ciljevima NATO-a.
U slučaju da prevagne „DA“, Danska će moći da učestvuje u zajedničkim vojnim operacijama EU, kao što su mirovna misija u Bosni i Hercegovini
“Pošto ćemo mnogo više ulagati u našu odbranu, bila bi prednost za Dansku ako se ove investicije mogu transformisati u stvarne kapacitete i učestvovati u, na primer, Evropskoj odbrambenoj agenciji, PESCO-u (Permanent Structured Cooperation) ili projekti sajber bezbednosti“, rekao je Kofod.
Ali, ako Danska glasa da zadrži opt-out, to bi reafirmisalo poseban evroskepticizam Danaca – iako podržavaju jedinstveno tržište i dalju ekonomsku saradnju, oni su među najskeptičnijima kada su u pitanju dalje evropske integracije ili percipirana federalizacija.
To bi takođe bio udarac za socijaldemokratsku vladu i ostalih osam partija koje facvorizuju Dan a referendum. Samo tri stranke se zalažu za Ne: krajnje desničarska Danska narodna partija, krajnje desničarska Nova desnica i krajnje levičarska lista Jedinstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
