Ko je Tijana Bošković, srpska odbojkašica koja je odbila da igra za Tursku, a sada osvojila jedini trofej koji joj nedostaje?

Srpska reprezentativka je deset godina igrala za Ezečibaši, ali i popred dve titule klupskog prvaka sveta nije uspela da „pokori“ niti Tursku, niti Evropu. Ove sezone je prešla u Vakifbanku i osvojila oba trofeja koja su joj nedostajala, a u meču za titulu prvaka „starog kontinenta“ do pobede su stigli upravo protiv Tijaninog bivšeg kluba.

Da je zasluženo proglašena za MVP završnog turnira dovoljno govori podatak da je u dva dana skupila 67 poena, uz fascinantnih 58 odsto uspešnosti u reaalizaciji.

U Turskoj je osvojila sve što se može, ali devojka iz Bileće nije želela da igra za njihov nacionalni tim.

Kao tinejdžerka, odbila je ponudu da se iz rodne Hercegovine preseli u Tursku i dobije pasoš te zemlje, već je odlučila da prestavlja Srbiju na internacionalnoj sceni.

– Jedan član turskog saveza, inače funkcioner istanbulskog Galatasaraja, rekao mi je da bi njegov klub obe moje ćerke rado video u svojim redovima, ali to nije bila zvanična ponuda, niti su pominjani uslovi pod kojima bi eventualni transfer bio ostvaren – rekao je Tijanin i Dajanin otac Ljupko.

Nedugo potom iz Istanbula ga je telefonom pozvala nekadašnja reprezentativka Srbije Vesna Čitaković Đuričić (majka košarkaša Zvezde Nikole Đurišića), tada članica Galatasaraja, i rekla mu da bi rukovodstvo kluba veoma želelo da on i njegova porodica dođu na Bosfor radi razgovora o eventualnom prelasku Tijane i Dajane u bogatu „Galatu“.

– Dajani i Tijani je odmah data prilika da treniraju sa najboljom ekipom Galatasaraj u kojoj je, osim Čitakovićeve, tada bila i Ivana Đerisilo, takođe reprezentativka Srbije i naša Hercegovka. Mojim devojčicama je predočeno da bi bile upisane u američku školu u Istanbulu kao i da bi imale svoj stan, najbolje uslove za trening i sigurna sredstva za život u milionskom gradu. Čelni ljudi kluba nisu krili ni želju da im daju državljanstvo, što je u to vreme, značilo i promenu imena i prezimena.

Ipak, to nije sve impresioniralo Boškoviće. Tijana je imala samo 14 godina kada je, zajedno sa sestrom Dajanom, stigla u beogradsku Vizuru, gde je osvojila dve titule prvaka Srbije, jedan kup i dva superkupa, a sa juniorskom reprezentacijom Srbije je 2014. osvojila prvo mesto na Prvenstvu Evrope i bila proglašena za najbolju igračicu.

Usledio je odlazak u Ezečibaši, a u timu Srbije se izborila za zvanje jedne od najboljih igračica sveta.

Ima ukupno pet evropskih medalja – dve zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu, zatim dva zlata sa svetskih prvenstava i srebro i bronzu sa Olimpijada. Oba puta kad je Srbija postala svetski šampion, Bošković je bila MVP turnira.

S Tijanom u sastavu, Ezečibaši je dva puta pokorio svet, a ona oba puta bila MVP završnog turnira. Evropska odbojkaška federacija (CEV) proglašavala ju je za najbolju igračicu na Starom kontinentu, a u Srbiji je dva puta izabrana za sportiskinju godine.

Sada je u dresu Vakifbanka stigla i do trofeja u Ligi šampiona i postala je šampion Turske, tako da joj još samo nedostaje olimpijsko zlato.

Možda je Los Anđeles 2028. mesto gde će osvojiti i poslednji trofej koji joj nedostaje.