Grčka traži sankcije za Tursku, Kremlj pragmatičan 1Foto: EPA-EFE/ FRANCISCO SECO POOL

Za 24. jul, kad je najavljeno prvo ponovno klanjanje džume – zajedničke molitve u Svetoj Sofiji – pripremaju se i u Turskoj i u pravoslavnim crkvama – pojedini grčki crkveni krugovi najavljuju proglašenje dana žalosti, a sa Fanara stižu pozivi na svepravoslavnu molitvu.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis zvanično je zatražio od Evropskog saveta oštre sankcije protiv Turske.

Tokom prošlog vikenda portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da se „Atina ne plaši pogoršanja odnosa sa Ankarom jer je svesna turskog provokativnog ponašanja koje nije u duhu dobrosusedske saradnje“, prenose agencije.

– Stav grčke vlade prema potezima turskog predsednika jasan je i nedvosmislen i ogleda se na svim nivoima. Erdoganov potez je izazov za sve, jer se spomenik od svetske važnosti sa vrlo ozbiljnom, ogromnom simbolikom pretvara u džamiju zarad njegove lične politike i unutrašnjih turskih potreba – izjavila je Lina Mendoni, grčka ministarka kulture.

Povodom ranije poruke iz Ankare da zvanična Atina nema pravo nikog da proziva zbog svog odnosa prema islamskom kulturnom nasleđu i činjenice da u Solunu još nije otvorena džamija, ona je rekla da je grčka vlada u poslednjih 20 godina uložila više od 50 miliona evra u zaštitu spomenika iz osmanskog perioda u Grčkoj.

Grčki mitropolit Damaskin proglasio je 24. jul, za kad je najavljeno zvanično otvaranje Velike džamije Aja Sofije, za dan žalosti u svojoj Mitropoliji didimotijskoj.

On je izjavio da je „Sveta Sofija sveti simbol miliona pravoslavaca, svetograđani kovčeg za Grke, ponos hrišćanstva, sastavni deo naše civilizacije“, a da su „Zapad i Istok, ćuteći o njenom pretvaranju u džamiju, zbog sopstvenih interesa, još jednom izdali pravoslavlje“.

Iz Moskve je saopšteno da pretvaranje Svete Sofije u džamiju „neće pogoršati odnose Turske i Rusije“ i da Kremlj ima pragmatičan pristup.

„Naš stav je da je to unutrašnja stvar Turske, od koje smo dobili uveravanja da će svi moći da posete Svetu Sofiju. Imajući u vidu da su ulaznice za Svetu Sofiju prilično skupe, a da će sad ulaz biti besplatan, u tom pogledu naši turisti će imati koristi“, izjavio je sekretar za medije ruskog predsednika Dmitrij Peskov tokom vikenda, napominjući da je svestan da Ruska pravoslavna crkva ima drugačiji stav.

Sinod RPC saopštio je da odluka turskih vlasti „vređa verska osećanja miliona hrišćana širom sveta, što može dovesti do narušavanja međureligijske ravnoteže i međusobnog razumevanja između hrišćana i muslimana, ne samo u Turskoj, već i u drugim mestima“.

„Sa posebnom tugom konstatujemo da ovaj događaj, tako tužan za svetu Pravoslavnu Crkvu, zatiče današnji pravoslavni svet razjedinjen, a to je neposredna posledica antikanonske legalizacije raskola u Ukrajini, čime su oslabljene naše mogućnosti da se zajednički odupremo novim duhovnim pretnjama i civilizacijskim izazovima“, saopštio je ruski Sinod.

Poglavar Albanske pravoslavne crkve arhiepiskop Anastasije (Janulatos) ocenio da „istrajavanje Turske na odluci o Svetoj Sofiji nije samo vrsta kulturnog džihada, u vreme kada su džihadisti međunarodno osuđeni, nego je i uvreda i protiv hrišćanstva i protiv islama“.

Kiparska pravoslavna crkva saopštila je da je jedini pravi vlasnik Svete Sofije Carigradska patrijaršija, kojoj delu hrama, pretvornog ponovo u džamiju, treba omogućiti služenje liturgije, što je predložio i poglavar SPC.

Mitropolit fanarski Agatangel iz Carigradske patrijaršije pozvao je ceo pravoslavni svet da 24. jula „na bogohuljene odgovori molitvom“.

On je predložio da u petak „sve pravoslavne crkve i manastiri širom sveta budu otvoreni i da u njima vernici, arhijereji, sveštenici i monaštvo čitaju Akatist Presvetoj Bogorodici, da bi zaštitila Svetu Sofiju od velikih opasnosti, kao što su to nekada čini naši preci svaki put kad bi neprijatelji opkolili zidine Carigrada“.

Erdogan ostvario san iz mladosti

Prema izveštajima turskih medija, uklanjanjem muzejskih natpisa i mesta za prodaju muzejskih ulaznica već su počele pripreme za novu prvu džumu 24. jula u Svetoj Sofiji, prvobitno pravoslavnoj crkvi iz 6. veka. Turski predsednik Redžep Taip Erdogan najavio da će prvih nedelja molitvama u Velikoj džamiji Aja Sofije prisustvovati između 1.000 i 1.500 vernika. „Da budem iskren, to je bio naš najveći san kad smo bili mladi i posebno smo srećni što smo ga ostvarili“, rekao je Erdogan.

Muka sa mozaicima

Prenoseći preovlađujući stav islamskog sveta da nema mesta protestima Zapada kojim se širi islamofobija, turski mediji, ipak, priznaju da su sad jedan od glavnih problema, na koji ukazuje i Unesko, vizantijski mozaici u Svetoj Sofiji. Glavno pitanje je način na koji će biti pokriveni zbog ponovnog pretvaranja Svete Sofije u džamiju. Uz podsećanje da je sultan Mehmed Osvajač, posle ulaska u Carigrad 1453. Svetu Sofiju pretvorio u džamiju, ali da i pred prvu molitvu nije dozvolio uništavanja ukrasa i mozaika, već je naredio da se prekriju malterom, pojedini turski mediji šire i novu teoriju, navodno zasnovanu na naučnim istraživanjima, da „mozaici nisu originalni, već naknadno izrađeni“. Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin izjavio je za Si-En-En da će „mozaici biti sačuvani, kao što su bili u proteklih 500 godina“ i da se traži način kako da se pokriju tokom muslimanske molitve, ali da neće biti dirani“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.