Epidemija neće zaustaviti tok demokratizacije 1Foto: Paint Copie

Istovremeno su zdravstvene ustanove opremljene sredstvima za borbu protiv epidemije, a počela je i kampanja obaveštavanja stanovništva o potrebi poštovanja pravila zaštite. Sa povećanjem broja slučajeva, vlasti su bile prinuđene da uvedu zabranu kretanja i zatvore granice. Te mere su i dalje na snazi, kaže u razgovoru za Danas Abdelhamid Šebšub, ambasador Alžira u Srbiji.

On je naglasio da je, kao i u drugim zemljama, epidemija imala negativne posledice po privredu.

– Vlada je odlučila da spasavanje ljudskih života bude prioritet i da sva raspoloživa sredstva stavi u službu tog cilja, a da istovremeno uloži napore kako bi se održala ekonomska aktivnost. Na međunarodnom planu Alžir je opredelio sredstva za fond solidarnosti koji je ustanovila Afrička unija i održava tesne veze, posebno sa Kinom u borbi protiv pandemije.

Ambasador je istakao i da je Alžir je pružio pomoć nekolicini afričkih zemalja kao i izbeglicama iz Zapadne Sahare, kako bi se ublažili efekti pandemije na narode Afrike.

* U kom pravcu se kreće Alžir posle događaja koji su obeležili 2019?

– Događaji iz 2019. najavili su dolazak novog razdoblja. Protesti u gradovima, koji su bili mirni i odisali građanskom svešću, izazvali su divljenje čitavog sveta. No sada treba odgovoriti na težnje i zahteve koji su na njima iskazani. Predsednik Republike je najavio duboke reforme, pre svega ustavne promene u smislu prilagođavanja ekonomskog i političkog modela dubokim promenama u alžirskom društvu, na prvom mestu kroz veću demokratizaciju institucija i jačanje individualnih i kolektivnih sloboda. Epidemija je poremetila tok procesa koji je u tom cilju otvoren na nacionalnom nivou ali reforme ostaju i dalje prioritet Vlade Alžira.

* U maju je obeleženo četiri decenije od smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita koji je pružao veliku podršku Alžiru i narodu vaše zemlje. Kako vidite međudržavne odnose nekad i sad?

– Ne možemo govoriti o ovom danu, a d se ne setimo podrške koju su bivša Jugoslavija i predsednik Tito pružili prvo oslobodilačkoj borbi a zatim, po sticanju nezavisnosti, i izgradnji zemlje. To nasleđe i to prijateljstvo su osnova sadašnjih alžirsko-srpskih odnosa. Ovom prilikom želim da odam poštu senima predsednika Tita ali i Stevana Labudovića, snimatelja Filmskih novosti, koga je lično Tito poslao u zone oružanih sukoba u Alžiru i odakle je on, sa lica mesta, svojim snimcima doprineo da se obelodani istina o alžirskom oslobodilačkom ratu. Naše dve zemlje imaju izvanredne političke odnose. Stav Alžira po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova je ostao nepromenjen. Na ekonomskom planu, trgovinska razmena nije na visini potencijala naše dve zemlje. Postoji niz poslovnih mogućnosti koje bi privrednici obe zemlje mogli da iskoriste.

* Situacija u susednoj Libiji je prilično komplikovana. U poslednje vreme sve češće se može čuti da se raspravlja o eventualnom ulasku egipatske vojske u nerešeni sukob u Libiji. Mislite li da je to deo rešenja?

– Smatramo da put do stabilizacije prilika u Libiji vodi preko otvaranja inkluzivnog dijaloga između svih libijskih aktera, odbacivanja bilo kakve strane intervencije i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta te zemlje. Alžir je od početka krize delovao u tom cilju, uspostavivši kontakte sa svim stranama, kako bi sele za pregovarački sto. Istovremeno, Alžir je imao redovne konsultacije sa svim zemljama susedima Libije koji su zainteresovani za rešavanje ove krize, koja utiče na bezbednost i stabilnost regiona. Ovakav pristup je omogućio da dođe i do prvih susreta među akterima ove krize. Povećanje broja inicijativa i strano uplitanje usporili su proces, ali alžirski pristup i dalje služi kao polazište za rešavanje prilika, a alžirska diplomatija je i dalje nezaobilazan faktor u traženju rešenja. Uprkos trenutnim teškoćama, nastavljamo da ulažemo napore u nadi da će oružje u Libiji utihnuti, a bratski libijski narod ponovo naći mir i stabilnost.

* Pitanje Zapadne Sahare je i dalje otvoreno pred UN i Afričkom Unijom. Da li ima nade da se ono i reši?

– Alžir smatra da je pitanje Zapadne Sahare pitanje dekolonizacije. Problem je nastao protivpravnom okupacijom te teritorije od Maroka, što predstavlja kršenje principa i ciljeva Povelje UN. Ova teritorija upisana je još 1963. na listu neautonomnih teritorija čiji finalni status treba da bude određen tako što će narod Zapadne Sahare ostvariti svoje pravo na samoopredeljenje i nezavisnost, putem izjašnjavanja na referendumu, u skladu sa rezolucijama Ujedinjenih nacija. Ovu istinu stalno iznova potvrđuju i UN i Afrička unija. A na nju je nedavno podsetila i EU, kroz izjavu Žozefa Borela, njenog visokog predstavnika za spoljne poslove i politiku bezbednosti. Alžir, sa svoje strane, neprekidno poziva na primenu rezolucija UN i Afričke unije. Maroko nažalost istrajava u sistematskoj blokadi napora koje međunarodna zajednica ulaže u traženje pravednog i trajnog rešenja tog problema. Strane u ovom sukobu su jasno definisane, a to su Maroko i Polisario. Alžir je speman da doprinese rešenju u skladu sa međunarodnim pravom i težnjama naroda Zapadne Sahare.

Dan povratka nezavisnosti

* Alžir obeležava veliki praznik – Nacionalni dan. Na šta vas podseća ovaj važan datum u istoriji zemlje?

– Petog jula obeležava se dan nezavisnosti, koju je Alžir stekao 1962, posle oslobodilačkog rata koji je počeo 1. novembra 1954, dan kada je okončana 132 godine duga francuska kolonijalna vladavina nametnuta alžirskom narodu. Ovaj datum proslavlja se u Alžiru kao dan kada je zemlja povratila nezavisnosti, ali i kao praznik mladih, u znak zahvalnosti za ogromnu ulogu koju je alžirska mladež odigrala u narodnooslobodilačkom ratu. Ove godine praznik se podudario i sa vraćanjem u Alžir, ostataka 24 borca, kojima je kolonijalna vojska odrubila glave 1845. i čije su lobanje čuvane u Muzeju čoveka u Parizu. Tim povodom organizovana je ceremonija na kojoj im je odata dužna pošta, a njihovi zemni ostaci su dostojanstveno sahranjeni.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.