Egipat, Etiopija i Sudan nastavljaju pregovore oko sporne brane 1Foto:Beta/AP

Godine pregovora te tri zemlje sa različitim posredincima, uključujući administraciju predsednika SAD Donalda Trampa, do sada nisu dale rezultate. Dve nacije nizvodno Egipat i Sudan stalno ponavljaju da Etiopija ne sme da počne sa punjenjem rezervoara pre nego što se postigne sporazum.

Egipat i Sudan prekinuli su pregovore sa Etiopijom ranije ovog meseca, kada je Adis Abeba predložila da se sporazum o punjenju rezervoara i rad njene Velike brane poveže sa širim sporazumom o vodama Plavog Nila. Ta reka izvire iz jezera Tana u Etiopiji i daje čak 85 odsto voda reke Nil.

Etiopski ministar za vode Sileš Bekele je u tviter poruci naveo da pregovaraju ministri spoljnih poslova i irigacije tri zemlje. Učestvuju i predsednik Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat i južnoafrički ministar spoljnih poslova Naledi Pandor, čija zemlja je aktualni predsednik regionalnog bloka.

Ni Egipat ni Etiopija nisu naveli vremenski okvir za ovu rundu pregovora.

Spor oko brane dostigao je vrhunac u julu kada je Etiopija objavila da je završila prvu fazu punjenja rezervoara brane od 74 milijardi kubnih metara, što je izazvalo zbunjenost i strah u Sudanu i Egiptu.

Prema dogovoru iz kolonijalnog vremena izmedju Etiopije i Britanije, koja je u to vreme kontrolisala Sudan i Egipat, sprečava se da zemlje uzvodno preduzimaju bilo kakve akcije kao što je izgradnja brana ili punjenja rezervoara kojim bi se smanjio udeo vode iz Nila za zemlje nizvodno, Egipat i Sudan.

Za Etiopiju ova brana, koja košta 4,6 milijardi dolara, predstavlja važnu šansu da izvuče milone njenih gradjana iz siromaštva i da postane vodeći izvoznik struje.

Za Egipat, koji zavisi od reke Nil da snabde svoje poljoprivrednike i rastuće stanovništvo od 100 miliona svežom vodom, brana predstavlja egzistencijalnu pretnju.

Sudan, geografski postavljen izmedju dve regionalne sile navodi da bi taj projekt mogao da ugrozi njegove brane, mada može da profitira od etiopskog projekta zbog pristupa jeftinoj struji i manjem plavljenju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.