„Putin sprema obračun“: Šta se događa sa internetom u Rusiji?

Taksisti se bore da pronađu put po Moskvi bez internet navigacije. Kremlj pokazuje svoju moć nad internetom, povremeno ometajući signal u regionima širom Rusije, ograničavajući usluge za razmenu poruka Telegram i WhatsApp i ukidajući desetine virtuelnih privatnih mreža koje omogućavaju zaobilaženje zabrana, piše Rojters u analizi aktuelne situacije u Rusiji, prenosi Index.hr.

Tokom protekle nedelje mobilni internet bio je svakodnevno potpuno isključen u delovima Moskve, Sankt Peterburga i drugih velikih gradova, prema izveštajima Rojtersovih dopisnika i osmorice visokih stranih diplomata u Rusiji.

Uvođenje novih zakona

„Ove mere se sprovode“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na pitanje o ograničenjima. „Delimično su povezane s činjenicom da se brojne strane kompanije odbijaju da se pridržavaju normi ruskog zakonodavstva, a delimično sa bezbednosnim merama protiv pretnje ukrajinskih dronova“.

Vojni dronovi, naime, mogu koristiti mobilne mreže za navigaciju.

Ovogodišnje gušenje interneta prati i uvođenje novih zakona. Oni obavezuju mobilne operatere da na zahtev Federalne službe bezbednosti (FSB) prekinu usluge bilo kom korisniku, te daju agenciji ovlašćenja za stvaranje mreže istražnih zatvora pod njenom jurisdikcijom.

„Cilj je jačanje kontrole i veliki obračun“

Prema diplomatama koji su u razgovoru za Rojters želeli da ostanu anonimni, širi cilj jačanja kontrole nad internetom jeste da pomogne Kremlju da učvrsti domaću kontrolu u kontekstu rata protiv Ukrajine.

Ako se sukob produži, mogao bi sve više opterećivati podršku javnosti, rekli su. Ako rat završi, ruski zvaničnici verovatno žele da se pripreme za svako neslaganje odnosno nemire koji bi mogli uslediti. Jedan od njih rekao je da je Moskva prikupila ovlašćenja koja joj daju mogućnost da sprovede „veliki obračun“ na internetu.

Putin ne želi da se ponovi Avganistan

Kraj ruskog rata u Avganistanu 1989. godine izazvao je velike društvene nemire u Rusiji, a povratnici veterani pokrenuli su talas bezakonja koji je obeležio devedesete. Haos je pogoršan raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.

„Ruski čelnici i bezbednosne službe se sećaju 1991. i onoga što se dogodilo Rusiji i njima kada je Moskva zaustavila rat u Avganistanu: zemlja se raspala, bezbednosne službe su se podelile – bila je to katastrofa“, rekao je Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i stručnjak za bezbednosne službe.

Uče iz iskustva Kine i Irana

„Ono što se sada dešava jeste da bezbednosne službe pokušavaju da stvore situaciju u kojoj eventualni mirovni sporazum ili dugotrajni rat ne bi uništili ceo sistem“, dodao je.

Dva ruska izvora upoznata s merama navode da je Moskva proučavala iskustva drugih zemalja, posebno Kine i Irana, i naložila vlastima da razviju način za blokiranje velikih delova interneta, mobilnog i fiksnog, uz kontrolu onlajn komunikacija.

Obračun s aplikacijama za dopisivanje

Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je uvela najrepresivnije zakone od sovjetskih vremena, jačajući cenzuru i uticaj FSB-a, glavnog naslednika KGB-a. Ove godine bezbednosne mere su dodatno pojačane.

Predsednik Vladimir Putin je četvrtu godišnjicu rata u Ukrajini 24. februara obeležio učestvovanjem na godišnjem sastanku FSB-a, poručivši agenciji da pojača borbu protiv terorizma i ojača „informacioni i digitalni prostor“.

Dvojica ruskih zvaničnika bliskih Kremlju osporila su da su potezi protiv interneta represivni, prikazujući ih kao ključne za poboljšanje bezbednosti i obezbeđivanje nacionalnog jedinstva protiv pokušaja Zapada da poseje razdor.

Gušenje interneta sve jače

Poslednjih nedelja gušenje se pojačalo u Moskvi, a vlada je preduzela mere i protiv Telegrama sa sedištem u Dubaiju i američke usluge WhatsApp.

Prošlog meseca Rusija je usporila rad Telegrama, koji ima više od milijardu korisnika i široko se koristi u Rusiji i Ukrajini, te pokrenula istragu protiv njegovog osnivača Pavela Durova u okviru krivičnog postupka koji uključuje optužbe za terorizam.

Ruski zvaničnici tvrde da su Telegram kompromitovale obaveštajne agencije Ukrajine i članica NATO-a, što je dovelo do smrti ruskih vojnika.

Iz Telegrama su negirali da su hakovani i optužili Moskvu da pokušava da natera Ruse da koriste aplikaciju MAX, koju podržava država. „Svaki dan vlasti izmišljaju nove izgovore kako bi Rusima ograničile pristup Telegramu, pokušavajući da suzbiju pravo na privatnost i slobodu govora“, rekao je Durov za Reuters. „Tužan je to prizor države koja se boji sopstvenog naroda“.

Potpuno blokiran WhatsApp

Kremlj je prošlog meseca takođe potpuno blokirao WhatsApp zbog nepoštovanja lokalnog zakona. Vlasnik aplikacije, tehnološki gigant Meta, osudio je taj potez kao korak unazad za bezbednost ljudi u Rusiji.

Neki mladi Rusi obećali su da će zaobilaziti zabrane prelaskom na različite VPN-ove, ne zbog politike, već jednostavno kako bi koristili zapadne aplikacije poput Instagrama i Snapchata. „Ako ti prilično stari političari žele sve da blokiraju, zašto nisu napravili neke ruske aplikacije koje su zanimljive?“ rekao je Andrej, koji je odbio da otkrije svoje prezime.