Foto: EPA WILL OLIVER

Kada je po prvi put na video snimku zabeležena takva epizoda dok je prisustvovala jednoj zvaničnoj ceremoniji u junu, Merkel je to objasnila dehidracijom. Ali, zatim se to dogodilo ponovo. I ponovo. U četvrtak je ostala da sedi dok je svirala nacionalna himna prilikom posete danske premijerke Mete Frederiksen.

Posle događaja, Merkel je novinarima rekla da je dobro ali da će „morati da živi sa tim neko vreme“. „Sasvim sam dobro, ne morate da brinete za mene. Kao što je došlo tako će jednog dana i proći“, izjavila je kancelarka.

Merkel je posle sedenja tokom intoniranja himne takođe rekla da je od prvog slučaja drhtavice sredinom juna „pod psihološkim uticajem tog iskustva“, te da je to uzrok narednih slučajeva drhtavice.

Iako je konsultovala doktore i podvrgla se ispitivanjima radi otkrivanja uzroka drhtavice, Merkel još nije objavila rezultate niti bilo kakve detalje. NJeni pokušaji da umanji značaj ovih epizoda insistirajući na tome da je „sasvim dobro“, piše politico.eu, samo su podstakli zabrinutost koja vlada među Nemcima i pokrenuli još jedno pitanje u zemlji opsednutoj privatnošću: da li javnost ima pravo da zna više o njenom stanju? Merkel sigurno ne misli tako.

„Mislim da će moja izjava da mi je dobro biti prihvaćena“, rekla je ona. To je navelo Nemce da dovedu u pitanje „zaštitni zid“ koji je decenijama postojao između javnosti i privatnih života političara, a naročito zato što je u pitanju osoba koja je veliki deo poštovanja stekla upravo zahvaljujući svojoj snazi. Merkel je poznata po tome što je razgovarala sa svojim kolegama širom sveta do kasno u noć, često ih dovodivši do samog ruba iscrpljenosti, dok je ona, sa druge strane, narednog jutra uvek delovala sasvim odmorno.

Angela Merkel se naširoko smatra za najvažnijeg lidera u Evropi, što je činjenica koja njeno zdravstveno stanje čini pitanjem od značaja ne samo u Nemačkoj. Ako bi se ona ozbiljno razbolela, međunarodne posledice bi bile znatne. U medijima su se pojavile brojne teorije – šta bi mogao da bude uzrok drhtavice – od loše cirkulacije, preko stresa, pa sve do psiholoških problema.

U prošlosti, brojni američki lideri i političari visokog profila su odlučili da drže svoje zdravstveno stanje podalje od očiju javnosti, piše Vašington post. Tokom kampanje za izbore 2016, demokratska kandidatkinja Hilari Klinton se razbolela tokom jednog javnog događaja organizovanog u cilju odavanja pošte žrtvama napada 11. septembra i morala je da ode ranije nego što je bilo planirano.

Lideri tima njene kampanje su najpre rekli da je samo dehidrirala, ali su zatim kasnije proširili objašnjenje, dodavši da joj je nedugo pre toga dijagnostifikovana upala pluća posle dugotrajnog kašlja izazvanog alergijom. NJen prvobitni pokušaj da prikrije upalu pluća je „pokrenuo niz događaja koji su možda bili najštetniji po nju tokom kampanje za izbore – obezbedivši municiju republikanskom kandidatu Donaldu Trampu“. Klinton je kasnije za Si-En-En rekla da je dijagnozu čuvala u tajnosti jer „jednostavno nije mislila da je to važno“.

Neki drugi lideri su od javnosti krili mnogo ozbiljnija medicinska stanja, često i godinama. Decenijama posle ubistva DŽona F. Kenedija, medicinski podaci su otkrili da je on uzimao raznorazne lekova, uključujući hormone i tablete protiv bolova, što ranije nije bilo poznato u javnosti.

Znalo se da Kenedi pati od bolova u leđima, ali kasnije je otkriveno da mu je bila dijagnostifikovana Adisonova bolest, poremećaj zbog kojeg nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona. Ova bolest se često razvija posle napada tuberkuloze, te su zato, kada su se za njegovog života u javnosti pojavile spekulacije oko bolesti, njegovi pomoćnici izdali saopštenje u kojem se poriče da on boluje od tuberkulozom izazvane Adisonove bolesti.

Nedugo pošto je bivši francuski predsednik Fransoa Miteran preminuo od raka prostate 1996, njegov lični doktor Klod Gible je tvrdio da je on godinama uspešno skrivao svoju bolest od javnosti. To je u Francuskoj izazvalo bes među onima koji su tvrdili da to što je Gible objavio lične medicinske podatke predstavlja kršenje strogih zakona o privatnosti.

Ali ceo slučaj je bio naročito dramatičan zato što je Miteran obećao da će iskreno objavljivati novosti o svom zdravstvenom stanju svakih šest meseci, kako bi se izbegla iznenađenja poput onog kada je francuski predsednik Žorž Pompidu preminuo u kancelariji 1974, a da nikada nije otkrio da boluje od raka u kasnoj fazi. Od tada francuski lideri su čuvali svoje bolesti u tajnosti.

Fransoa Oland je tek 2013. priznao da je imao operaciju prostate 2011, malo pre nego što je objavio da će se kandidovati.

Povezani tekstovi