Unija otvara granice za građane Rusije

Ministar spoljnih poslova Finske Aleksandar Stub je nakon sastanka rekao da se Nemačkoj dopada ova ideja. „Za mene ključno pitanje na samitu jeste pitanje viza“, rekao je Stub. „Nemačka je zemlja koja je bitna za to“. Akcioni plan predstavlja listu reformi koje jedna zemlja treba da sprovede da bi se kvalifikovala za bezvizni režim, kao što je uvođenje biometrijskih pasoša, usvajanje zakona o podacima i unapređenje pogranične bezbednosti.

Poljski ministar spoljnih poslova Radek Šikorski je rekao da EU ne treba da ostavi na cedilu šest postsovjetskih republika u okviru šeme o Istočnom partnerstvu. Šemom su obuhvaćeni Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. „Politički podsticaj za jačanje dijaloga o vizama mora da bude isti za sve ove države – za Rusiju i šest zemalja Istočnog partnerstva, a mi ćemo ga definisati. Vizna politika ne može da se kosi sa našom proklamovanom spoljnom politikom“, rekao je Šikorski poljskim medijima.

Gruzija se godinama žalila da EU potkopava njen teritorijalni integritet tako što pušta građane s ruskim pasošima, uključujući one iz otcepljene Abhazije i Južne Osetije, da putuju pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj sa građanima s gruzijskim pasošima. Ukrajinske diplomate su ogorčene zato što se EU raduje što će otvoriti granice s Rusijom, ali ne i sa Ukrajinom, uprkos ukrajinskoj demokratskoj transformaciji. Olakšavanje uslova za putovanje bitno menja osećanja običnih građana prema EU, kao i njihov apetit za proevropske reforme. Rezultati nedavne studije Fondacije Stefan Betori iz Varšave pokazuju da su poljski konzulati odobrili 73 odsto manje viza za Beloruse od kada je Poljska postala članica šengen zone 2007. i pooštrila uslove za ulazak na njenu teritoriju. Istraživanje koje je sproveo konzorcijum ekspertskih grupa pokazalo je da se veliki broj ljudi koji želi da putuje u EU suočava sa čekanjem u redovima, odlaganjima izdavanja viza dodatnim troškovima i neobjašnjivim odbijanjem zahteva za vizu.

Predstavnici četrnaest zemalja koje sebe zovu „Prijateljima Ukrajine“ – Češka, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Španija, Švedska i Velika Britanija – kao i šef poljske diplomatije sastali su se sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Konstantinom Griščenkom u poljskoj ambasadi u Briselu. Šikorski je tom prilikom rekao da je ministar obećao da Ukrajina neće ući u carinsku uniju sa Rusijom i neće priznati Abhaziju i Južnu Osetiju.

Srbija posrednik između Rusije i EU

Luksemburg – Činjenica da je EU spremna da ukine vize za građane Rusije nedvosmisleno ukazuje na otopljavanje odnosa na liniji Brisel-Moskva. Što opet, sa druge strane, može u velikoj meri da koristi Srbiji na putu ka evrointegracijama. Takav stav izrazio je juče u izjavi za Danas Jakub Adamovič, analitičar i urednik spoljne rubrike u listu Luksemburger vort iz Lukemburga, koji tvrdi da „činjenica da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom može da ide naruku Beogradi kada je reč o pridruživanju EU, jer Brisel želi da poboljša odnose sa Moskvom“. Adamovič je za naš list naglasio da je Srbija posrednik između Rusije i EU i centar celog regiona Balkana. Kada je reč o pitanju izbeglica sa Kosova, Adamovič je istakao da povodom tog pitanja postoje kontroverze. „Pretpostavlja se da ih ima nekoliko stotina albanskih izbeglica od kojih su neki vrlo dobro integrisani iako nisu dobili ‘carte blanche’ odnosno dozvole za boravak. M. S.