Evropsko rešenje za migrante, a ne nemački primer

U Nemačkoj postoji doslovno takmičenje o spremnosti na prijem izbeglica: šefica SPD Saskija Esken zahteva prijem „visokog četvorocifrenog“ broja izbeglica, a šefica poslaničke grupe u Bundestagu Katrin Gering-Ekart navela je broj od 5.000.

I predstavnici crkve, humanitarnih organizacija, opština i saveznih pokrajina smatraju da bi Nemačka trebalo da primi znatno više ljudi iz uništenog kampa Morija nego što je u utorak obećano, a to je 1.553.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, međutim, sve to koči – iz dva razloga: on ne želi da migrantima signalizira da mogu da zaobiđu normalan put za priznavanje azilantskog statusa. I on želi „evropsko rešenje“ za sva migrantska pitanja – a nemačka vlada bi, po mogućnosti, trebalo da ga pronađe tokom svog trenutnog predsedavanja EU.

Nemački jednostrani potez otežao bi postizanje evropskog rešenja, tako glasi kalkulacija. Matijas Midelberg, predstavnik poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu, za DW je rekao da „ne sme da se stvori utisak da Nemačka samostalno rešava migrantsko pitanje“.

Čini se da reakcije iz drugih zemalja EU potvrđuju taj stav. Uobičajeni protivnici svakog prijema izbeglica, poput Mađarske i Poljske, svakako ne popuštaju. Ali, i sa drugih strana stiže – ili nezainteresovanost ili čak otvoreni otpor.

Holandija, na primer, želi da primi samo 100 ljudi, ali žele da se taj broj uračuna u kontigent UNHCR. To na kraju znači da zemlja time ne prima nijednu jedinu izbeglicu više.

Još više odbija Austrija, iako u toj zemlji u vlasti učestvuju Zeleni koji su naklonjeni prijemu izbeglica. Konzervativni premijer Austrije Sebastian Kurc izričito ne želi da „sledi nemački put“.

Umesto toga, Austrija želi da pruži pomoć direktno na Lezbosu. Ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg upozorio je da će Morija, ako se oslobodi raspodelom migranata u evropske zemlje uskoro ponovo biti puna.

Nemački političar Midelberg deli to mišljenje. Ne sme se, kako kaže, stvoriti utisak da je „onom ko uspe da napusti ostrvo, otvoren put u željenu zemlju u Evrope“.

Migrantsko pitanje je u Evropi i dalje vruć krompir. Nemačka kancelarka Angela Merkel više puta je garantovala da se situacija iz 2015. godine – kada su u kratkom vremenu, a najvećim delom nekontrolisano u Nemačku došle stotine hiljada izbeglica – „ne sme i neće ponoviti“.

Sada bi dakle moglo da se dogodi da sukob oko uništenog kampa Morija promeni debatu u EU o reformi azilantske politike. Jer, dosadašnji apeli za prijem izbeglica su ostali gotovo bez ikakvog efekta.

Umesto toga, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemačka kancelarka Angela Merkel zalažu se za formiranje kampova na grčkim ostrvima. Njima bi trebalo da upravljaju EU i Grčka.

EU bi se pobrinula za „evropske standarde“. Tamo bi bili i proveravani svi zahtevi za azil. Samo onaj ko dobije azil, smeo bi da napusti ostrva i ode u pravcu kopnenog dela zemlje. To je na kraju upravo ono što predviđa sporazum EU i Turske usvojen 2016. godine.

„Novi centar za prijem na Lezbosu može da bude pilot-projekt za evropsku izbegličku politiku u praksi. Brzi postupci na spoljnoj granici trebalo bi da omoguće brzo donošenje odluke o prijemu odnosno vraćanju osobe“, kaže Midelberg o toj ideji. Oni će takođe da imaju ulogu u predlogu reforme azilantske politike koju Fon der Lajen želi da predstavi naredne sedmice.

Ove ideje su, međutim, daleko od onoga što migranti i izbeglice na grčkim ostrvima žele da čuju. Oni se nadaju da će nakon požara moći da napuste ostrvo, nezavisno o odluci o azilu.Grčke vlasti polaze od toga da su migranti podmetnuli požarkako bi izvršili pritisak na vlasti da ih prebace na kopno. „Morija-taktika“, tako to naziva vlada u Atini.

U međuvremenu je uhapšeno više Avganistanaca pod sumnjom da su podmetnuli požar. Među njima su i dva maloletnika koji su nakon požara sklonjeni na kopneni deo zemlje radi zaštite. Zamenik ministra za migracije Jorgos Kumucakos je nakon požara rekao: „Onaj ko misli da može da otputovati na kopno i nakon toga u Nemačku može to da zaboravi“.

Uloga EU na ostrvu nije sasvim nova. Već sada je u kampovima postoji azilantska služba Easo. Ona podržava grčke vlasti prilikom odluka o dodeli azila. Zadatak je već ogroman. Prema navodima Evropske komisije samo na Lezbosu čeka 11.000 ljudi na odluku o azilu, za 1.400 ljudi je obećana zaštita, a 900 zahteva je odbijeno u drugostepenom postupku. Manfred Veber, šef Poslaničkog kluba Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu, nedavno je govorio o oko 60 odsto odbijenih zahteva za azil na spoljnim granicama EU.

Ove godine je, prema podacima UNHCR, s turske obale na grčka ostrva ilegalno prebačeno skoro 10.000 ljudi. To je znatno manje nego pre. Ipak, Turska, koja je trenutnou konfliktu sa Grčkom zbog rezervi gasa u istočnom Mediteranu, s pitanjem migranata ima moćnu polugu u svojim rukama. Ankara bi mogla da se pobrine za to da se uskoro ponovo više ljudi odvaži na ilegalni prelazak.