"Dopustili smo da sav ološ dođe u naš grad, ovde nema više života": Ova luka je nova prestonica kriminala? 1EPA-EFE/Mauricio Torres

Bande koje se bore jedna protiv druge za prevlast u komšiluku, zatvorski pokolj, ulice pune policije i masovna trgovina drogom transformisale su ekvadorsku luku Gvajakil u novu prestonicu kriminala Latinske Amerike.

Grad od 2,8 miliona ljudi, koji je u subotu domaćin finala Kopa Libertadores, Lige šampiona Južne Amerike, 2022. godine, suočava se sa nasiljem bez presedana koje počinje na ulicama i preliva se u zatvore, piše Jutarnji list.

Od početka godine tamo je izvršeno 1.200 ubistava, 60 odsto više nego u istom periodu 2021. godine, prema zvaničnim podacima.

Vlada pokušava da povrati prednost uvođenjem perioda vanrednog stanja za mobilizaciju trupa i dodatno je povećala snage bezbednosti za više od 1.100 na ukupno 10.000 u samom gradu.

„Danas na ulicama moramo da se suočimo sa automatskim puškama, granatama, eksplozivnim napravama. Nasilje je enormno poraslo. Nismo se suočili sa ovim ranije“, rekao je za AFP komandir policije Luis Alfonso Merino.

Smešten između Kolumbije i Perua, najvećih proizvođača kokaina na svetu, Ekvador je nekada bio samo tranzitna ruta. Ali trgovci drogom su se tamo naselili, a Gvajakil je postao isporuka stotina tona belog praha u Evropu i Sjedinjene Države.

U 2021. godini, rekordnoj za uzgoj sa 204.000 hektara i proizvodnju sa 1.400 tona kokaina u Kolumbiji, zaplene su takođe bile rekordne u Ekvadoru sa isporukama od 210 tona i profit od nespremnosti ekvadorskih bandi i samih Ekvadora.

Na ulazu u kvart Socio Vivijenda II, jedan od najopasnijih u gradu, stražari naoružana policija, dok grupa od dvadesetak ljudi, u fantomkama i pancirima, krstari uličicama na motociklima. U komšiluku sve su učestalije pucnjave između rivalskih bandi koje su se pojavile 2019. godine i čak su primorale vlasti da od septembra privremeno zatvore neke škole.

„Kriminalne grupe su naoružanije od same policije“, priznaje major Robinson Sančez, šef operacija u sektoru.

Organizovani kriminal koristi „decu od 10 ili 12 godina“, kako kažu čuvari ili doušnici, stanovnici i policija. Odrastanjem stiču pravo da se tetoviraju, ali tek nakon izvršenja krivičnog dela.

Luksuzni automobili voze unaokolo da ostave ili pokupe drogu pred nosom policije jer se i unutrašnje tržište razvilo i tamo lutaju „zombiji“ zavisni od ostataka kokaina koji se prodaje po 25 centi po gramu.

Nasilje je haralo i zatvorima u zemlji, gde su od januara 2021. umrla 392 zatvorenika, većina njih u Gvajakilu. U ovom ogromnom kaznenom centru samo u septembru 2021. ubijena su 122 zatvorenika tokom jednog od najsmrtonosnijih masovnih ubistava u latinoameričkim zatvorima.

„Zatvorima ne upravlja država (…) već kriminalne organizacije uz saučesništvo agenata snaga bezbednosti koje dozvoljavaju, tolerišu i obogaćuju se od trgovine oružjem čak i unutar prenatrpanih zatvora“, objašnjava Bili Navarete iz Komiteta. za odbranu ljudskih prava.

U distriktu Socio Vivijenda II od početka godine zabeležena su 252 ubistva, u poređenju sa 66 u celoj 2021. godini, dok je u Samborondonu, zaštićenom i bogatom sektoru, izbrojano samo 14 ubistava, što pokazuje da nasilje vlada u grad u kome 26 odsto stanovništva živi u siromaštvu.

Samo za vikend pred finale Kupa Libertadores između brazilskih klubova Flamengo i Atletiko Paranaense, za koje se očekuje da će privući oko 50.000 stranih turista u zapadni deo grada, dogodilo se 21 ubistvo.

„Dozvolili smo svom ološu iz Kolumbije, Perua, Meksika i drugih zemalja da dođe u naš grad. Zato znam dosta dobrih ljudi koji su se iselili ili nameravaju da to učine. Ovde nema života, Gvajakilom vlada smrt“, rekao je jedan od građana i dodao da namerava i da se iseli, prenosi Jutarnji list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.