Dezertirale desetine vojnika u Venecueli

Jedan od njih, Orla Guerin, u izjavi za Bi-Bi-Si navodi da se plaši da bi snage lojalne predsedniku mogle da naude njegovoj porodici. Ipak, dalje ističe, da je odluka da dezertira „najbolja koju je doneo“.

Više od 100 vojnika je dezertiralo tokom vikenda kada su izbili neredi na granici sa Kolumbijom. Kako kažu, pobegli su jer je njihovoj zemlji potrebna promena vlasti, a njihovoj decu hrana. Oni su utočište našli u prostorijama katoličke crkve u Kukuti. Bili su, piše reporter britanskog javnog servisa, šokirani scenama koje su videli tokom vikenda kada su trupe gađale građane suzavcem i gumenim mecima.

Istakli su da su njihovi nadređeni pri vojsci i dalje odani Maduru, pre svega jer ih vezuje korupcija, ali da se „klupko polako odmotava“. „Biće ovo domino efekat“, navode, ističući da mnogi profesionalni vojnici žele isto da učine – da uskrate lojalnost Maduru.

„Oružane snage su slomljene zbog toliko korumpiranih vojnika. Umorni su, ne žele da budu više robovi, ovo je naša sloboda“, kaže jedan dezerter koji je želeo da ostane anoniman. Jedna dezerterka opisuje atmosferu od subote kao napetu, navodeći da „ne može da nanosi štetu svom narodu“.

Napetosti su narasle od kada je predsednik Maduro uputio vojnike da blokiraju puteve i mostove na granici sa susednim Brazilom i Kolumbijom, gde se nalazi pomoć u hrani i medicinskim potrepštinama, uglavnom iz SAD. Na više graničnih prelaza snage bezbednosti Venecuele bacale su suzavac na volontere i demonstrante koji su palili barikade i kamenicama gađali vojnike i policiju.

U subotnjim okršajima između građana i vojnika lojalnih Maduru stradale su najmanje dve osobe. O situaciji u Venecueli juče je bilo reči na susretu zemalja Latinske Amerike u Bogoti, Kolumbija, kojem je prisustvovao predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido, koji se proglasio za privremenog predsednika, kao i američki potpredsednik Majk Pens.

Kolumbija i Brazil kažu da će pojačati pritisak na Madura da podnese ostavku, dok predsednik SAD Donald Tramp ne isključuje vojni odgovor na krizu u Venecueli. Vojnu opciju svrgavanja Madura sa vlasti ne podržava Španija, iako je premijer te zemlje Pedro Sančez jedan od evropskih lidera koji su priznali Gvaida za privremenog predsednika početkom februara. Sančez je kazao da „postoje duboke veze koje spajaju Španiju i Latinsku Ameriku i obećava pomoć u „donošenju slobode, prosperiteta i harmonije za sve građane Venecuele“.

Špansko priznanje Gvaida izazvalo je Madurove reakcije koji je kazao da je Španija kukavica i američka marioneta. Odnosi između dve zemlje su krhki već duže vreme. I dan danas se pamti reakcija španskog kralja Huana Karlosa iz 2007. kada se usprotivio ponašanju tadašnjeg lidera Venecuele Uga Čaveza na samitu kazujući mu otvoreno: „Zašto ne ućutite“?