Đukanović u Nikšiću igra na sve ili ništa 1Foto: EPA-EFE/ TOMS KALNINS

„Ne treba to dokazivati, akter sam političkog života već 30 godina, ispratio sam devedesete godine, plan Z-4 koji je nuđen za Hrvatsku, planove koji su nuđeni za Bosnu, Rambuje koji je nuđen za Kosovo. Sve to je bahato, grubo i brzopleto odbijano i sve to se završavalo ozbiljnim gubicima po Srbiju i po one koji su bili kreatori takve politike u Srbiji. Nažalost, i po druge“, rekao je Đukanović i dodao da je sada „pušten duh mržnje iz boce prema Crnoj Gori i svemu što je crnogorsko, zbog čega su odnosi između dve države danas na najnižem mogućem nivou“.

„Pa zar se ne sećamo rezultata pokušaja teritorijalnog prekomponovanja Zapadnog Balkana? Nismo dobili ni veliku Srbiju, ni veliku Albaniju, ni veliku Hrvatsku, već smo dobili veliku tragediju, sa više od 130.000 žrtava. Ta politika jeste poražena, ali nije sahranjena i ona se sada pokušava oživeti“, kazao je Đukanović.

Ono što se, prema njegovim rečima, iz zvaničnog Beograda radilo devedesetih godina 20. veka prema Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, to se danas radi prema Crnoj Gori.

„Govorio sam to mojim sagovornicima u Beogradu kada je to krenulo, povodom Zakona o slobodi veroispovijesti … Danas se ista greška ponavlja“, kazao je Đukanović dodajući da se to vidi i kroz „besomučnu kampanju koja se iz Srbije vodi za lokalne izbore u drugom po veličini gradu u Crnoj Gori, Nikšiću“.

U Srbiji se, rekao je, sa „TV Hepi, vodi ‘Bitka za Nikšić’, kako se zove emisija koja je pokrenuta“. A bitka se vodi, ističe, sa namerom da se osvoji Nikšić, „da bi se osvojila Crna Gora“.

Izjave crnogorskog predsednika, slažu se sagovornici Danasa iz Crne Gore i Srbije, u službi su mobilizacije biračkog tela pred lokalne izbore u Nikšiću 14. marta.

Takođe, smatraju da je povlačenje paralele između Zakona o slobodi veroispovesti i događaja iz devedesetih neadekvatno, ali i preteće.

„Mislim da su to političke paralele koje ne piju vodu i koje nisu adekvatne u određenom trenutku, koje iniciraju neke loše implikacije političke, građanske, nacionalne. Tako da smatram da nijesu na mjestu ali, po onima koji ih izgovaraju i upotrebljavaju, mogu imati dnevno politički profit ili profit uoči izbora. Taj paralelizam istorijski nije održiv“, kaže Dragiša Janjušević, programski direktor Centra za političku edukaciju iz Crne Gore.

Za političkog analitičara Đorđa Vukadinovića ovo povezivanje događaja zapravo pokazuje kako sam Đukanović podsvesno doživljava Zakon o slobodi veroispovesti.

„I upravo to asociranje na ove primere i događaje iz devedesetih vidim kao svojevrsnu pretnju. On ne samo da poredi nego indirektno preti kako bi Srbi u Crnoj Gori mogli proći kao što su prošli njihovi sunarodnici u nekim drugim republikama bivše Jugoslavije“, kaže Vukadinović.

„Nije to samo jedna neumesna istorijska analogija“, dodaje, „već je zapravo ne previše uvijena pretnja Srbima u Crnoj Gori ili onima koji su protiv Zakona o slobodi veroispovesti“.

Vukadinović ovo ocenjuje i bizarnim zato što je, kaže, Đukanović veći deo tog perioda o kojem govori zapravo bio na strani i podržavao režim Slobodana Miloševića. „Ali je to je sada druga priča“.

Tvrdnju crnogorskog predsednika da Srbija „seje mržnju po svemu što je crnogorsko“, Janjušević ocenjuje politikanskom izjavom u kontekstu nikšićkih lokalnih izbora iz razloga, kako kaže, što se na taj način pokušava homogenizovati biračko telo Demokratske partije socijalista (DPS), odnosno telo sakupljeno oko koalicije „Evropski tim za Nikšić“, gde dominantnu ulogu čini DPS.

„Kako se primiču izbori vjerovatno se javlja ta bojazan da se taj trend pada koji je započeo 30. avgusta ne pojača sa nikšićkim izborima. To je onda nekako najbolji narativ koji može da homogenizuje biračko tijelo, pogotovo na nacionalnim, identitetskim osnovama. Meni je to potpuno lako čitljiva i razumljiva izjava, jer je kontekst predizboran takav, a nikšićkim izborima je data jedna dimenzija mnogo veća i značajnija nego što treba da budu jedni lokalni izbori. Lično to posmatram prije svega u tom kontekstu“, kaže Janjušević.

Nikšić je, kaže Janjušević, „uvek bio interesantan“, a sada mu je, navodi, dat poseban značaj.

„Posle 30. avgusta ovo je prva opština koju čekaju izbori i tim više dobija na dodatnom značaju. Da se vidi da li će DPS nastaviti trend pada, a sa druge strane da li će koalicija oko Demokratskog fronta (DF) biti superdominantna među konstituentima nove vlasti i na taj način pokušati da utiče na premijera Zdravka Krivokapića i da traže rekonstrukciju vlade“.

Sagovornik Danasa kaže da se teško može pričati o vanrednim parlamentarnim izborima iako, navodi, „oni mašu i sa tim“.

„Tako da trenutno nikšićkoj opoziciji mislim na DF, partiji koja je u novoj vladi, ovi izbori dođu odlično da pokažu svoju snagu i da eventualno imaju određene inicijative prema vladi“.

Posle nikšićkih izbora, podseća Janjušević, sledi glasanje u Herceg Novom u maju „što bi opet njima bila odlična prilika da demonstriraju svoju snagu“.

Tenzije koje se prave oko Nikšića su, ističe, veštačke.

„Mi smo mala sredina, a veliki politički igrači imaju ogromnu infrastrukturu. I sad kad taj aktivizam iz te strukture na terenu prepozna da gubi biračko tijelo on poseže za ovakvim temama nacionalnim, identitetskim da bi grupisao svoje biračko tijelo, da bi zaustavio proces osipanja glasačkog tijela na terenu“.

„Velike infrastrukture kakvu imaju DPS, DF, Demokrate i ostale partije“, ukazuje Janjušević, „to prepoznaju na terenu gde se gubi biračko tijelo pogotovo DPS-a“.

Vukadinović se ne slaže sa navodima Đukanovića da „Srbija seje mržnju prema svemu što je crnogorsko“.

Ali je jasno, kako kaže, „da je ta izjava potrebna Đukanoviću u okviru čitavog projekta – pokušaja radikalizacije situacije u Crnoj Gori pred lokalne izbore u Nikšiću“.

On zapravo, kaže Vukadinović, „igra na kartu sve ili ništa pred izbore u Nikšiću pokušavajući da mobiliše suverenistički deo biračkog tela ne bi li u poslednji čas uspeo da pobedi ili pak zaustavi trend slabljenja pozicija svoje stranke nakon parlamentarnih izbora prošle godine i gubitka vlasti“.

Zato je potrebna ova radikalizacija, smatra Vukadinović.

„Ja to gledam u tom kontekstu. Što je naravno psihološki, politički ili realpolitički razumljivo, ali zapravo pogubno, opasno i neodgovorno. On je zapravo taj koji širi mržnju prema Beogradu, Srbiji, Srbima kako u Srbiji tako u Crnoj Gori kako bi sačuvao svoje pozicije“.

Međutim, Vukadinović nema dilemu da i deo beogradskih medija, a verovatno, kaže, i režima, „svojim neprimerenim izjavama istupaju prema Crnoj Gori i delu njene političke scene, Crnoj Gori uopšte, tako da poboljšaju pozicije DF-a, koji je favorit Beograda, pred izbore u Nikšiću ili bolje reći da oslabe pozicije nove vlasti u Podgorici koja DF-u nije po volji“.

„Šta god da je“, ističe Vukadinović, „nema opravdanja za Đukanovićeve izjave, pogotovo u ovoj formi“.

Deo beogradskog medijskog i političkog establišmenta „svesno rizikuje pogoršanjem odnosa i sejanjem zle krvi zarad političkih poena“, zaključuje Vukadinović, čime „teraju vodu na Đukanovićevu vodenicu dajući mu municiju za njegovu priču o ugroženosti i specijalnom ratu protiv Crne Gore.

Na neki način, i Đukanović i deo režima ili vlasti u Beogradu deluju kao da su na istom zadatku, kao da deluju sinhronizovano.

Kao da i jednima i drugima odgovara kvarenje srpsko-crnogorskih odnosa kako na relaciji Beograd-Podgorica tako i unutar same Crne Gore“.

Grad u kojem je počela „antibirokratska revolucija“

Nikšić je uvek bio interesantan svim političkim subjektima čak i kada su bile najstabilnije političke okolnosti, ukazuje Dragiša Janjušević. „Vazda je Nikšić bio dobar parametar, dobar lakmus papir svim političkim akterima da vide kako stoji njihova politika na državnom nivou. Antibirokratska revolucija je krenula iz Nikšića sa kojom su došli DPS – Đukanović, Momir Bulatović, Svetozar Marović. Prvu bojazan koju je imao jedinstveni DPS jeste kada je vidio velike skupove 1996, kada se formirala Narodna sloga, upravo u Nikšiću. Onda, imali smo situaciju 2012. kada je opozicija preuzela Nikšić i kada je političkom korupcijom jedan odbornik preokrenuo tu većinu i opet je DPS-u dao vlast. Pa se sjetimo 2017. kada je uoči izbora tužilaštvo krenulo da hapsi opozicione lidere zbog afere ‘Državni udar’, neposredno pred lokalne izbore u Nikšiću, kada je opozicija bojkotovala izbore u znak podrške opozicionim liderima koji su hapšeni“.

close
Đukanović u Nikšiću igra na sve ili ništa 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.