Finska i Švedska preduzele bezbednosne mere posle curenja gasovoda Severni tok 1Foto: Beta/AP/Swedish Coast Guard

Finska koja se graniči sa Rusijom naredila je danas jačanje bezbednosti oko strateške infrastrukture posle sumnji o sabotaži na dva gasovoda Severni tok u Baltičkom moru, dok je u švedskim nuklearnim centralama podignut nivo pripravnosti.

„Tražili smo od svih grana vlasti da budu na oprezu kao i jačanje bezbednosnih mera za više kritičnih infrastruktura“, rekla je ministarka finansija Anika Sariko na konferenciji za novinare.

Posebna pažnja pridata je elektro mreži, rekla je ona.

U Švedskoj su uprave dve glavne nuklearne centrale u zemlji, u Forsmarku na istoku i Ringhalsu na jugozapadu, saopštile za Frans pres da su prešle na pojačanu pozornost zbog dogadjaja s gasovodom u Baltičkom moru.

Više zemalja već je najavilo da jača mere bezbednosti oko energetske ili strateške infrastrukture: Nemačka, Danska i Norveška, sada prvi izvoznik gasa za ostalu zapadnu Evropu.

Curenja su primećena na gasovodima Severni tok 1 i 2 koji ne rade, ali su cevi pune gasa.

Severnoatlantski savez (NATO) izrazio je danas „duboku zabrinutost“ zbog oštećenja gasovoda Severni tok 1 i 2 iz kojih curi gas u Baltičkom moru i upozorio da će svaki namerni napad na infrastrukturu saveznika naići na „ujedinjen i odlučan odgovor“. NATO je naveo da informacije do sada ukazuju da se radi o sabotaži kao i da curenja predstavljaju rizike po transport i životnu sredinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.