Dogovor u Kataru: Korak ka miru u Avganistanu 1

…dok se na terenu nastavljaju borbe u kojima stradaju civili, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene evropskih i američkih medija.

Oko 70 delegata završilo je dvodnevni sastanak u Dohi zajedničkim saopštenjem o „mapi puta ka miru“, piše agencija Frans pres, ukazujući da je to treći takav sastanak posle samita u Moskvi u februaru i maju.

Među dogovorenih osam tačaka „mape puta“ su otvaranje nadziranog mirovnog procesa, povratak interno razmeštenih ljudi i nemešanje regionalnih sila u Avganistanu, a takođe se, kako ističe AFP, traži obezbeđivanje prava žena „u političkim, društvenim, ekonomskim, obrazovanim, kulturnim pitanjima unutar islamskog okvira islamskih vrednosti“.

Učesnica razgovora u Kataru, direktorka Avganistanske ženske mreže Mari Akrami rekla je da to nije sporazum, već osnova za početak razgovora, navodi francuska agencija. Među spornim pitanjima su deljenje vlasti s talibanima, uloga regionalnih sila poput Pakistana i Indije, kao i sudbina administracije avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija.

Takozvani međuavganistanski sastanak je usledio posle šest dana direktnih razgovora SAD i talibana koji su pauzirani radi održavanja avganistanske konferencije u nedelju i ponedeljak. Vašington kaže da želi politički dogovor s talibanima pre avganistanskih predsedničkih izbora zakazanih za kraj septembra što bio omogućilo početak povlačenja stranih sila.

Dogovor s talibanima bi trebalo da ima dve osnove – povlačenje SAD iz Avganistana i obavezivanje ekstremista da neće pružati utočište džihadistima, ukazuje AFP i podseća da su odnosi talibana s Al Kaidom bili glavni razlog američke invazije pre skoro 18 godina.

Sama činjenica da su viši zvaničnici avganistanske vlade i talibanski zvaničnici bili u istoj sobi značajan je korak napred u mirovnom procesu, ocenjuje Bi-Bi-Si.

Talibani su dosad odbijali da razgovaraju direktno s vladom predsednika Ganija, pošto smatraju da je nelegitimna, ali je sastanak omogućio kompromis prema kojem su svi delegati na sastanku učestvovali kao privatna lica. Iako dogovor o skupu principa predstavlja najvažniji iskorak dve strane u Avganistanu u polaganju osnova za zajedničku viziju političke budućnosti, daleko je od jasnog, ocenjuje američki list, koliko je to korak ka završetku rata pregovorima, pošto deklaracija nije obavezujuća i ne postavlja datum za dalje razgovore ili prave pregovore, osim što svi učesnici insistiraju na nastavku dijaloga. Deklaracija s osam tačaka sugeriše da je prisustvo rivala u istoj sobi samo početak izazova, budući da će dva uslova za buduće pregovore sigurno biti sporni, ocenjuje Volstrit džurnal.

Jedan tvrdi da islamski sistem mora biti institucionalizovan, što na neki način prihvata talibanski zahtev za potpuno uvođenje islamskog zakona i uspostavljanje islamskog emirata, čemu se protive mnogi u Avganistanu. Drugi je poziv za „reformu… fundamentalnih institucija“, uključujući odbranu, što je direktno odbacivanje insistiranja predsednika Ganija da se ne menjanju avganistanske oružane snage. Maratonski pregovori u Dohi su završili pozitivnom, ali nejasnom mapom puta, piše Vašington post.

Pojedini delegati i posmatrači, dodaje američki list, izrazili su uzdržanost, jer talibani na konferenciji nisu izrazili žaljenje zbog dva nedavna bombaška napada u kojim je povređeno više od 100 dece, nisu eksplicitno pristali da razgovaraju s vladom, niti su ublažili insistiranje da zemlja mora prihvatiti šerijatski zakon. Među osam uslova za mapu puta ka miru, na prvom mestu je „institucionalizacija islamskog sistema u zemlji“, što je, kako objašnjava Vašington post, poznat talibanski jezik koji direktno protivreči zahtevima mnogih Avganistanca da zemlja ostane demokratska islamska republika s modernim ustavom.

Delegati su takođe izrazili zabrinutost da su talibanske vođe neiskrene po pitanju prava žena i zaštite civila.

U zajedničkom saopštenju su navodi da sve stane podržavaju garanciju za prava žena „unutar islamskog okvira islamskih vrednosti“, ali, ističe Vašington post, tokom vlasti talibana od 1996. do 2001. godine, ekstremne talibanske vlasti su suzbile prava žena na rad i obrazovanje, uz zabranu izlaska iz kuće bez muške pratnje. Dok su zvaničnici u Kataru razgovarali o miru u Avganistanu, u zemlji je nastavljeno stradanje civila, ukazuje NJujork tajms.

U nedelju ujutro, dok su talibanski zvaničnici vodili razgovore s avganistanskom delegacijom o potrebi smanjenja broja civilnih žrtava više od sto dece je ranjeno u talibanskom napadu na istoku Avganistana.

U utorak ujutro, avganistanski komandosi su upali u bolnicu u centralnom delu zemlje i navodno ubili četiri bolnička radnika, upravo pošto je izdata zajednička deklaracija u kojoj se govori o „minimiziranju civilnih žrtava na nulu“. Dva napada podvlače otrežnjujuću realnost u Avganistanu, ističe NJujork tajms, dodajući da javni pozivi za poštedu civila ne znače puno dok sukobljene strane pokušavaju da ostvare prednost nastavljanjem napada koji ugrožavaju nevine posmatrače.

Ujedinjene nacije su u aprilu saopštile da je prvi put otkada su počele da dokumentuju stradanja civila pre deset godina, u prvom tromesečju ove godine više civila stradalo u napadima američkih i avganistanskih snaga, nego u napadima talibana i drugih pobunjenika. Prošla godina je bila s najvećim brojem civilnih žrtava u Avganistanu u deceniji, saopštile su UN u februaru. Od 3.804 ubijena civila, 927 su bila deca, što je takođe rekordan broj, ukazuje NJujork tajms.