Moskva je izrazila uverenost da bi pregovori o novom sporazumu o partnerstvu između Rusije i EU, koji su privremeno zamrznuti zbog ruskog vojnog prisustva u Gruziji, mogli biti obnovljeni tokom ovog meseca. „Definitivno se radujemo obnovi pregovora. Ne vidim zašto se to ne bi dogodilo do kraja ovog meseca“, nedavno je izjavio ruski ambasador u EU Vladimir Čizov. Lideri EU dogovorili su se 1. septembra da odlože dijalog o strateškom sporazumu EU-Rusija dok se ruske trupe ne povuku s gruzijske teritorije na položaje koje su zauzimale pre izbijanja kratkog rata sa Južnom Osetijom u avgustu.
Prema rečima Čizova, uslov, koji predstavlja deo mirovnog sporazuma postignutog pod pokroviteljstvom EU, „uspešno je ispunjen“, te će se sve ruske trupe povući na prethodne položaje pre 10. oktobra. „U vezi s tim nema sumnje“, rekao je. Ambasador je, međutim, potvrdio da će Moskva zadržati gotovo 7.600 „regularnih“ vojnika na teritoriji Južne Osetije i Abhazije, kako su zahtevale „vlade ove dve nezavisne zemlje“.
Rusija je priznala dva separatistička regiona kao nezavisne države, dok Čizov preporučuje da njihovi predstavnici prisustvuju debati međunarodne zajednice o budućoj bezbednosnoj situaciji na južnom Kavkazu, uključujući i pravo gruzijskih izbeglica na povaratak. Međunarodni pregovori će biti održani 15. oktobra u Ženevi. „Za svakog nepristrasnog posmatrača očigledno je da će bez učešća predstavnika iz Abhazije i Južne Osetije, ovi razgovori biti besmisleni“, rekao je Čizov. „Razumem da pojedini učesnici, uključujući EU, možda imaju problem s priznavanjem, to jest nepriznavanjem ovih zemalja“, rekao je i dodao „da nas je međunarodna praksa, uključujući praksu UN, decenijama snabdevala brojnim presedanima o tome kako se takva pitanja mogu rešiti.“
Nemačka kancelarka Angela Merkel je na nedavnom sastanku s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Sankt Peterburgu ponovila stav EU o ovom pitanju, rekavši da se teritorijalni integritet Gruzije ne može dovesti u pitanje. Međutim, ona je, takođe, kritikovala ideju da NATO osnaži veze s bivšim sovjetskim republikama Gruzijom i Ukrajinom na ministarskom sastanku Alijanse u decembru. „Stav u korist što skorijeg prijema nije stav Nemačke“, rekla je kancelarka i dodala da će u decembru biti samo „obavljene početne procene akcionog plana za članstvo, ništa ni manje ni više od toga“.
Na paralelnom sastanku u Sankt Peterburgu, nemačka energetska kompanija EON takođe je obelodanila glavni gasni sporazum s ruskim Gaspromom, što je znak otopljavanja odnosa sa gigantom EU nakon gruzijskog rata. Razmenom deonica EON će dobiti 25 odsto polja Juzno Ruskoj, za koje postoje navodi da sadrži 600 milijardi kubnih metara gasa, što je dovoljno da zadovolji potrebe EU za dve godine. „Ruska vlada želi da stavi do znanja da su strani investitori dobrodošli“, izjavio je portparol kompanije EON.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
