DW: Da li će sukob sa SPC uticati na izbore u Crnoj Gori? 1Foto: EPA-EFE/ TOMS KALNINS

Finiš je kampanje pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori 30. avgusta. Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) juri jedanaestu uzastopnu pobedu i produženje tridesetogodišnje vlasti, dok opozicija, koja ide u više kolona, veruje da je konačno kucnuo čas za promene.

Da bi izbori mogli biti najneizvesniji do sada, sugeriše i jedino javno objavljeno istraživanje javnog mnenja Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice pre nekoliko dana, prema kojem je DPS na 35,3 posto podrške građana, što im je jedan od najslabijih rejtinga ikad.

Opozicija u zbiru ima podršku od ukupno 52 odsto, u odnosu na DPS i njegove manje partnere, koji zajedno imaju 48 procenata.

Novina je što je istraživanje CEDEM-a, osim opozicije, oštro kritikovao i DPS tvrdeći da se radi o „prljavoj propagandi protiv vlasti“, dodajući da njihova stranačka istraživanja govore da im je rejting znatno veći.

Mobilizacija prosrpskih glasača

Analitičar CEDEM-a i istraživač javnog mnjenja Miloš Bešić na ove kritike se ne obazire, poručujući da je praksa pokazala da su rezultati njihovih istraživanja kredibilni. Za DW kaže da je jasno da će izbori biti neizvesniji nego prethodni, i to prvenstveno zbog sukoba vlasti i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u oko spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Drugi razlozi su „ekonomska stagnacija, usporavanje puta Crne Gore ka Evropskoj uniji, zamor građana činjenicom da vlast nije promenjena 30 godina… Međutim, ključni razlog je  Zakon o slobodi veroispovesti kojim je DPS mobilisala i integrisala prosrpske glasače i istovremeno izgubila deo svojih birača koji su naklonjeni SPC“, kaže Bešić.

On navodi da je DPS još uvijek u prednosti, ali da ishod može biti i drugačiji.

Bešić kao dobre poteze opozicije koji joj daju šansu ističe to što je vodeći opozicioni Demokratski front (DF) promenio nosioca liste – to je sada univerzitetski profesor Zdravko Krivokapić. Time je DPS-u onemogućeno da vodi laku negativnu kampanju protiv tradicionalnih lidera DF.

Drugo, kaže analitičar, dve ključne liste sa prosrpskim predznakom – koalicije oko DF i Demokrata, od kojih ovi drugi kažu da su građanska a ne nacionalna lista – okupljaju različito demografsko biračko telo, a integrisale su i manje partije, usled čega neće biti rasutih glasova.

„Na kraju, i ključno, SPC će voditi aktivnu kampanju protiv DPS, a u korist DF“, kaže Bešić.

Iako se malo duže čekalo, varnice između vlasti i SPC sevnule su i u predizbornoj kampanji prethodnih dana nakon što je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije javno pozvao građane da glasaju na izborima i to protiv vlasti. Na to mu je lider DPS i predsednik Crne Gore Milo Đukanović poručio da će pobediti na izborima sve strukture, pa i one koje u svom sastavu imaju i crkvu.

Vlast bi mogla zavisiti od građanskih partija

Bešić veruje da će dve vodeće opozicione koalicije oko DF i Demokrata imati ukupno više glasova od DPS, što se do sada nikad nije desilo. Kaže da bi nova vlast mogla zavisiti od građanskih partija URE i SDP. URA je u istraživanju CEDEM-a imala podršku od 6,6 posto, a SDP 4,2.

„Nisam iznenađen rejtingom URE. Tradicionalno, u biračkom telu Crne Gore imamo 12-15 odsto građanskih glasova, koji su s jedne strane usmereni protiv DPS, a s druge protiv prosrpskih partija. Ovo biračko telo je danas dominantno kod URE i SDP-a, i nešto manje kod Demokrata. U neizvesnom scenariju, zaista od broja poslanika SDP i URE, kao i njihovog stava nakon izbora, može zavisiti konačni ishod“, smatra Bešić.

A kakva će ta odluka biti, ako od njih bude zavisilo, teško je reći, kaže Bešić. Iz SDP su poručili da su nakon izbora spremni da razgovaraju sa DPS ako prihvate njihove programske principe, dok je lider URE Dritan Abazović isključio SDP iz opozicije i nagovestio da bi pravio koaliciju sa DF i Demokratama.

Zbog toga su posljednjih dana provladini mediji pokrenuli lavinu napada na URU optužujući je za navodnu izdaju jer će nakon izbora, kako se navodi, „koalirati sa četnicima“ a i sam Abazović se na društvenim mrežama proglašava četnikom, iako je Albanac. Bešić u ovome vidi manevar DPS da spusti rejting URE i tu nadoknadi eventualni gubitak biračkog tela.

„Građanski opozicioni glasači bi želeli smenu DPS, ali da prosrpske partije ne preuzmu vlast. To je, međutim, u praksi nemoguće. I ovo je analitički najinteresantnije u postizbornoj kombinatorici. Ne znam kome će se ove dve partije prikloniti, ali znam da je ova odluka jako teška, i u svakom scenariju, neprijatna za rukovodstvo i glasače ovih partija“, kaže Bešić.


Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.