Foto: EPA-EFE/PHILIPPE WOJAZER / POOL MAXPPP OUT

U maju 2017, kada su se nemačka kancelarka Angela Merkel i novoizabrani predsednik Francuske Emanuel Makron sastali prvi put, mnogi su se nadali obnavljanju bračnih zaveta. Na njih su apelovale i mase proevropskih dobronamernika. Izgleda da je Makron, mladi reformator, bio srećne političke ruke. A Merkelova je bila na vrhuncu svoje moći na međunarodnoj sceni, pošto je percipirana kao novi „lider slobodnog sveta“, istiskujući „veoma stabilnog genija“ u Beloj kući Donalda Trampa.

Citirajući nemačkog pisca Hermana Hesea, Merkel je primetila da „na svakom početku postoji magija“, ali je dodala i opasku o ograničenosti prethodne: „magija traje samo kada ima rezultata.“ Osamnaest meseci kasnije, magija definitivno nije potrajala. Merkel sada predaje rukovodstvo Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i neće tražiti još jedan mandat kancelara. A Makron, daleko od toga da hoda po vodi, nastoji da se ne udavi u moru protesta „žutih prsluka“.

Kako blede političke zvezde oba lidera, tako blede i izgledi za obnavljanje francusko-nemačkih odnosa. Baš kada je Makron polagao nade u moć Merkelove da rukovodi na evropskom nivou, njoj je izmicala moć na domaćem terenu. Nakon federalnih izbora u Nemačkoj 2017. Merkel je šest meseci imala teškoće da formira vladu. Nije htela da formira manjinsku vladu, a preostale opozicione partije nisu naročito želele da vladaju s njom.

Ali prava šteta po moć nemačke kancelarke naneta je iznutra. Vodeći političari bavarske sestrinske stranke CDU, Hrišćansko-socijalne unije (CSU), napali su njenu odluku da poželi dobrodošlicu sirijskim izbeglicama 2015, a čak su se i dodvoravali nekim od njenih zakletih neprijatelja, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana, austrijskog kancelara Sebastijana Kurca i Matea Salvinija, italijanskog zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova. Ovi populisti i njihovi simpatizeri iz CSU su iskoristili imigraciju kao sporno političko pitanje u napadu na Merkel.

Makron je, u međuvremenu, pokušavao da obnovu Francuske učini sinonimom za evropsku obnovu. Od kako je došao na vlast, on je težio novoj velikoj pogodbi sa Nemačkom. U zamenu za to da se Francuska konačno izbori sa svojim finansijama i da reformiše javni sektor i tržište rada, Nemačka bi podržala Makronove predloge o produbljivanju integracije EU i evrozone, uključujući i zajednički budžet evrozone, ministarstvo finansija EU i ujedinjenije politike spoljnih poslova i odbrane.

Iako se Merkel nedavno u principu složila sa zajedničkim budžetom, mnogi u Francuskoj sada sumnjaju da je Makron nasamaren. Na početku mandata, on je predstavio niz nepopularnih mera, kao što su ukidanje poreza na bogatstvo i smanjivanje socijalne naknade. Nedavno, on je najavio povećanje poreza na gorivo kako bi održao ovogodišnji deficit ispod tri odsto od BDP-a, što je oslobodilo more žutih prsluka koji sada predstavljaju pretnju po njegovu administraciju.

U odgovor na to, Nemačka u suštini ništa nije ponudila Makronu. Ona je odugovlačila sa kompletiranjem bankarske unije i uvođenjem investicionih obveznica evrozone, i samo je usmeno zastupala ideju zajedničkog budžeta. Čak i kada je reč o politici odbrane, koja bi mogla da posluži kao zalog za značajne ekonomske reforme, Nemačka je pružila otpor, odbivši predloge EU za „avangardno“ grupisanje i ne prihvatajući Makronov predlog za Inicijativu za evropske intervencije (EI2).

Narednih nekoliko meseci će gotovo sigurno doneti još razočarenja za Makrona, a možda čak i razdor između Francuske i Nemačke. Uostalom, na nedavnom sastanku sa ministrima finansija EU, Nemačka je Makronu zadala još jedan udarac time što je odbila njegov predlog za novi digitalni porez za tehnološke gigante kao što su Gugl i Fejsbuk. Iako je predlog imao široku podršku, Nemci su se zabrinuli da će se SAD osvetiti njihovoj automobilskoj industriji.

Povrh toga, postoje spekulacije da će Bundesver zameniti svoje zastarele borbene avione Tornado američkim F-35 umesto istim takvim napravljenim u Evropi. S obzirom na to da nemačko vazduhoplovstvo već ukazuje na to da je F-35 prvi izbor, izvršni direktor Erbasa Dirk Hoke je nedavno upozorio da „čim Nemačka postane nacija F-35, sva saradnja sa Francuskom na pitanjima borbenih aviona će prestati“.

Francuska i Nemačka se razilaze baš u vreme kada se antievropske sile ujedinjuju. Imajući u vidu izbore za Evropski parlament u maju, Orban i Salvini aktivno rade na tome da stvore populističku federaciju koja obuhvata i levičare koji su protiv siromaštva i desničare koji su protiv imigranata. NJihov cilj je da zauzmu najmanje trećinu mesta u parlamentu, kao i da blokiraju manjinu u Evropskom savetu.

Glavni oponenti evroskeptika nisu političari u njihovim sopstvenim zemljama, već pre Makron i Merkel. A problem za Makrona i Merkel je što oni ne mogu zasigurno da računaju da će ih francuski i nemački glasači podržati u predvođenju reformi EU. Zapravo, daleko od toga da Merkel vide kao kočnicu za dublje integracije, mnogi Nemci smatraju da je ona previše proevropski nastrojena. A što se tiče Makrona, on je možda najviše proevropski nastrojen francuski predsednik poslednjih decenija, ali mogao bi da se nađe u poziciji da mora da ide protiv budžetskih pravila EU koja stoje na putu njegovim domaćim reformama.

Opasnost sada leži u tome što će Makron i Merkel biti namamljeni da pevaju uz melodiju koju zadaju Salvini i Orban. NJihov zadatak je da izbegnu tu zamku i pronađu način da ponovo izmisle politički centar, pre nego što bude previše kasno.

Autor je direktor Evropskog saveta za spoljne poslove

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org

Povezani tekstovi